Evropa na nogama: Moraćemo da se odreknemo slobode

Evropa mora da ulaže duplo vi&scaron;e nego &scaron;to je uložila u rekonstrukciju posle Drugog svetskog rata, mora da dozvoli da vi&scaron;e tehnolo&scaron;kih i telekomunikacionih kompanija uđe na trži&scaron;te i spoji ih i mora da preduzme drastične mere u pogledu izdvajanja za odbranu, rekao je Mario Dragi.Ekonomski pad EUU izve&scaron;taju o tome kako zaustaviti ekonomski pad kontinenta, biv&scaron;i predsednik Evropske centralne banke (ECB) rekao je da Evropa treba da uloži dodatnih 800 milijardi evra godi&scaron;nje da bi se izvukla iz niske produktivnosti i slabog rasta, koji je ostavio Sjedinjene Države i Kina zaostaju u međunarodnom poretku. On je to nazvao &quot;egzistencijalnim izazovom&quot;.Dok se EU priprema za narednih pet godina u okviru novoformirane Evropske komisije, Dragijev izve&scaron;taj od 400 stranica trebalo bi da posluži kao vodič za ponovo izabranu predsednicu EK Ursulu fon der Lajen. Mnoge od njegovih preporuka moraće da prihvate svih 27 vlada EU, &scaron;to se ne čini realnim.Problem je dodatno pogor&scaron;an pote&scaron;koćama u dve najveće zemlje EU. Nemačka ekonomija je u silaznoj putanji, a Francuska je usred političkih podela i opterećena visokim javnim dugom.&quot;Bićemo primorani da biramo između blagostanja, životne sredine ili na&scaron;e slobode&quot;Dragi, koji je bio predsednik Evropske centralne banke (ECB) od 2011. do 2019. godine, rekao je da nema druge opcije osim da insistira na drastičnim reformama.&quot;Trebalo bi da napustimo iluziju da samo odugovlačenje može da sačuva konsenzus&quot;, rekao je Dragi.&quot;Do&scaron;li smo do tačke u kojoj ćemo, bez akcije, morati da ugrozimo ili dru&scaron;tveno blagostanje ili na&scaron;u okolinu ili slobodu&quot;.U sredi&scaron;tu Dragijevog izve&scaron;taja je poziv na masovne privatne i javne investicije, kakve u Evropi nisu viđene od 1960-ih i 1970-ih. To bi značilo tro&scaron;enje dodatnih 800 milijardi evra godi&scaron;nje.Povećanje investicija bi bilo &quot;bez presedana&quot;, rekao je on.&quot;Ako Evropa ne može da postane produktivnija, bićemo primorani da biramo. Nećemo moći odjednom da postanemo lider u novim tehnologijama, lider u odgovornosti za klimu i nezavisni igrač na svetskoj sceni. Nećemo moći da finansiramo na&scaron; dru&scaron;tveni model, moraćemo da smanjimo neke, ako ne i sve na&scaron;e ambicije&quot;, rekao je on.Reforma budžeta EUDragi se zalaže za izdavanje novog zajedničkog duga EU za finansiranje njenih industrijskih i odbrambenih potreba, čemu se protivi nekoliko vlada i već ga je dovelo u sukob sa Fon der Lajen. Priznao je da je tema &quot;veoma osetljiva&quot;.Ali izgleda da postoji sve veći konsenzus o potrebi reforme budžeta EU od 1,2 triliona evra, preusmeravajući sredstva iz siroma&scaron;nijih regiona Evrope ka industrijskoj politici, politici digitalizacije i inovacijama. Time bi Dragija uskladio sa planovima koje Komisija već predstavlja i na koje se u Berlinu gleda pozitivno.Izve&scaron;taj sadrži mnoge preporuke specifične za različite sektore. Posebno je ukazao na zaostajanje EU u savremenim tehnologijama i predložio spajanje velikih kompanija i njihov lak&scaron;i ulazak na evropsko trži&scaron;te.Dragi je primetio da evropski cilj da smanji emisiju gasova staklene ba&scaron;te na nulu do sredine veka nudi bloku priliku za izgradnju i izvoz čistih tehnologija &scaron;irom sveta.Nove tehnologijeOn vidi ve&scaron;tačku inteligenciju kao priliku za Evropu &quot;da ispravi svoje nedostatke u inovacijama i produktivnosti i da obnovi svoj proizvodni potencijal&quot;.On je pozvao da se ve&scaron;tačka inteligencija integri&scaron;e &quot;u na&scaron;e postojeće industrije kako bi one mogle da ostanu na čelu&quot;.EU neće moći da obezbedi dovoljno bakra, litijuma i drugih sirovina ako ne sledi smer Kine u strategiji pronalaženja ovih važnih metala potrebnih za digitalnu i energetsku tranziciju, kaže Dragi.&quot;Evropi je potrebna koordinirana strategija koja pokriva ceo lanac vrednosti, od sirovina do finalnih proizvoda&quot;, rekao je Dragi.Evropski farmaceutski sektor zaostaje za američkim zbog niskih investicija i nejednakih propisa, rekao je Dragi. Američki privatni sektor tro&scaron;i 0,45 odsto BDP-a na farmaceutska istraživanja u poređenju sa 0,11 odsto u EU. SAD takođe mnogo brže dobijaju odobrenje za nove lekove, sa prosečnim vremenom odobrenja od 334 dana u poređenju sa 430 dana u Evropi.Dragi takođe želi da se Evropa posveti &quot;novim inovacijama svetske klase&quot;, poput istraživanja u genetici i medicini.

Evropa na nogama: Moraćemo da se odreknemo slobode

25 Komentari