Ko će prvi smanjiti kamatne stope i kada?

Nakon &scaron;to je protekle sedmice Evropska centralna banka (ECB) smanjila svoju godi&scaron;nju prognozu rasta inflacije sa 2,7 odsto na 2,3 odsto, ponovo je pokrenuta tema o eventualnom smanjenju referentnih kamatnih stopa centralnih banaka koje su u protekle dve godine znatno povećale svoje referentne stope kao meru održavanja stepena inflacije pod kontrolom.Iako je predsednik američke centralne banke SAD-a Džerom Pauel izjavio protekle nedelje kako se smanjenje kamatnih stopa ne očekuje sve dok ne bude izvesno da se inflacija održivo kreće ka 2 odsto, veliki broj svetskih centralnih banki su pokazale trend postepenog usporavanja inflacije.Koja svetska banka će prva smanjiti kamatne stope?Goran Radosavljević, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju rekao je za &quot;Blic Biznis&quot; da je američka centralna banka oduvek bila ta koja je prva povlačila ovakve poteze.&quot;Dosada&scaron;nje iskustvo je pokazalo da su SAD uvek bile te koje su prve ulazile u povećanje kamatnih stopa, ali i restriktivnu fiskalnu politiku. Međutim, izbori koji predstoje u SAD-u bi to mogli da odlože. Kada gledamo istorijski, SAD su i 2011. godine prve u&scaron;le u ekskluzivnu fiskalnu politiku, dok je Evropa u tome kasnila. U ovom trenutku ne bih mogao da tvrdim da će se to desiti&quot;, rekao je on.On ističe da će na Srbiju posebnog uticaja imati odluke Evropske centralne banke.&quot;Ono &scaron;to je za nas najznačajnije je to &scaron;ta će se de&scaron;avati sa Evropskom centralnom bankom (ECB) i referentnom kamatom na evre jer ona ima najvi&scaron;e uticaja na na&scaron;u monetarnu politiku, mada se ona do sada uvek pokazivala kao konzervativna jer je čekala poslednji trenutak da povuče neki potez, bilo na gore ili dole&quot;, navodi profesor.Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgieva izjavila je početkom februara na Svetskom samitu vlada u Dubaiju da očekuje smanjenje kamatnih stopa u drugoj polovini 2024. godine, delom i zbog činjenice da je inflacija u padu poslednjih godinu dana.&quot;U ovom trenutku su referentne kamatne stope i dalje jako visoke. One su blizu 4 odsto, a čak i da se smanje na 3,5 odsto, mislim da će finansijski sektor i dalje biti obazriv. Op&scaron;te je poznato da cena prati kretanje na trži&scaron;tu kada ide na gore, a kada treba da se vrati naniže nekako kasni za referentnim kretanjima&quot;, obja&scaron;njava Radosavljević.Da li će doći do smanjenja ili povećanja kamata na kredite?&quot;Ako pričamo o kamatama na stambene kredite, u ovom trenutku u Srbiji postoji ograničenje od strane centralne banke kada su u pitanju kamate na stambene kredite. Tu sigurno neće doći ni do kakvih smanjenja u odnosu na sada&scaron;nju maksimalnu kamatu koja iznosi 4,08 odsto, a tehnički su kamate blizu 7 odsto. Marža je bila oko 3 odsto dok je Euribor trenutno negde oko 4 odsto. Kod stambenih kredita, dokle god traje ovo ograničenje koje je uvedeno pre 4,5 meseci i koje će trajati gotovo do sredine sledeće godine, ja ne očekujem nikakvo smanjenje jer je ono već ispod trži&scaron;nog&quot;, ocenjuje profesor.Kada je reč o standardnim potro&scaron;ačkim kreditima, on obja&scaron;njava kako se značajnije promene mogu očekivati tek sledeće godine.&quot;Očekujem da će doći do pojeftinjenja standardnih potro&scaron;ačkih i ke&scaron; kredita, a verujem da ćemo ubrzo videti i reklame za povoljnija zaduženja. Ipak, te kamate su i dalje visoke u odnosu na one koje su bile pre 2022. godine i iako će tu doći do nekih smanjenja, neko ozbiljnije smanjenje nas očekuje tek tokom sledeće godine&quot;, kaže on.Kada možemo očekivati smanjenje inflacije u Srbiji?Radosavljević obja&scaron;njava da su ključna dva faktora koja su u prethodnom periodu značajno uticala na rast inflacije.&quot;Stepen inflacije kod nas zavisi od kretanja na svetskom trži&scaron;tu. Postoje dve ključne komponente koje su u prethodnom periodu učestvovale na rast inflacije, a to su cene energije i cene hrane. One su stabilne jer cene hrane na svetskom trži&scaron;tu padaju, dok cene energenata rastu čak i manje nego &scaron;to se prethodno očekivalo. Ja mislim da će to sve pozitivno uticati na stabilizaciju rasta cena u odnosu na ne&scaron;to manju inflaciju. Obično na kraju grejne sezone pritisak na cene energenata na svetskom trži&scaron;tu opada, &scaron;to bi moglo da povuče i da ta inflacija globalno bude niža, a samim tim i kod nas&quot;, rekao je on.Kada je u pitanju kretanje cena, profesor smatra da do njihovog rasta neće doći, mada je te&scaron;ko predvideti stepen inflacije zbog kriza koje se trenutno odvijaju u svetu.&quot;Ono &scaron;to u na&scaron;oj zemlji može malo da pokvari tu sliku jeste ukoliko dođe do neke ponovne korekcije cene energenata, mada je bilo najava da do toga neće doći. Ukoliko do toga dođe, doći će i do malog pritiska na rast cena. Ja delim optimizam onih koji očekuju da će se ove godine inflacija vratiti u neke referentne okvire. Naravno, svesni smo da je u prethodnom periodu bilo nekih okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Ne znamo &scaron;ta će se dalje događati sa krizom u Ukrajini i na Bliskom Istoku, ali u ovom trenutku i na osnovu informacija koje imamo, ja očekujem relativno nisku inflaciju, mada ne nužno i pad cena. Cene neće nastaviti da rastu, ali ne očekujem ni neki značajni pad bar jo&scaron; neko vreme&quot;, navodi Radosavljević.

Ko će prvi smanjiti kamatne stope i kada?

1 Komentari