Retko ko bi izdržao da radi u ovoj velesili: Šefovi cepaju ostavke

Kako bi se borila protiv tih problema, vlada je počela da objavljuje spisak neetičnih poslodavaca kako bi upozorila tražioce posla na moguće opasnosti i smanjila njihovu sposobnost zapo&scaron;ljavanja, pi&scaron;e Večernji list.Navikli da rade previ&scaron;eJuki Vatanabe nekada je provodila 12 sati svaki dan radeći u kancelariji. I to se smatra kratkim radnim danom. Tipičan radni dan od devet do 21 je minimalni standard. &quot;Najkasnije bih odlazila u 23 sata&quot;, rekla je 24-godi&scaron;njakinja koja je radila za neke od najvećih japanskih telekomunikacionih i e-platnih firmi.Zbog izrazito visokih zahteva na poslu, Juki Vatanabe - koja je koristila pseudonim u razgovoru s CNN-om iz straha da ne ugrozi svoje buduće poslove - počela je da ima ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući drhtanje nogu i probavne smetnje. Iako je znala da mora dati otkaz, to je bilo otežano poznatom japanskom radnom kulturom koja favorizuje autoritarne odnose. U Japanu je traženje da se napusti posao na vreme ili uzimanje slobodnog vremena već samo po sebi te&scaron;ko, a davanje otkaza često se doživljava kao velika uvreda u zemlji gde radnici tradicionalno ostaju kod jednog poslodavca decenijama, pa čak i ceo život.U najekstremnijim slučajevima, namrgođeni &scaron;efovi cepaju pisma o otkazu i uznemiruju zaposlene kako bi ih prisilili da ostanu. Vatanabe nije bila zadovoljna na prethodnom poslu, rekav&scaron;i da je njen biv&scaron;i nadređeni često ignorisao, zbog čega se osećala lo&scaron;e. No, nije se usudila dati otkaz. &quot;Nisam želela da moj biv&scaron;i poslodavac odbije moj otkaz i natera me da radim duže&quot;, rekla je Vatanabe CNN-u u nedavnom intervjuu.Nastao novi biznisNo prona&scaron;la je način da okonča pat-poziciju. Okrenula se Momuri, agenciji za otkaze koja pomaže sramežljivim zaposlenima da napuste zastra&scaron;ujuće &scaron;efove. Za cenu luksuzne večere, mnogi japanski radnici angažuju ove posredničke firme kako bi im pomogle da daju otkaz bez stresa. Industrija koja pomaže ljudima da daju otkaze postojala je i pre pandemije, ali je njena popularnost znatno porasla nakon &scaron;to su se mnogi radnici počeli suočavati s izazovima rada od kuće. Stručnjaci za ljudske resurse ističu da su čak i najodaniji japanski radnici počeli da preispituju svoje karijere.Iako ne postoji zvanični podatak o broju agencija koje se bave ovim uslugama, oni koji ih vode svedoče o velikom povećanju potražnje. &Scaron;iori Kavamata, operativna menadžerka agencije Momuri, rekla je da su u poslednjih godinu dana primili do 11.000 upita od klijenata.Agencija Momuri, koja se nalazi u jednoj od najprometnijih poslovnih četvrti Tokija, osnovana je 2022. godine, a naziv &quot;Momuri&quot; znači &quot;ne mogu vi&scaron;e ovo da radim&quot; na japanskom jeziku. Ova agencija nudi usluge po ceni od 22.000 jena (oko 150 dolara), ili 12.000 jena za one s nepunim radnim vremenom. Pomažu zaposlenima da napi&scaron;u i predaju otkaze, pregovaraju s poslodavcima i daju preporuke za advokate u slučaju pravnih sporova.Kavamata je opisala situaciju u kojoj neki klijenti dođu u agenciju nakon &scaron;to su poku&scaron;ali da predaju otkaz nekoliko puta, ali im poslodavci i dalje otežavaju odlazak, &scaron;to je primer duboko ukorenjene deferentne radne kulture u Japanu. &quot;Ponekad primamo pozive od ljudi koji plaču, pitajući nas mogu li da napuste posao zbog ovog ili onog razloga. Kažemo im da je u redu i da je napu&scaron;tanje posla radno pravo&quot;, dodala je Kavamata.&Scaron;ef ga odveo u hramNeki radnici u Japanu suočavaju se s velikim pote&scaron;koćama kad poku&scaron;avaju dati otkaz. Na primer, neki &scaron;efovi uzrujavaju radnike tako &scaron;to dolaze do njihovih stanova i neprekidno im zvone na vrata, odbijajući da odu. Za jednog radnika, poku&scaron;aj davanja otkaza poprimio je neverovatan obrt kad ga je &scaron;ef odveo u hram u Kjotu, smatrajući ga &quot;prokletim&quot; zbog odlaska s posla.