Doživela krah, intervenisao MMF, a onda postala jedna od najbogatijih država

Irska se treću godinu zaredom suočava s istim problemom &ndash; kako pametno iskoristiti neplanirano velik vi&scaron;ak novca u državnom budžetu.Iako bi im mnoge zemlje pozavidele na tome, irski zvaničnici kažu kako odluka o tome &scaron;ta učiniti s vi&scaron;kom od 8,6 milijardi evra nije nimalo lak zadatak.&quot;Problem je u tome &scaron;to se Irska bori da pronađe načine da taj novac pretvori u stvari koje su ljudima potrebne&quot;, komentarisao je Džerard Brejdi, glavni ekonomista u Ibecu, najvećem poslovnom lobiju u toj zemlji.Vi&scaron;e od decenije nakon sloma zbog kojeg su EU i MMF morali da uskoče sa 67,5 milijardi evra zajmova i nametnu kontroverzni program &scaron;tednje, ova ostrvska zemlja i dalje je oprezna pa nastavlja da &scaron;tedi za penzijske te klimatske i infrastrukturne izazove.Bez obzira na to &scaron;to su okolnosti danas znatno pozitivnije &ndash; ekonomija je pro&scaron;le godine rasla pet puta brže od očekivanog. Lani je Irska bila 8,3 milijarde evra u plusu, a godinu ranije 8,6 milijardi.Prema pisanju Financial Timesa, očekuju da će u periodu od 2024. do 2027. godine ukupno &quot;skupiti&quot; 38 milijardi evra vi&scaron;ka, prenosi Jutarnji list.Za prepunu državnu blagajnu najzaslužniji su prihodi od poreza na dobit od globalnih kompanija sa sedi&scaron;tem u Irskoj, uglavnom u tehnici i farmaciji. Vlada kaže da su joj ti prihodi 2023. doneli 23,8 milijardi evra i predviđa se da će ove godine prikupiti 24,5 milijardi evra.Oprezni su zbog toga &scaron;to su takvi prihodi samo privremeni pa novac žele da &scaron;tede za vremena kada ovakvog priliva vi&scaron;e ne bude. Zbog toga su preneli vi&scaron;e od 100 milijardi evra vi&scaron;ka u dva državna imovinska fonda do 2035. Deo novca iskoristili su za otplatu duga i tako snizili svoj odnos duga i BDP-a na ne&scaron;to ispod 76 posto, dok je deo oti&scaron;ao na finansiranje mera protiv kovida 19 i podr&scaron;ke tro&scaron;kovima života.Ekonomisti veruju da bi upravo &scaron;tednja dugoročno mogla da na&scaron;teti zemlji jer veliko bogatstvo ne koristi za re&scaron;avanje infrastrukturnih problema, a ima ih mnogo. Milijarde vi&scaron;ka pomogle bi u re&scaron;avanju stambene krize u zemlji u kojoj rast stanovni&scaron;tva brzo nadma&scaron;uje novu ponudu, ublažavanju izazova električne mreže, snabdevanja vodom, zdravstvenih usluga i javnog prevoza.&quot;Postoji ogromna potreba za javnim ulaganjima i prilika koja se pruža jednom u generaciji da se to finansira iz vlastitog džepa. Retko kojoj zemlji se pružila tako izvanredna prilika da promeni dru&scaron;tvo&quot;, rekao je za Financial Times ekonomista Dejvid Makvilijams.Vlada je ipak najavila da će budžet uključiti 6,9 milijardi evra potro&scaron;nje i 1,4 milijarde evra poreskih mera, čime će preuzeti njeno samonametnuto pravilo da povećanje potro&scaron;nje ne bude veće od pet posto godi&scaron;nje.Ema Hauard, predavač na Tehnolo&scaron;kom univerzitetu u Dablinu, smatra da bi Irska deo svog vi&scaron;ka trebalo da usmeri na dru&scaron;tvene probleme. Prema podacima Evropske unije, Irska je najusamljenija zemlja u Evropi, s gotovo petinom ljudi koji su usamljeni većinu ili celo vrijeme, a gotovo dve trećine ljudi pati od teskobe ili depresije. Osim toga, svako sedmo dete živi u domaćinstvu s manje od 60 posto srednjeg dohotka u zemlji.Dobar način kako kratkotrajni vi&scaron;ak novca pretvoriti u dugoročni priliv je podsticanje preduzetni&scaron;tva. Ili se on može iskoristiti da bi se pobolj&scaron;ao sistem planiranja i ubrzale procedure dobijanja dozvola.Izgradnja kuća se s godinama ubrzala, ali je to i dalje presporo s obzirom na potrebe. Na primer, nova nacionalna dečja bolnica daleko prema&scaron;uje postavljene rokove &scaron;to je dovelo do toga da se ukupni tro&scaron;kovi s vremenom povećaju čak četiri puta.&Scaron;to god Irska učinila s njim, čini se da će novac i dalje dolaziti. Prema jednom delu plana poreske reforme OECD-a koji se sastoji od dva stuba, a čiji je cilj uklanjanje prednosti za multinacionalne kompanije koje posluju u jurisdikcijama s niskim porezima, Irska je povećala svoju stopu poreza na dobit od 12,5 posto na 15 posto za velike firme.Ali drugi deo reforme &ndash; zahtev da korporacije plaćaju porez tamo gde se nalaze njihovi kupci, &scaron;to bi usmerilo neke od irskih korporativnih priliva od poreza &ndash; zapravo nije zaživeo.&quot;Trenutno smo u vrlo, vrlo jakoj poziciji&quot;, rekao je Simus Kofi, predsednik Irskog fiskalnog savetodavnog veća, na nedavnoj konferenciji. &quot;Nadamo se da nećemo napraviti nered&quot;, dodao je.

Doživela krah, intervenisao MMF, a onda postala jedna od najbogatijih država

8 Komentari