Korona posebno uticala na tinejdžere: Mozak im ostario za četiri godine

Nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, jo&scaron; je jedan dokaz po kojem poremećaji dnevne rutine mogu doprineti razvoju problema u pona&scaron;anju, porastu poremećaja ishrane, te razvoju anksioznosti i depresije među adolescentnim devojčicama i dečacima, prenosi NBC.Naučnike je zanimalo na koji način je izolacija uticala na strukturu mozga adolescenataNaučnici sa Instituta za istraživanje o mozgu (I-LABS) studiju su započeli koristeći magnetnu rezonancu jo&scaron; 2018. da bi ustanovili na koji se način tokom vremena razvijala struktura mozga 160 tinejdžera sa područja Sijetla. Učesnici studije, gotovo jednak broj dečaka i devojčica, na početku studije imali su između 9 i 19 godina.Voditelj istraživanja, jedna od rukovoditeljki I-LABS-a, Patri&scaron;a Kul rekla je da skeniranje mozga nije mogla da prati do 2021, nakon &scaron;to je 2020. otpočeo kovid-karantin, zbog čega su pomerili fokus studija da bi saznali na koji je način izolacija uticala na strukturu mozga adolescenata.Mozgovi mu&scaron;kih tinejdžera ostarili su za 1,4 godine, a devojaka za 4,2 godineMerenjem debljine cerebralnog korteksa &ndash; spoljnog sloja tkiva mozga koji kontroli&scaron;e njegove funkcije na vi&scaron;em nivou, poput rasuđivanja i dono&scaron;enja odluka &ndash; otkrili su da je mozak dečaka tinejdžera prerano ostario &ndash; za 1,4 godine, dok je skeniranje mozga devojčice pokazalo ubrzano starenje za čak 4,2 godine, pokazala je studija.Cerebralni korteks prirodno se stanjuje kako starimo. I hroničan stres može prouzrokovati slične promene u mozgu. No, u trogodi&scaron;njem periodu između prvog skeniranja i daljeg praćenja stanja cerebralnih korteksa među tinejdžerima je mnogo vi&scaron;e nego &scaron;to su istraživači očekivali.&quot;Kako starimo, stanje korteksa povezuje se s manje vremena za brzu obradu podataka, s manje fleksibilnim razmi&scaron;ljanjem i svim ostalim problemima koje povezujemo sa starenjem&quot;, rekla je Patri&scaron;a Kul.&quot;Uop&scaron;teno, kod svih ispitanih tinejdžera smo uočili to ubrzano starenje.&quot;Starenje mozga izraženije kod ženskog polaKod tinejdžerki je starenje mozga bilo izraženije. Skeniranjem je utvrđeno da je stanje bilo ra&scaron;ireno po čitavom mozgu devojčica, da se događalo u 30 regija u obema hemisferama i u svim režnjevima. U mu&scaron;kom je moguće stanje bilo ograničeno na samo dve regije, obe u okcipitalnom režnju, &scaron;to utiče na percepciju udaljenosti i dubine, na prepoznavanje lica i pamćenja.Veći uticaj na devojčice mogao bi biti posledica razlika u značaju dru&scaron;tvene interakcije za devojčice u odnosu na dečake, smatra Patri&scaron;a Kul. Dečaci se okupljaju zbog sporta i fizičke aktivnosti, dok se adolescentkinje obično oslanjaju na lične odnose za emocionalnu podr&scaron;ku i razvoj identiteta.&quot;Kada su devojke i žene pod stresom, javlja se prirodna potreba za okupljanjem i razgovaranjem, pri čemu se oslobađaju oksitocin i drugi neurotransmiteri koji nam pomažu da se osećamo bolje&quot;, rekla je dr Elen Roum, voditeljka adolescentske medicine u bolnici Dečjoj bolnici u klinici Klivlend, koja nije učestvovala u istraživanju.