&Scaron;iori Kavamata iz agencije Momuri napominje da se većina njihovih klijenata javlja iz malih i srednjih preduzeća, pri čemu su radnici u prehrambenoj industriji posebno pogođeni, nakon onih u zdravstvenoj i socijalnoj službi. Japan ima dugogodi&scaron;nju kulturu prekomernog rada, gde zaposleni često rade pod velikim pritiskom, a poslodavci nude lo&scaron;e radne uslove. Kako bi se borila protiv tih problema, vlada je počela da objavljuje spisak neetičnih poslodavaca kako bi upozorila tražioce posla na moguće opasnosti i smanjila njihovu sposobnost zapo&scaron;ljavanja.Profesor Hiro&scaron;i Ono s Poslovne &scaron;kole Hitocuba&scaron;i u Tokiju rekao je da su radni uslovi u tim firmama s &quot;crnih listi&quot; toliko lo&scaron;i da zaposleni često nemaju psiholo&scaron;ku sigurnost i osećaju pretnje. Vi&scaron;e od 370 firmi je stavljeno na crnu listu &scaron;irom zemlje otkako je lista objavljena 2017. godine.Stres na poslu u Japanu ima ozbiljne posledice, &scaron;to se ogleda u fenomenu poznatom kao &quot;karo&scaron;i&quot; ili &quot;smrt zbog prekomernog rada&quot;. Ovaj fenomen pokazuje kako dugotrajno izlaganje stresu može biti fatalno. Prema podacima Ministarstva zdravstva, rada i socijalne pomoći, broj osoba koje su umrle od stanja mozga i srca zbog prekomernog rada smanjio se na 54 u 2022. godini, &scaron;to je značajan pad u odnosu na 160 smrtnih slučajeva pre dvadeset godina. Ipak, broj osoba koje traže naknadu zbog mentalnog stresa na poslu znatno je porastao, s 2.683 prijava u poređenju s 341 pre istog perioda.Stra&scaron;ne pričeNa primer, 31-godi&scaron;nja politička novinarka iz nacionalne televizije NHK preminula je 2017. godine od srčanog udara izazvanog dugim radnim satima, uključujući 159 sati prekovremenog rada u mesecu prije smrti. Pet godina kasnije 26-godi&scaron;nji lekar iz bolnice u Kobeu počinio je samoubistvo nakon &scaron;to je radio vi&scaron;e od 200 sati prekovremenog rada u jednom mesecu. Hisakazu Kato, profesor ekonomije na Univerzitetu Meidži u Tokiju, rekao je da zemlja ima zakone o radu koji &scaron;tite radnike i osiguravaju da su slobodni da daju otkaz. &quot;Ali, ponekad atmosfera na radnom mestu otežava izgovaranje toga&quot;, rekao je.Za&scaron;to su ove agencije za otkaze nastale tek u poslednjim godinama? Stručnjaci kažu da je to zbog promene pristupa mladih prema radu. &quot;Kada jedna strana nije zadovoljna, mogli biste zavr&scaron;iti u razvodu. No, kao kod razvoda, nitko nije 100% kriv, zar ne?&quot; rekao je Ono s Hitocuba&scaron;i univerziteta. Dok se zemlja suočava s nesta&scaron;icom radne snage uzrokovanom starijim stanovni&scaron;tvom i opadajućim natalitetom, mladi ljudi sada imaju veći uticaj na trži&scaron;te od svojih prethodnika. Mnogi od njih vi&scaron;e ne prihvataju razmi&scaron;ljanje starijih generacija da treba raditi sve &scaron;to se kaže, bez obzira na prirodu posla, rekao je Ono, dodajući da, kada dođe do nesklada očekivanja, neće se ustručavati dati otkaz.No, to ne znači da žele da uđu u kancelariju svog &scaron;efa i daju otkaz u velikom stilu, već će radije prepustiti nekome da to obavi umesto njih. &quot;Mislim da su mlađi ljudi danas manje konfrontativni&quot;, rekao je stručnjak, primećujući da su mnogi bili li&scaron;eni dru&scaron;tvenih interakcija na poslu zbog kovida. Kao rezultat toga, mladi radnici radije daju otkaz bez direktnog kontakta sa svojim &scaron;efovima. No Ono je sugerisao da je uvek dobro imati razgovor i ne spaliti mostove s poslodavcima, pa bi preporučio da se ne koristi takve usluge.Kavamata iz Momurija delomično se složila. &quot;Iskreno mislimo da bi na&scaron;a usluga agencije za otkaze trebalo da nestane iz dru&scaron;tva i nadamo se tome. Mislim da je najbolje da ljudi mogu sami da kažu svojim &scaron;efovima, ali s obzirom na stra&scaron;ne priče na&scaron;ih klijenata, ne mislim da će na&scaron; posao nestati uskoro&quot;, rekla je. Za sada, Momuri nudi 50% popusta za one koji traže njihovu uslugu za drugi otkaz.

Retko ko bi izdržao da radi u ovoj velesili: Šefovi cepaju ostavke

5 Komentari