Emotivni Bogdan o Boriši: "Da udarac može da ubije čoveka..."; "Zaplakao sam posle, bio sam prazan"

Uprkos uspehu selekcije Svetislava Pe&scaron;ića, na&scaron; kapiten ga pamti po dva nesrećna događaja.&quot;Nažalost, moj ujak je preminuo nakon prvenstva, pa mi je to nekako zajedno sa prvenstvom ostalo onako urezano, duboko u sećanje. Ali, to je valjda deo te cele priče. I, naravno, Bori&scaron;a, ono &scaron;to se desilo je stvarno nekako bio taj momenat mnogo težak za ekipu. Mnogo nas je ta nesreća ujedinila. Jednostavno, nismo mogli da verujemo da tako ne&scaron;to u ko&scaron;arci može da se desi. Nekad mi skačemo, glupiramo se, padamo na parket, udaramo se i sva&scaron;ta tu ima i na treningu. Ali da tako neki udarac može da ubije čoveka, nikada ne pomi&scaron;lja&scaron; o tome. I onda kad se desi je neverovatan &scaron;ok. I to opet pokazuje kakvi su ljudi ovde u reprezentaciji, nevezano za rezultate&quot;, rekao je Bogdanović na početku razgovora za &quot;Sportal&quot;.Njegova majka je bila jedna od onih koji su se doborovoljno javili da doniraju krv Simaniću.&quot;Moram da kažem da su svi bili tu i svi su bili važni... Mislim, mi smo svi nečija deca, je li tako? I na&scaron;i prijatelji i porodice su tu nekako bili deo tima. Neverovatan broj ljudi je do&scaron;ao u Manilu. Neki su od početka bili tu, neki od druge utakmice. Neki su se i kasnije priključili, naravno. Ali ta podr&scaron;ka koju uvek dobijamo, od najbližih, najvi&scaron;e znači. I onda u tim istim trenucima te&scaron;kim, ljudi prepoznaju situaciju. To su dobri ljudi. To rade dobri ljudi. To je to. Ne treba mnogo pričati o tome&quot;, nastavlja kapiten na&scaron;eg tima, kojem su se zacaklile oči dok je o tome pričao:&quot;Pa jesam, bilo mi je... Mnogo sam bio srećan kad smo u&scaron;li u finale. To mi je ba&scaron; bilo ono... To mi je najlep&scaron;i momenat. Zaplakao sam posle, naravno, zbog ovih svih situacija koje su se desile i privatno i kada smo do&scaron;li u Srbiju. Nekako sam ba&scaron; bio prazan. Ne znam. Dosta je bilo te&scaron;ko. Mi smo kao ostvarili neki uspeh, a dolazi poraženje. I onda taj momenat je... To mi je krivo jer imali smo &scaron;ansu da uzmemo zlato. Ali &scaron;ta je tu? Idemo dalje. To je to.&quot;Na kraju, susret sa Bori&scaron;om na aerodromu.&quot;To je filmski nekako. Bukvalno kako je napravljeno da mi otputujemo za Srbiju, pa ljudi uop&scaron;te ne kapiraju koji je to nivo stresa. Da igra&scaron; recimo polufinale, pobedi&scaron; u polufinalu, najsrećniji si na svetu, sprema&scaron; se za utakmicu, toliko ti je lagano, tada uživa&scaron; najvi&scaron;e. Sprema&scaron; se za utakmicu za Nemce, doživi&scaron; taj poraz, doživi&scaron; taj krah, onda vidi&scaron; Bori&scaron;u, vrati&scaron; se kući, pa neki možda i privatni problemi, pa ode&scaron; na balkon. Neverovatan sled događaja je da ti ne može&scaron; ni emotivno da odreaguje&scaron;, nego je toliko iznenađenja - tvoje emocije ne stignu da odreaguju na sve to&quot;, zaključio je Bogdanović.

Emotivni Bogdan o Boriši: "Da udarac može da ubije čoveka..."; "Zaplakao sam posle, bio sam prazan"

6 Komentari