Misterija sa Galapagosa: seks, pohlepa, smrt i "lude gaćice"

Da li ste ikada razmi&scaron;ljali da ostavite sve iza sebe i počnete iznova na udaljenom ostrvu?Početkom 1930-ih, &scaron;arenolika grupa Evropljana, sastavljena uglavnom od Nemaca, učinila je upravo to. Njihovo odredi&scaron;te bilo je Floreana, do tada nenaseljeno ostrvo na Galapagosu kod obale Ekvadora.Dva para i jedan temperamentni trojac uputili su se tamo tražeći svoj lični raj, ali su na kraju dospeli u svetske novine zbog svojih svađa, seksualnih eskapada, a u nekim slučajevima i zbog čudnih nestanaka i smrti pod nerazja&scaron;njenim okolnostima.U potrazi za rajemPrvi par tragača za utopijom koji je stigao na Floreanu bili su nemački lekar Fridrih Riter i njegova pacijentkinja, a ubrzo i partnerka Dore &Scaron;trauh. Oni su se doselili na ostrvo 1929.Da bi sprečio bilo kakve probleme sa zubima, Riter ih je izvadio sve i zamenio ih protezama od nerđajućeg čelika. Njih dvoje su te proteze izgleda kasnije i delili.&Scaron;tampa ih je nazvala &quot;Adam i Eva&quot;, a za njih se prvi put saznalo iz Riterovih pisama koje je slao kući, ali i priča stalnih posetilaca ostrva, među kojima su bili Amerikanci koji su tamo sprovodili zoolo&scaron;ka istraživanja. U to vreme u Kelnu je živeo Hajnc Vitmer, veteran Prvog svetskog rata. Radio je u kancelariji tada&scaron;njeg gradonačelnika Konrada Adenauera (posle Drugog svetskog rata prvog kancelara SR Nemačke, prim. ur.). Vitmer je bio zabrinut zbog stanja nemačke privrede usled globalne depresije, ali i zbog zdravlje sina tinejdžera Harija.Inspirisan pričama o nemačkim sunarodnicima, ubedio je svoju trudnu ženu Margret da se presele na Floreanu, &scaron;to su i učinili 1932. godine. Margret je kasnije rodila njihovog sina Rolfa, za kojeg se kaže da je bio prva osoba rođena na Floreani.Zatim je pojavio trojac koji je naglavačke okrenuo ionako burne odnose na ostrvu: moćna baronica austrijskog porekla Antonija Vagner fon Verborn Bosket i njena dva nemačka ljubavnika, Rudolf Lorenc i Robert Filipson. Ona je nameravala da tamo izgradi luksuzni hotel pod nazivom &quot;Hacijenda Paradiso&quot;, namenjen dobrostojećim putnicima.Osim &scaron;to je uzurpirala ionako oskudne izvore slatke vode na ostrvu, jo&scaron; je i zadržavala kod sebe sva pisma koja su stizala, a i gomilala je zalihe hrane namenjene drugima. Čak je sebe proglasila &quot;caricom od Floreane&quot;.Usledile su sumnje, optužbe, tuče. Sve je to bilo daleko od utopije.Istina čudnija od fikcijeKasnije su usledile i neobja&scaron;njive smrti, uključujući i onu zubara i navodnog vegetarijanca Ritera, koji je umro nakon &scaron;to je pojeo otrovanu piletinu kojom ga je nahranila Dore &Scaron;trauh, a koju je Riter prethodno fizički zlostavljao.Baronica i Filipson, koji su planirali da se presele na Tahiti nakon &scaron;to su im propali snovi o osnivanju hotela, nestali su bez traga. A Lorencovo telo je pronađeno na drugom ostrvu. Veruje se da je umro od žeđi zbog nedostatka slatke vode.Samo su Vitmeri izdržali. Danas njihovi potomci vode hotel na Floreani.U potrazi za srećomIako je od svih tih događaja pro&scaron;lo gotovo sto godina, događaj na ostrvu i dalje su inspiracija za novinare, pisce i filmske stvaraoce. Njima je tako bila posvećena jedna epizoda podkasta &quot;Mračne istorije&quot; (Dark Histories) na Spotifaju 2022. godine, a ovog septembra će knjiga spisateljice Abote Kaler, kao i film renomiranog američkog reditelja Rona Hauarda, oživeti te priče.