U kojim zemljama je najveći jaz između bogatih i siromašnih?

&Scaron;vajcarska investiciona banka UBS uz pomoć takozvanog Đinijevog koeficijenta svake godine sastavlja listu zemalja u kojima je jaz između bogatih i siroma&scaron;nih najizraženiji. Đinijev koeficijent je mera koja se koristi u statistici i ekonomiji da oceni raspodelu prihoda ili bogatstva među članovima dru&scaron;tva, razvijen od strane italijanskog statističara Korada Đinija (Corrado Gini) jo&scaron; polovinom dvadesetog veka. Kada je izražen kao indeks, njegove vrednosti se kreću od 0 do 1, gde 0 predstavlja savr&scaron;enu jednakost (svi imaju isti prihod ili bogatstvo), a 1 predstavlja potpunu nejednakost (svo bogatstvo ili prihod je u vlasni&scaron;tvu samo jednog pojedinca). Kao koeficijent, raspon se prikazuje u vrednostima između 0 i 100.Dakle, &scaron;to je vi&scaron;a njegova vrednost, to je veća nejednakost u raspodeli prihoda ili bogatstva u posmatranoj zemlji ili regionu. Prema najnovijoj listi, s podacima zaključno sa pro&scaron;lom godinom, na vrhu po nejednakosti nalaze se Južna Afrika, Brazil i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), dok se u prvih deset nalaze i Sjedinjene Američke Države, Indija, &Scaron;vedska.&ldquo;Trži&scaron;ta u razvoju, kao &scaron;to su Južna Afrika, Brazil, Indija, Meksiko i Indonezija, dobro su zastupljena na listi. Ove zemlje se često suočavaju sa izazovima poput neravnomernog ekonomskog razvoja, ograničenog pristupa obrazovanju i zdravstvenoj za&scaron;titi i značajnih razlika u prihodima između urbanih i ruralnih područja. Dok naftom bogate bliskoistočne zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije stvaraju značajno bogatstvo, raspodela tog bogatstva može biti veoma nejednaka, često koncentrisana među malom elitom&rdquo;, pi&scaron;e u zvaničnom komentaru UBS-a, prenosi portal Biznis.I dok je prisustvo SAD na ovoj listi &ndash; koja ima negativnu konotaciju &ndash; razumljivo jer se o velikom jazu između najbogatijih i najsiroma&scaron;nijih u najvećoj svetskoj ekonomiji raspreda godina, pomalo je možda neočekivano visoko pozicioniranje &Scaron;vedske, kao i &Scaron;vajcarske ili Danske.Takođe, kada se uporede vrednosti koeficijenata iz 2008. i pro&scaron;le godine, dolazi se do zaključka da se jaz u vodećim zemljama na listi, zapravo &ndash; smanjio.Od 2008. ekonomska nejednakost u Severnoj Americi je blago opala, dok je porasla u većem delu istočne Evrope i Azije, sa značajnim izuzecima Južne Koreje i Hong Konga, ističe se u analizi.Istovremeno, zapadna Evropa beleži prilično raznolike rezultate. Recimo, nejednakost je grubo porasla (20 odsto) u &Scaron;paniji i Finskoj, a pala za po pet odsto u Nemačkoj i Austriji.Da li su stanovnici Singapura, gde se nejednakost od tada povećala za skoro 23 odsto u gorem položaju od građana Hong Konga (koji je ovde praćen kao zasebna teritorija)? Ne nužno, obja&scaron;njavaju u UBS-u, jer da bi se dobila &scaron;to tačnija slika nejednakosti, obuhvat najsiroma&scaron;nijih treba uporediti sa apsolutnim nivoom imovine, kao i brojem i imovinom onih najbogatijih.Vi&scaron;e od 44 procenata najbogatijih ljudi na svetu ima prebivali&scaron;te u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, dok je u zemljama zapadne Evrope oko 25 odsto takvih pojedinaca (iz kruga tzv. &ldquo;top jedan odsto&rdquo;).Uop&scaron;teno, visoka ekonomska nejednakost često se povezuje sa faktorima kao &scaron;to su obrazovanje, pristup zdravstvenoj za&scaron;titi, trži&scaron;te rada, i dru&scaron;tvene politike, i može varirati u zavisnosti od specifičnih socio-ekonomskih i političkih uslova u svakoj zemlji.Među 33 zemlje sa evropskog kontinenta, UBS nije uvrstio podatke za Srbiju, niti Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Alabaniju ili Crnu Goru.&Scaron;to se tiče lične imovine po odrasloj osobi, svetska populacija je, statistički gledano, naizgled napravila značajan napredak od početka milenijuma. Procenat onih koji poseduju manje od 10.000 američkih dolara nastavio je da se smanjuje tokom recesija i finansijskih kriza (prvo 2008. a potom posle pandemije), skoro se prepoloviv&scaron;i od 2000. godine, do tačke kada vi&scaron;e nije najče&scaron;ća kategorija &scaron;irom sveta.No, u istom periodu, broj ljudi koji imaju vi&scaron;e od milion dolara godi&scaron;nje bezmalo se utrostručio na 1,5 odsto svetske populacije. &ldquo;Ukupno bogatstvo koje poseduje ova statistička kohorta obuhvata gotovo polovinu globalnog bogatstva, odnosno ne&scaron;to ispod 214 biliona dolara&rdquo;, pi&scaron;e UBS.Istini za volju, ni dolar nije &scaron;to je nekad bio, pa bi statistička definicija najsiroma&scaron;nijih verovatno trebalo da se menja u skorijoj budućnosti &ndash; pogotovu jer su uporedo sa ličnom imovinom rasle I vrednosti potro&scaron;ačkih korpi u svim zemljama na svetu.

U kojim zemljama je najveći jaz između bogatih i siromašnih?

3 Komentari