Ovo su najzdravije vrste voća

Prosečan unos &scaron;ećera za odraslu osobu je 17 ka&scaron;ičica (68 grama), &scaron;to prema&scaron;uje preporuku Dijetetskih smernica od 12 ka&scaron;ičica.Dodati i prirodni &scaron;ećer se često stavljaju zajedno kada se govori o ishrani, ali to ne govori celu priču. Iako telo metaboli&scaron;e i dodani i prirodni &scaron;ećer na isti način, zdravstveni efekti svakog od njih su veoma različiti. Prirodni &scaron;ećer u voću sadrži vitamine, minerale, antioksidante, vodu i vlakna &ndash; sve hranljive materije koje podržavaju zdravlje.Istraživanja pokazuju da ljudi koji redovno jedu voće imaju smanjen rizik od određenih zdravstvenih stanja kao &scaron;to su bolesti srca i dijabetes tipa 2.KupineKupine su bogate antocijaninima, polifenolom odgovornim za crvene, plave i ljubičaste nijanse. Istraživanja sugeri&scaron;u da bobičasti antocijanini imaju pozitivan efekat na puteve uključene u regulaciju glukoze u krvi.Nasumično kontrolisano ispitivanje iz 2018. pokazalo je povećanu oksidaciju masti i pobolj&scaron;anu kontrolu glukoze među gojaznim ljudima ili gojaznim mu&scaron;karcima koji su bili na dijeti sa visokim sadržajem masti sa 600 grama (4 &scaron;olje) kupina dnevno tokom jedne nedelje u poređenju sa onima koji su dobijali istu količinu želatina koja odgovara kalorijama i UH. Naime, mu&scaron;karci koji su uzimali kupine pokazali su veću osetljivost na insulin, važan faktor za prevenciju dijabetesa tipa 2.JagodeOsim &scaron;to imaju malo &scaron;ećera, hranljive materije u jagodama su povezane sa pobolj&scaron;anim kardiovaskularnim faktorima rizika. Polifenoli, vlakna, vitamini i minerali doprinose dobrobitima jagoda za srce. Istraživanje predstavljeno u British Journal of Nutrition pokazuje da jagode smanjuju nivoe c-reaktivnog proteina (markera upale) i smanjuju lipoproteine niske gustine i ukupni holesterol kod ljudi sa visokim holesterolom. Druga meta-analiza iz 2019. sugeri&scaron;e da konzumiranje 10-454 grama jagoda smanjuje faktore rizika povezane sa zdravljem srca.KiviPored niskog sadržaja &scaron;ećera, kivi je prepun drugih korisnih hranljivih materija. Opsežna istraživanja podržavaju kivi u borbi protiv zatvora zbog sadržaja rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.Rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna omek&scaron;avaju i dodaju masu stolici, čineći je lak&scaron;im za izlučivanje. Studija iz 2010. je otkrila da jedenje dva kivija dnevno tokom četiri nedelje povećava učestalost pražnjenja creva kod zdravih odraslih osoba i onih sa bole&scaron;ću iritabilnog creva sa preovlađujućim konstipacijom ili IBS. Meta-analiza iz 2022. godine prona&scaron;la je slične rezultate sa kivijem, ali je takođe primetila pobolj&scaron;anja simptoma povezanih sa IBS-om, kao &scaron;to su bol u stomaku i naprezanje.MalineMaline su bogat izvor vlakana i polifenola, namirnica koje utiču na apsorpciju &scaron;ećera u organizmu i razvoj hroničnih bolesti.Istraživanja pokazuju da konzumiranje malina uz obrok smanjuje postprandijalni &scaron;ećer u krvi kod osoba sa predijabetesom ili dijabetesom. &Scaron;tavi&scaron;e, studija iz 2019. objavljena u Annals of Nutrition and Metabolism primetila je da užina od maline sredinom popodneva smanjuje upalu, ključni faktor u nastanku hroničnih stanja poput dijabetesa tipa 2.

Ovo su najzdravije vrste voća

0 Komentari