&quot;Mislim da je san tih izgnanika bio univerzalan i vanvremenski. Ko od nas nije poželeo da napusti svoj život i poku&scaron;a da izgradi utopiju? Da poku&scaron;a da pronađe ne&scaron;to bolje? Da se potrudi u potrazi za srećom? Za mene to nije ni američka ni evropska, već ljudska priča&quot;, kaže američka spisateljica Kaler za DW.Ona je autorka knjige &quot;Nedovr&scaron;eni raj - istinita priča o seksu, ubistvu i utopiji u osvit Drugog svetskog rata&quot; koja će biti objavljena krajem septembra. Knjiga se jo&scaron; jednom bavi pričama o tim ljudima, a autorka je koristila obiman arhivski materijal, uključujući i zapise u memoarima, dnevnicima i pismima.Feministkinja zvana &quot;Lude gaćice&quot;Kaler je slučajno otkrila njihovu priču kada je istražujući za jednu drugu knjigu, nai&scaron;la na članak iz starih novina u kojem je pisalo o &quot;baronici koja je zauzela ostrvo Floreana na Galapagosu. Njeni ljubavni robovi su u lancima. Ona je žena poznata kao &#39;lude gaćice&#39;&quot;.Abot Kaler, koja je počela kao novinarka u rubrici crna hronika, a do sada je već napisala četiri knjige koje su se na&scaron;le na listi bestselera &quot;Njujork tajmsa&quot;, bila je zaintrigirana. Sve dublje je ulazila u te priče, a posebno ju je odu&scaron;evila baronica.&quot;Bila je feministkinja - u smislu da se nije pla&scaron;ila da ide za onim &scaron;to je želela. Nije je bilo briga &scaron;ta neko misli o njoj. Nije imala predstavu o tome kako bi &rsquo;prava&rsquo; žena trebalo da se u pona&scaron;a u to vreme i zbog toga joj se veoma divim&ldquo;, kaže Kaler.Oživljavanje rajaKalerino istraživanje odvelo ju je i na putovanje od Njujorka do Floreane koje je potrajalo čitava dva dana. Tamo se susrela sa Vitmerovom ćerkom i unukom, posetila mesta na kojima su izgnanici prvobitno živeli i staze kojima su se kretali.Za Kaler je to bio izazov, uprkos toga &scaron;to je imala &bdquo;bolje cipele&ldquo; od njih i moderne gedžete. &bdquo;To mi je samo pobudilo jo&scaron; vi&scaron;e po&scaron;tovanja prema tim ljudima i navelo me da poku&scaron;am da uradim ono &scaron;to su oni radili i da tamo izgradim život, &scaron;to je bilo veoma fizički, emocionalno i mentalno iscrpljujuće&quot;.Ova priča će se uskoro pojaviti i na velikom platnu - film &quot;Raj&quot; (Eden) Rona Hauarda biće ove subote 7. septembra premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Torontu. Glumačku ekipu čine zvezde Džud Lo, Vanesa Kirbi, Sidni Svini, Ana de Armas i nemački glumac Danijel Bril.Hauardov film i Kalerina knjiga doprinos su iznenađujuće velikom i vi&scaron;egodi&scaron;njem interesovanju za misteriozna ubistva &bdquo;u raju&ldquo;. Jednostavnom pretragom na Guglu pod &quot;Galapagos afera&quot; ili &quot;Galapagos triler&quot; pojavljuju se brojni filmovi, dokumentarci i članci iz protekle decenije.Pa &scaron;ta je to &scaron;to tu priču čini tako zadivljujućom?Podsećajući na onu po&scaron;alicu da su &quot;pakao drugi ljudi&quot;, Kaler kaže da su doseljenici oti&scaron;li na Galapagos ne očekujući da će im se oni drugi pridružiti. I svako od njih oti&scaron;ao je tamo noseći sa sobom svoje unutra&scaron;nje demone.&quot;Mislim da ako zaista želite da budete srećni na pustom ostrvu, onda morate da budete sami. Ne možete nikoga da povedete sa sobom&quot;, kaže Kaler.U suprotnom, to može da ispi&scaron;e istinitu priču koju ni fikcija ne može da nadma&scaron;i. Kao u slučaju doseljenika na Floreanu 1930-ih.

Misterija sa Galapagosa: seks, pohlepa, smrt i "lude gaćice"

0 Komentari