Ozempik i povratak ideala mršavih tela

&Scaron;ta Paris Hilton, Britni Spirs, Sara Džesika Parker i Kejt Mos imaju zajedničko? Za Kan, 23-godi&scaron;nju manekenku i modnu dizajnerku, sve su one prave Y2K ikone.Y2K je skraćenica za &#39;year 2000&#39; (godina 2000) i odnosi se na kompjuterske gre&scaron;ke u formatiranju tokom prelaza između milenijuma. Međutim, danas je poznat pre svega kao ime trenda koji oličava nostalgiju za modom, kultom i muzikom od pre skoro četvrt veka.Ono &scaron;to Britni, Paris, Kejt i Sara dele nije samo ljubav prema zvonastim farmerkama niskog struka, pirsingu na pupku, cipelama sa visokom &scaron;tiklama, mini suknjama, kratkim majicama i malim torbama. Sve su one veoma mr&scaron;ave. Takođe, predstavljaju onda&scaron;nje standarde lepote koji se danas smatraju &bdquo;toksičnim&quot;. Sustret Ozempika i Y2KOvaj &bdquo;toksični&quot; standard lepote &mdash; biti veoma mr&scaron;av &mdash; izgleda da se vraća, potpomognut lekovima za mr&scaron;avljenje poput Ozempika. Pojavio se 2017. kao lek za dijabetes, ali je pre otprilike dve godine postao viralan na dru&scaron;tvenim mrežama kada su influenseri počeli da dele svoja iskustva o neobično brzom gubitku kilograma. He&scaron;teg #ozempic u međuvremenu ima stotine hiljada pregleda na Tik Toku i Instagramu.U jednom trenutku, injekciju su počeli da koriste i oni koji su jednostavno želeli da izgube nekoliko kilograma pred leto. Lek je postao toliko popularan da konstantno vlada nesta&scaron;ica, a Novo Nordisk, danski farmaceutski gigant koji proizvodi Ozempik i Vegovi (Wegovy), najvrednija kompanija u Evropi, vredna skoro koliko i cela nemačka automobilska industrija.&bdquo;Heroin-&scaron;ik se vratio na međunarodne piste&quot;Uprkos popularnosti, nemačko-turska manekenka sa oblinama Kan nije čula za Ozempik &mdash; sve dok nije pro&scaron;etala pistom za brendove Namilia i Ed Hardi, poznate po svojoj Y2K estetici. Njihova revija u Berlinu dospela je na naslovnice &scaron;irom sveta zbog modela u majici sa natpisom &bdquo;Volim Ozempik&quot;.Kan veruje da poruka te kontroverzne majice nije bila slavljenje leka za mr&scaron;avljenje, već isticanje činjenice da se moda vraća ka &bdquo;heroin-&scaron;iku&quot;, estetici povezanoj sa ekstremno mr&scaron;avim, bledim modelima poput Kejt Mos ili Džije Karandži.&bdquo;Svakih nekoliko godina dolazi novi trend. Heroin-&scaron;ik se definitivno vratio na velika vrata. Pre toga, bio je pokret &bdquo;pozitivne slike tela&quot;, ali već godinu i po dana na pistama vidimo manje modela sa oblinama&quot;, kaže Kan.Zbogom pozitivnoj slici tela?Kan, kao jedna od retkih manekenki sa oblinama, to doživljava lično.&bdquo;Često bi mi potvrdili angažman, a zatim ga otkazali nakon provere sa stilistima zbog moje veličine, kao &scaron;to se desilo, na primer, sa Žan Pol Gotjeom,&quot; rekla je za DW.Kan kaže da se ponovo preferiraju visoki i mr&scaron;avi modeli, posebno u visokoj modi. To podseća na kontroverzno nasleđe koje su ostavili dizajneri poput Karla Lagerfelda: Lagerfeld je poznat i po svojim negativnim i stereotipnim izjavama, poput &bdquo;niko ne želi da vidi modele sa oblinama na pisti&quot; ili o pevačici Adel za koju je rekao da je &bdquo;malo predebela&quot;.Najnoviji izve&scaron;taj iz Vog Biznisa potvrđuje Kanina zapažanja: samo 0,8% revija za jesen/zimu ove godine imalo je plus-sajz modele. Prema Vogu, razlog tome je &scaron;to su se brendovi koji su poku&scaron;ali da budu inkluzivniji po pitanju veličina uglavnom vratili standardnom izboru manekenki.Dakle, da li je inkluzivnost bila samo jednokratni eksperiment?&bdquo;Mr&scaron;avost nikada nije iza&scaron;la iz mode&quot;Paula Vila Braslavski, profesorka sociologije i rodnih studija na Univerzitetu u Minhenu, kaže da mr&scaron;avost nikada zapravo nije iza&scaron;la iz mode &mdash; ni na pistama, ni na ulicama.&bdquo;Dru&scaron;tvo je oduvek osuđivalo punije&quot;, kaže Braslavski. &bdquo;To je moralno pitanje jo&scaron; od kraja 19. veka. Ako ste gojazni, smatraju vas lenjim, glupim, neobrazovanim, moralno korumpiranim ili nezainteresovanim&quot;. Braslavski strahuje da bi normalizacija lekova za mr&scaron;avljenje poput Ozempika mogla da pojačati stigmu onih koji odstupaju od normi.&bdquo;Za žene, percepcija o tome &scaron;ta je &#39;prava&#39; težina uvek je bila ograničenija nego za mu&scaron;karce. Oduvek se o ženama sudilo pre svega na osnovu njihovog izgleda. Previ&scaron;e mr&scaron;ava, previ&scaron;e debela, previ&scaron;e mi&scaron;ićava, previ&scaron;e lepa ili nedovoljno lepa &mdash; stalno kritikuju žene&quot;.Međutim, kritike, povratak heroin-&scaron;ika i popularnost Ozempika ne sprečavaju Kan da nosi svoju Y2K odeću, kako na pisti, tako i na ulicama. I dalje postoje brendovi za koje pozitivna slika tela nije samo trend, kaže ona &mdash; na primer Namilia i Ed Hardi.&bdquo;Da slave Ozempik ne bi slali modele sa oblinama na pistu. A ja nisam jedina&quot;, obja&scaron;njava. Po njenom mi&scaron;ljenju, Namilia i Ed Hardi &bdquo;samo iskreno ističu kontroverzu oko leka, jer, nažalost, ljudi stvarno vole Ozempik&quot;.Da li to znači kraj pozitivne slike tela?Milenijalska kultura i Ozempik bi mogli učiniti standarde lepote jo&scaron; nedostižnijim. Ali za Kan, ova estetika nije rezervisana samo za mr&scaron;ave ljude i to nikada neće ni biti.

Ozempik i povratak ideala mršavih tela

5 Komentari