Suša desetkovala rod: Prinos neće pokriti izdatke

U poljoprivrednom gazdinstvo Jenea &Scaron;erfezea iz Horgo&scaron;a i jo&scaron; nekolicine gazdinstava koja su na severu Bačke, od tropske žege i užarenog peskovitog tla spasa zovi nije bilo ni uz zalivanje sistemima kap po kap, jer je rod desetkovan.Jene &Scaron;erfeze pod voćem i vinovom lozom ima 20 hektara, a pored jabuka, dunja, bresaka i &scaron;ljiva ima zasade alternativnih voćki mu&scaron;mule i japanske jabuke kako, a proizvodnjom zove bavi već skoro dve decenije. Prvi je na ovom području u&scaron;ao u avanturu sa ovom alternativnom voćkom, a i prethodnih godina je iskrčene stare zasade jabuka zamenjivao novim zasadima zove, u očekujući da će donositi veći i izvesniji prihod, imajući u vidu da je u pitanju atraktivna proizvodnja sa manje ulaganja.Dosada&scaron;nje iskustvo &Scaron;erfezea potvrdilo je da je bilo i uspe&scaron;nih profitabilnih sezona, međutim, ali ove sezone znatno umanjen rod je doveo u pitanje rentabilnost proizvodnje, do te mere da prihod od prodaje bobica zove neće pokriti tro&scaron;kove.- Ova sezona je užasno te&scaron;ka za sve voćke pa i za zovu, pa računica pokazuje se prinos neće pokriti ni izdatke za potro&scaron;enu struju za zalivanje i za berače. Beremo zovu tek onako iz časti, da ovo malo roda ne ostavimo na stablima. Računica je čist gubitak, a na trži&scaron;tu za kilogram zove nekako se postiže cena od 80 dinara po kilogramu, mada neki kupci su razmi&scaron;ljali da će robu dobiit za 50 dinara po ceni koja je bila pre pet godina. Pogodila nas je supa a i svi tro&scaron;kovi su uvećani, tako da se mora racionalnije razmi&scaron;ljati kako da rentabilno poslujemo - kaže &Scaron;erfeze.Po&scaron;to je rod zove znatno umanjen zbog su&scaron;e, to se odražava i na učinak berača, čija je satnica 350 dinara. Berači Jožef Berenji i Laslo Horvat Katai iz Horgo&scaron;a potvrđuju da je zovu lak&scaron;e brati nego grožđe. Kada zova rodi onda jedan berač u toku dana može da ubere 300 do 350 kilograma ploda, a u su&scaron;noj godini kakva je ova kada je znatno manje rodilo toliko dnevno ubere četiri-pet berača.- Već petu godinu berem zovu, a za razliku od prethodnih godina zbog velike su&scaron;e rod je slab, pa zbog toga i gazda ne može da plati veću satnicu. Zovu nije, nije te&scaron;ko brati, ne treba ni merdevine, samo sa zemlje makazama se seku grozdovi sa bobicama. Učinak zavisi od toga koliko je roda na drvetu, jer sada kada je rod slab nas četvoro ili petoro uberemo koliko sam u toku dana sam uspevam da uberem, kada je rod dobar - kaže Jožef Berenji.Pod zasadima zove poljoprivrendo gazdinstvo Jenea &Scaron;erfezea ima oko pet hektara, od čega su polovina novih zasada podignuti pre dve-tri godine i tek stasavaju za rod. Kada su agroekolo&scaron;ki uslovi bili povoljniji na platažama u punom rodu postizani su prinosi 10 do 12 tona po hektaru, &scaron;to je pokazivalo da je uzgajanje zove na peskovitom području Subotičko horgo&scaron;ke pe&scaron;čare uz manja ulaganja i nege zasada, rentabilnije nego gajenja vinove loze i prodaja grožđa. U optimalnim agrotehničkim i agroekolo&scaron;kim uslovima, moguće je postići i prinos do 20 tona bobica zove po hektaru!Da ne ide sve tako glatko i sa podizanjem zasada zove, koja nije toliko zahtevna, uverio se i &Scaron;erfeze, jer na jednoj od parcela i uz sistem za navodnjavanje kap po kap, mimo vlasnikovih očekivanja nije ispalo sjajno.