Srbija u vrhu Evrope po rastu BDP-a: Građevinarstvo ključni faktor

Građevinarstvo je postalo ključni faktor koji je tome doprineo, navodi se u analizi Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE) koja je objavljena danas.Ističe se da je bržem privrednom rastu Srbije, ali i ublažavanju posledica pada prometa u trgovini, značajno doprinelo građevinarstvo koje poslednjih godina stvara između 5,5 i 6,4 odsto BDP-a.Podseća se da je BDP Srbije počev od 2018. godine, prema zvaničnim podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), povećan ukupno za 26,5 odsto, dok je u EU povećan za 10,2 odsto.Ističe se da je, pri tome, ta razlika značajno veća ukoliko se uporede samo ostvareni rezultati za pro&scaron;lu i procene MMF-a za ovu godinu, jer će u te dve godine BDP Srbije realno biti povećan za vi&scaron;e od &scaron;est odsto, a u EU samo za 1,7 odsto.&quot;Kako sada stoje stvari, ta razlika bi na kraju ove godine mogla biti i veća, jer je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost svega &scaron;to se u Srbiji stvori u prva tri meseca ove godine realno bila za 4,7 odsto, a u drugom tromesečju za 4,2 odsto veća nego u istom periodu 2023. Istovremeno, prema podacima Evrostata, BDP Evropske unije i evrozone je u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti kvartal pro&scaron;le povećan za samo 0,8 i 0,6 odsto&quot;, navodi se u analizi.Ističe se da je u EU tempo rasta bio pet, a u evrozoni sedam puta sporiji nego u Srbiji i da čak i zemlje sa najbržim rastom u EU - Poljska sa 1,5 i Irska sa 1,2 odsto &ndash; bitno zaostaju za Srbijom.&quot;U najvećem problemu je, ipak, Letonija, u kojoj je registrovan pad od 1,1 odsto. Isti problem muči i &Scaron;vedsku i Mađarsku, u kojima je BDP pao za 0,8 i 0,2 odsto, a u drugom kvartalu je, sa velikim razočaranjem, konstatovan pad privredne aktivnosti i u Nemačkoj za 0,1 odsto&quot;, ukazuje se u analizi.Napominje se da je neznatno veći privredni rast od Srbije imala samo Turska, s tim &scaron;to je u toj zemlji inflacija u julu bila gotovo 62 odsto, tako da je, kako se ukazuje, taj rast prilično skupo plaćen, ubedljivo najvi&scaron;om stopom inflacije u Evropi.U Srbiji je u prvom tromesečju 2024. zabeležen realni rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu od 14,2 odsto i bio gotovo duplo veći nego u trgovini na veliko i malo, saobraćaju i sektoru usluga (7,3 odsto) i gotovo pet puta veći nego u industriji (2,9 odsto).U drugom kvartalu se ta razlika jo&scaron; vi&scaron;e povećala u korist građevinarstva, koje je stvorilo bruto dodatu vrednost realno za 12,3 odsto veću nego u istom periodu 2023, dok se realni rast ostalih sektora kretao u rasponu od 0,8 odsto (poljoprivreda) do najvi&scaron;e 4,5 odsto (sektor usluga).IPESE ističe da je s druge strane, u Srbiji inflacija u julu bila 4,3 odsto, &scaron;to je u granicama ciljanog okvira od tri plus-minus 1,5 odsto, a da se očekuje njeno dalje obaranje, čemu će doprineti i nova akcija Vlade Srbije &quot;Najbolja cena&quot;, u okviru koje su od 1. septembra značajno snižene cene velikog broja osnovnih proizvoda.&quot;Korist od bržeg realnog privrednog rasta, uz istovremenu stabilizaciju cena, imali su i građani. O tome svedoče najnoviji podaci Evrostata da je 2020. prosečna neto plata u Srbiji za prosekom EU zaostajala čak 55, a pro&scaron;le godine je taj zaostatak smanjen na 46,4 odsto ili za 8,6 procentnih poena, jer je prosečna neto plata u Srbiji iznosila 733, a u EU 1.367 evra. Tim tempom, dakle, prosečna neto zarada u Srbiji bi se za 16-17 godina izjednačila sa evropskim prosekom, &scaron;to je pre samo jedne decenije izgledalo kao nemoguća misija&quot;, nagla&scaron;ava IPESE.Podseća se da je u prvoj polovini ove godine prosečna neto zarada u Srbiji već dostigla 826 evra, tako da je taj zaostatak, čak i uz pretpostavku da su u EU plate nominalno povećane za sedam odsto dodatno smanjen na oko 43,5 odsto ili za gotovo tri odsto.