&Scaron;ta prerano starenje mozga znači u svakodnevnom životu mladih ljudi koji su bili primorani da se nose s pandemijskim ograničenjima, često sami u svojim sobama, pohađajući nastavu putem Zuma ili bez dru&scaron;tvenih veza? Postoje li dugoročni rizici za &quot;pandemijske mozgove&quot;?Istraživanje ne pokazuje da je karantin prouzrokovao promene u mozgu. Naime, poremećaji mentalnog zdravlja su bili u porastu među decom i pre pandemije kovida. Međutim, studija sugeri&scaron;e da se smanjenje korteksa može povezati s povećanom anksiozno&scaron;ću, depresijom i drugim poremećajima pona&scaron;anja, rekla je Patri&scaron;a Kul.Druga studija skeniranja mozga sprovedena 2022. godine na Univerzitetu Stanford pokazala je slične promene u debljini korteksa mozga tinejdžera tokom kovid ograničenja. Istraživači sa Stanforda uporedili su stres i poremećaje izazvane pandemijom s traumama iz detinjstva, poput nasilja, zanemarivanja i disfunkcionalnosti u porodici.Kulova ističe da je pandemija bila traumatično vreme za sve, posebno za mlade ljude koji u tom životnom periodu doživljavaju intenzivne promene u emocionalnom razvoju i razvoju pona&scaron;anja. Na njihovo emocionalno zdravlje izolacija je delovala jo&scaron; &scaron;tetnije.&quot;Pandemija je bila dramatična i neočekivana, na neki način dramatična i katastrofalna ne samo za fizičko već i za mentalno zdravlje&quot;, smatra Patri&scaron;a Kul.Izve&scaron;taji CDC-a: Suicidne misli i ogroman nivo depresije među tinejdžerimaOd 2021. godine, nekoliko izve&scaron;taja o mentalnom zdravlju mladih, Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, otkrilo je neviđene nivoe depresije i suicidnih misli među tinejdžerima.Početkom avgusta istraživanje CDC-a pokazalo je malo pobolj&scaron;anje mentalnog zdravlja među tinejdžerima, iako čak 53 posto srednjo&scaron;kolki kaže da jo&scaron; uvek oseća konstantnu tugu.&quot;Tinejdžerske godine su izuzetno važne za dru&scaron;tveni razvoj&quot;, kaže dr Džonatan Pozner, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk, navodeći strani jezik kao primer koji je mnogo lak&scaron;e naučiti dok ste dete nego u odraslom dobu.&quot;Tinejdžerske godine su izuzetno važne za dru&scaron;tveni razvoj&quot;, rekao je Pozner, koji nije učestvovao u novoj studiji.&quot;Ako ne postoji ta dru&scaron;tvena interakcija, jednostavno ne postoji prilika za takvo dru&scaron;tveno učenje.&quot;Korteks se smanjuje tokom života. Jo&scaron; nije u potpunosti jasno mogu li prerano ostareli &quot;pandemijski mozgovi&quot; mladih ljudi biti izloženi većem riziku od razvoja poremećaja poput ADHD-a i depresije, a možda čak i od bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, rekla je Patri&scaron;a Kul.&quot;Deca su otporna i možemo im pomoći da se vrate u normalu&quot;, kaže Pozner.Dru&scaron;tvene ve&scaron;tine mnoge dece nakon pandemije kovida zaostaju. U tom periodu su izgubili sposobnost snalaženja u dru&scaron;tvenom svetu sa svojim vr&scaron;njacima.No, stručnjaci kažu da gubitak ve&scaron;tina za dru&scaron;tvenu interakciju ne mora biti trajan ako su im se i dru&scaron;tvene interakcije i veze oporavile nakon pandemije.&quot;Srećom, deca su zaista otporna i možemo im pomoći da se vrate u normalu. No, istovremeno se ne želimo zavaravati, smatrajući da je sve to beznačajno. Naprotiv, imalo je značajan uticaj i na njihov rast i razvoj&quot;, smatra Pozner.

Korona posebno uticala na tinejdžere: Mozak im ostario za četiri godine

6 Komentari