Posao dobro plaćen a nema ko da radi: Nudili platu i 2.000 evra

Ovome u prilog govori i podatak da se na listi deficitarnih zanimanja koje je Vlada Srbije objavila, konkretno, na Кonkursu za upis učenika u prvi razred srednjih &scaron;kola, na&scaron;la i ova profesija.Upravo zbog manjka radne snage, sve su če&scaron;će obuke na kojima polaznici mogu da steknu atest i sebi omoguće relativno brz put do pronalaska posla.Sa druge strane, ba&scaron; zato &scaron;to je zavarivača malo, oni imaju dosta posla i zarađuju sasvim solidno. Prema podacima Infostuda, u poslednjih godinu dana, na na&scaron;em sajtu objavljeno je ukupno 143 oglasa za poziciju zavarivač/varilac. Prosečan broj prijava po oglasu iznosio je 13. Na osnovu oglasa u kojima su poslodavci istakli visinu zarade, jasno se vidi da je variocima u Srbiji, u proseku, ponuđena plata od 93.000 dinara.&quot;Kada je reč o dugoročnijim podacima, raniji oglasi su pokazivali da su poslodavci spremni da plate kvalifikovane zavarivače po satu od 4 do 12 evra i vi&scaron;e, dok su za fiksne plate nudili i do 2.000 evra mesečno, naročito za iskusne zavarivače. Važno je napomenuti da za obavljanje ovog zanata, radnici moraju da poseduju sertifikat, tj. da imaju odgovarajući atest&quot;, kaže Milo&scaron; Turinski, PR Infostuda.Obuke traju oko dva mesecaTanja Dimitrijević, posao varioca uspe&scaron;no obavlja vi&scaron;e od četiri godine. Ova dama je argonski zavarivač (zavarivanje cevnih sistema, posuda, rezervoara, čelične konstrukcije, parovoda u rafinerijama, termoelektranama) i kaže da je posao zavarivača sve, samo nije lak. Osim &scaron;to zahteva visoku preciznost, mirnu ruku i koncentraciju, ova profesija ume da bude veoma izazovna. Ipak, čini se, Tanji ni&scaron;ta od toga ne predstavlja problem.Tanja navodi da su ključne ve&scaron;tine za ovaj posao preciznost, koncentracija i &quot;mirna ruka&quot;.&#39;Zavr&scaron;ila sam srednju &scaron;kolu za tehničara drumskog saobraćaja. Radila sam razne poslove ali nisam bila zadovoljna. Nekad uslovima rada, nekada platom. Sticajem okolnosti jedan od mojih dobrih drugova je zavarivač i često sam gledala kako on radi taj posao. Dopalo mi se sve to i pomislila sam&#39;, &scaron;to da ne. Mogla bih da probam&quot;, priča za Infostud Tanja.Međutim, obuke za varioce su skupe. Kurs za argonskog zavarivača ko&scaron;ta između 2.500 ii 3.000 evra. Srećom, često se de&scaron;ava da firme i organizacije sprovedu besplatnu obuku, &scaron;to je bio i Tanjin slučaj. Zahvaljujući Nemačkoj organizaciji za međonarodnu saradnju (GIZ), devojke koje su želele da postanu zavarivačice dobile su tu priliku.&quot;Kurs je trajao dva meseca. Mentor nas je vodio kroz teorijsku i praktičnu obuku koja je predstavljala veći deo učenja. Imali smo odličnog instruktora ali od osam devojaka, koliko nas se prijavilo tada, samo nas dve smo nastavile da se bavimo zavarivanjem&quot;, priča na&scaron;a sagovornica.Prvi posao u &quot;novoj&quot; struci Tanja je na&scaron;la u Hrvatskoj, u Bjelovaru, jer bez iskustva, u Srbiji, kako kaže, niko nije želeo da je zaposli. Radila je tamo &scaron;est meseci kada je počela korona, pa je zbog celokupne situacije morala da se vrati.&quot;Posao je bio na gradili&scaron;tu, svi su me odmah lepo prihvatili, od direktora, do ljudi u gradu. Sme&scaron;taj mi je bio plaćen. Uslovi rada su bolji nego u Srbiji i zarada je veća. U ostatku Evrope plate su jo&scaron; vi&scaron;e. Najvi&scaron;e su u &Scaron;vajcarskoj. Satnice su veće, a manje se radi&quot;.Kada se stekne iskustvo, pronalaženje posla je lako. Po povratku u Srbiju, Tanja se brzo zaposlila, a posle nekog vremena je pre&scaron;la u firmu u kojoj i danas radi.&Scaron;ta se traži od ve&scaron;tinaOno &scaron;to je važno za ovaj posao je to da ruka mora da bude mirna, a koncentracija na najvi&scaron;em nivou. Zavarivanje je jedna vrsta umetnosti. Zavar mora da bude isti i spolja i iznutra i kada ga zavr&scaron;ite ide na rendgensko ispitivanje. Ako zavar nije dobar, radi se ponovo.Posao zavarivača je sve samo ne lakTanja obja&scaron;njava da je najla&scaron;ke kada se materijal vari na stolu.&quot;To je definitvino najmanje zahtevno jer može&scaron; materijal da okreće&scaron; kako god želi&scaron;. Ali kada, na primer, ima&scaron; cev koja je fiksna i koja je na 40 ili 50 metara visine to je već veoma izazovno. Imala sam priliku da radim i na tako visokim mestima. I moram da napomenem da onaj ko radi ovaj posao mora da bude izuzetno zdrav i prođe sve lekarske preglede&quot;, priča Tanja i dodaje da je zavarivala debelozidne i tankozidne cevi, cisterne, tankove, a poseduje i atest za crne i bele cevi.Kori&scaron;ćenje za&scaron;titne opreme u ovom poslu se podrazumeva. Specijalne naočare, cieple sa čeličnom kapom, odelo, rukavice, ključni su za za&scaron;titu od opasnosti poput UV zračenja i toplotne povrede. Radna okolina može biti pra&scaron;njava, bučna i ponekad, opasna.Zanimanje je opasno jer ima zračenja i udi&scaron;emo &scaron;tetne gasove. Naravno koristimo masku sa filterima i kiseonikom, odelo za zavarivače, rukavice, kapu i dobro smo za&scaron;tićeni ali bih volela da na&scaron;e zanimanje spada u ona sa benificiranim radnim stažem, kaže Tanja i otkriva da joj je trenutna želja da ostane u Srbiji i postane tehnolog zavarivanja čiji je posao organizovanje i kontrola tehnolo&scaron;kih procesa.Ono &scaron;to je takođe zanimljiv podatak je to da je u ovom poslu veoma mali broj žena. Tanja ih u Srbiji poznaje svega nekoliko.&quot;Na Balkanu je dosta prisutna ta podela rada na mu&scaron;ke i ženske poslove. Ali kao &scaron;to ima i &#39;ženskih&#39; poslova koje mu&scaron;karci odlično rade, isto važi i obrnuto. Preporučujem svim damama da se ne boje i oprobaju se, posebno ukoliko nemaju posao, a neophodan im je&quot;, poručuje Tanja.

Posao dobro plaćen a nema ko da radi: Nudili platu i 2.000 evra

33 Komentari