Ljudske lobanje po muzejima, nasleđe nemačkog kolonijalizma

Za razliku od Francuske, Velike Britanije i Holandije Nemačka nije bila kolonijalna velesila. Svoje kolonije, u Africi i Aziji koje je osvojila od 1884. i držala do kraja Prvog svetskog rata, nazivala je ulep&scaron;ano &bdquo;područjima za&scaron;tite&ldquo;.Ali odnos prema njima ni u kom slučaju nije bio za&scaron;titnički, pogotovu ne u Namibiji gde se nasilje nad etničkim grupama Herero i Nama sada se smatra genocidom.O tri decenije nemačkog kolonijlazma, između ostalog svedoče i ljudski ostaci koji se nalaze u zbirkama nemačkih muzeja i univerziteta.Berlin kao centar &bdquo;sakupljača lobanja&ldquo;U muzejskom žargonu nazivaju se &bdquo;subjekti&ldquo;. To bi trebalo da izrazi po&scaron;tovanje prema lobanjama i kostima ljudi u depoima i zbirkama. Brojne lobanje i kosti potiču od pogubljenih, odvojeni su od tela i kao trofeji poslati u Nemačku.Samo berlinska univerzitetska bolnica &Scaron;arite ima u svojim depoima ljudske ostatke 106 osoba iz Afrike, Okeanije, Azije i Severne Amerike. U okviru istraživanja dokumentuje se njihovo poreklo, a između 2011. i 2019. su ostaci devet osoba vraćeni u domovine.Kako su &bdquo;subjekti&ldquo; dospeli u Berlin?Glavni grad Nemačke je na prelazu iz 19. u 20. vek postao centar antropolo&scaron;kih istraživanja. Andreas Ekert, profesor na studijima Afrike Humboltovog univerziteta kaže da je to zato jer su u Berlinu &bdquo;radili neki od najluđih kolekcionara&ldquo;.Rudolf Virhov i Feliks fon Lu&scaron;an proučavali te ljudske ostatke da bi izvukli zaključke za svoje učenje o rasama: Na osnovu veličine lobanje nemački naučnici su hteli da dokažu da ljudi izvan Evrope pripadaju &bdquo;nižim rasama&ldquo;.Ekert obja&scaron;njava da su postojale liste s narudžbinama kada bi se znalo da neko putuje na primer u &bdquo;nemačku jugozapadnu Afriku&ldquo;, dana&scaron;nju Namibiju. Te liste su bile sa tačnim brojčanim naznakama, koliko čega treba &bdquo;Lobanje su bile najtraženiji delovi tela&ldquo;, obja&scaron;njava Ekert. Afrika - bez istorije, bez civilizacijeAfrika, kao i drugi kontinenti važili su kao &bdquo;terra nullius&quot;, ničija zemlja. Takva shvatanja o Africi kao kontinentu bez istorije nastala su u 17. veku s početkom ropstva i dugo se nisu menjala.Čak je i veliki nemački pesnik &Scaron;iler 1879. preuzimajući dužnost na Univerzitetu u Jeni govorio o &bdquo;necivilizovanim područjima izvan Evrope&ldquo;. &Scaron;iler je tom prilikom rekao da &bdquo;poneko mora da se otima za hranu i stan s divljim zverima&quot;. O visokorazvijenim civilizacijama koje su hiljadama godina postojale na drugim kontinentima ni &Scaron;iler ni mnogi drugi nisu hteli da znaju.Fridrih Hegel je u svojim filozofskim predavanjima iznosio teze da Afrika nema ni istoriju, ni razvoj ni obrazovanje.Ekert o tome kaže: &bdquo;Preovladavalo je mi&scaron;ljenje da su te kulture manje vredne i da ih ropstvo izbavlja od mnogo gorih okolnosti.&ldquo; Naprosto je ignorisano da na afričkom kontinentu postoji 2.000 jezika i mnogo naroda sa sopstvenim kulturama i istorijom.Stoga kolonijalnim gospodarima nije predstavljalo problem da stalno dobavljaju &bdquo;novi materijal&quot;.Težak zadatakSada se postavlja pitanje kako da se to mračno nasleđe vrati i &ndash; da li je to poželjno?Judit Han iz berlinskog Medicinsko-istorijskog muzeja zalaže se za proaktivan pristup. Kaže da je &Scaron;arite od 2010. otpočeo antropolo&scaron;ka istraživanja, da bi se ustanovili starost u trenutku smrti, pol i bolesti.Međutim, poreklo ljudskih ostataka je posle vi&scaron;e od 100 godina te&scaron;ko ustanoviti. Skoro polovina (46 odsto) se geografski ne može odrediti. Od onih kojima je moguće ustanoviti poreklo, većina (71 odsto) iz Afrike i Okeanije.Zbirka lobanja Feliksa fon Lu&scaron;enaAli, zadatak vraćanja ljudskih ostataka u područja njihovog porekla pokazao se kao komplikovan. Ekert obja&scaron;njava to na primeru zbirke Feliksa fon Lu&scaron;ena.Taj Austrijanac je od 1885. radio u berlinskom Etnolo&scaron;kom muzeju. Tamo je sakupio 6.500 lobanja iz čitavog sveta. Zbirka je potom poverena &Scaron;ariteu.&bdquo;Postojao je čitav niz lobanja sa ceduljama koje označavaju Tanzaniju kao zemlju porekla. Ali, zemlja pod tim nazivom postojala je tek od 1964. Znači, ta oznaka je napravljena u biv&scaron;em DDR-u. Na kraju se ustanovilo da su brojne lobanje iz tog niza zapravo iz Nemačke Istočne Afrike, dakle iz dana&scaron;nje Ruande.&quot;Oznake porekla svesno su falsifikovane, jer je Fon Lu&scaron;an tražio vi&scaron;e lobanja iz jedne određene etničke grupe i vi&scaron;e ih plaćao. Decenijama se nije znalo da zbirka postoji, smatralo se da je uni&scaron;tena. Pronađena je 2017. u užasnom stanju u podrumima &Scaron;aritea.Ima zbirki o kojima se zvanično ni&scaron;ta ne znaAndreas Ekart pretpostavlja da u Nemačkoj postoji mnogo vi&scaron;e ljudskih ostataka u zbirkama za koje se zvanično ne zna.&bdquo;Procene barataju sa oko 20.000 ostataka. U to se ne računaju oni ostaci koji su u transportu tokom vremena izgubljeni. Onda može da se zamisli koliko je veliki broj ljudskih ostataka prebačen u Nemačku u relativno kratkom vremenu.&quot;Osim određivanja porekla postoji jo&scaron; jedan problem. &bdquo;U nekim regionima postoje ljudi koji se žale i kažu &ndash; vi hoćete da se tih stvari otarasite, ali mi nemamo ba&scaron; posebnu želju da ih dobijemo&ldquo;.Neki se čak boje da bi se s povratkom ljudskih ostataka s njima vratio i zao duh koji podseća na mračnu kolonijalnu pro&scaron;lost.

Ljudske lobanje po muzejima, nasleđe nemačkog kolonijalizma

2 Komentari