- Prethodno na ovoj parceli nisu uspeli ni zasadi breskve, ni jabuke, pa sam eksperimentisao sa zovom. Trebalo bi da nosim zemlji&scaron;te na analizu da se vidi &scaron;ta je razlog. Zova se par godina dobro držala, ali je u ovoj su&scaron;noj godini izgleda do&scaron;la do kraja, jer i pored zalivanja nije bilo očekivanog efekta, pa je moramo iskrčiti - obja&scaron;njava &Scaron;erfeze.Proizvodnja zove u Srbiji nije ba&scaron; rasprostranjena, jer ono &scaron;to je nekada kao izreka važilo da je &quot;koza sirotinjska krava&quot;, za zovu je glasilo da je &quot;voćka siromaha&quot;, ali &Scaron;erfeze priča da je oduvek sklon eksperimentisanju sa alternativnim voćkama, pa je tako u&scaron;ao i u eksperimentisanje sa zasadom zove. Pre njega zovom se na području Subotičko-horgo&scaron;ke pe&scaron;čare niko nije bavio. Sadni materijal sa dozvolom resornog ministarstva uvezen je iz Mađarske, pa su se zasadi zove sorte Hazberg pokazali rentabilnim, mada je bilo i kriznih sezona, pa su neki voćari odustali već na početku eksperimenta i iskrčili podignute zasade.Nekolicinu proizvođača iz Horgo&scaron;a i okoline motivisalo je to &scaron;to u proizvodnji zove je manje uloženog rada, nego kod vinove loze ili drugih voćnih vrsta. Orezivanje se obavlja u novembru, posle se samo održava međuredni prostor i može se reći da je skoro kao organska proizvodnja, jer se jedino u proleće eventualno prska nekim bakarnim preparatom. Zovu može da ugrožava jo&scaron; jedino fomopsis &scaron;to je i bolest grožđa, ali i kod grožđa se eliminisa sa jednim ili dva prskanja bakarnim preparatima, a &scaron;to se lisnih va&scaron;i tiče nema velike opasnosti. Peskovita zemlja u ataru Horgo&scaron;a pogodna je za zovu kojoj po potrebi pogoduje zalivanje ili ona svojim korenovim sistemom nalazi vlagu, međutim ne vole da se nakon obilnih ki&scaron;a nađe u bari, ali ove sezone se pokazalo da i uz zalivanje tropska su&scaron;a može da značajno umanji rod.Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji i kozmetici, ali i za pečenje rakije zovovače, koja je veoma na ceni. Prema rečima &Scaron;erfezea poznato je da ima 75 načina primene zove i u odnosu na druge vrste odmah je iza Aloe vere, za koju se zna da ima preko 150 načina primene. Otkupljivači i prerađivači su zainteresovani i za cvet zove, međutim, Jene &Scaron;erfeze i ostali proizvođači sa severa Bačke kažu, da kada je godina rodna, ako se sačeka kraj avgusta berba plodova zove donosi čak &scaron;est-sedam puta veći prihod.&Scaron;erfeze podseća da je u vreme pandemije izazvane virusom korone i kod nas potražnja za zovom bila povećana, a ukazuje i da nema organizovanog otkupa i prerade. Zbog toga su proizvođači prinuđeni da se sami snalaze za plasman, &scaron;to prema mi&scaron;ljenju &Scaron;erfezea itekako nedostaje. Već u susednoj Mađarskoj ove godine je naglo povećana potražnja i otkupljivači i prerađivači uz cenu ne&scaron;to vi&scaron;u od jendog evra za kilogram, &scaron;alju gajbice za berbu i &scaron;lepere za prevoz.

Suša desetkovala rod: Prinos neće pokriti izdatke

0 Komentari