&quot;Ključni preduslov daljeg ubrzanog približavanja je da Srbija i u narednom periodu nastavi brže ekonomski da raste od EU, a upravo tome bi trebalo da doprinese i novi investicioni ciklus, koji uključuje i rekordna ulaganja. Programom &quot;Skok u budućnost - Srbija 2027&quot; u tri naredne godine planirane su investicije veće od 17 milijardi evra&quot;, navodi se u analizi.Ukazuje se da je, za razliku od mnogih razvijenih zemalja, Srbija recesione tendencije, posebno izražene 2020. godine, na vrhuncu pandemije korone, ublažila povećanjem javnih, kapitalnih investicija.&quot;I upravo zahvaljujući pojačanom ulaganju države, u skladu sa preporukama čuvenog ekonomiste Džona Majnarda Kejnza, Srbija je uspela da ostane na putanji stabilnog rasta&quot;, napominje IPESE, podsećajući da su u poslednjih 12 godina plate povećane za 134 odsto, a da je zaposlenost u junu ove godine dostigla rekordni nivo sa vi&scaron;e od 2.315.000 zaposlenih.Za javne investicije se sada u Srbiji godi&scaron;nje ulaže oko pet milijardi evra, &scaron;to je oko sedam odsto BDP-a i vi&scaron;e od 15 odsto ukupnih javnih rashoda, a Fiskalni savet je konstatovao da je to ubedljivo najveći udeo javnih investicija u centralnoj i istočnoj Evropi, &scaron;to svedoči koliko su za Vladu Srbije važne kapitalne investicije, navodi se u analizi.Ukazuje se da je to sasvim logično, jer bez kvalitetne saobraćajne i druge infastrukture te&scaron;ko da se i u narednom periodu može očekivati rekordan priliv direktnih stranih investicija, koje su se stabilizovale na nivou većem od četiri milijarde evra godi&scaron;nje.&quot;Od 2022. investicije u saobraćajnu infrastrukturu prema&scaron;ile su tri procenta BDP-a, i Srbija sada raspolaže sa oko 1,1 kilometar autoputeva na 100 kvadratnih kilometara i po tome se približila proseku zemalja centralne i istočne Evrope, a kada svi započeti auto-putevi budu zavr&scaron;eni, biće daleko ispred njih&quot;, ističe IPESE.Napominje se da će zbog realizacije svih planiranih projekata u sklopu priprema za veliku svetsku izložbu Ekspo 2027, udeo javnih investicija biti i ne&scaron;to veći od sedam odsto BDP-a, koliko je bio u prethodnih nekoliko godina.Osim javnih investicija, na privredni rast uticaće i dalji rast domaće tražnje, baziran na snažnom rastu prosečnih neto plata, koje su u prvih &scaron;est meseci, prema podacima Ministarstva finansija, realno povećane za 9,4 odsto i penzija, koje su u istom periodu realno porasle čak za 15,2 odsto.&quot;Prosečne plate bi do 2027. godine trebalo da dostignu 1.400 evra, a penzije 650 evra, pa se sa velikom dozom izvesnosti može očekivati da će domaća tražnja i u narednih nekoliko godina biti snažna poluga privrednog rasta&quot;, ističe IPESE.Ubrzanje rasta na četiri-pet odsto u 2025. i 2026, u skladu sa novim investicionim ciklusom, očekuje i Narodna banka Srbije, koja je nedavno korigovala i procenu rasta za ovu godinu, sa 3,5 na 3,8 odsto. I eksperti NBS su konstatovali da je dobrim delom do ubrzanja tempa privrednog rasta do&scaron;lo zbog povećanih fiksnih investicija, usled početka realizacije projekta Ekspo 2027. i da će u narednih nekoliko godina zbog novog investicionog ciklusa biti povećane na oko 25 procenata BDP-a, zaključuje IPESE u analizi.

Srbija u vrhu Evrope po rastu BDP-a: Građevinarstvo ključni faktor

1 Komentari