Radili u tri smene, iz jame izlazili srećni: Selo kod Čačka bilo kucavica tog kraja

Međutim, lo&scaron;a privatizacija a potom stečaj, zatvorili su rudarska okna iako je ruda među najkvalitetnijim u Evropi a zaliha ima za jo&scaron; 30 godina eksploatacije. Da bi zaradili hleb sa sedam kora ovde su sedamdesetih i osamdesetih godina pro&scaron;log veka dolazili i ljudi iz svih delova Srbije, a u te&scaron;kim poslovima za mu&scaron;karcima tada nisu zaostajale ni žene. Mirjana Đurović (72) priseća se tih, kako kaže, napornih ali srećnih &bdquo;rudničkih dana&rdquo;.&quot;Muž i ja smo do&scaron;li iz Ivanjice. Prvo je on dobio posao, a ja sam ostala u selu. Nakon nekoliko meseci i ja sam se odlučila za rad u rudniku iako nisam ni&scaron;ta znala o tome. Radila sam sa ostalim ženama na prebiranju rude, na jednoj re&scaron;etki. Po najvećim vrućinama i po najo&scaron;trijim mrazevima, u tri smene. Ono &scaron;to je bilo najvažnije jeste plata koja je bila redovna i od koje smo &scaron;kolovali decu&quot;, kaže Mirjana za RINU.Rudnik magnezita nalazi se na kraju sela, a tu su nekada bile i prodavnica i &scaron;kola. Dvospratna zgrada u kojoj su tada živele porodice rudara i park, sada dodu&scaron;e uni&scaron;ten, koji se nalazi ispred nje, svedoče da je ovde nekada sve vrvelo od života. Tu se spavalo, jelo, pilo i družilo i iako je posao na iskopavanju i prebiranju rude bio izuzetno težak, nakon radnog vremena svi su iz jame izlazili srećni i zadovoljni.RINAU neposrednoj blizini nalazi se i nekada&scaron;nja upravna zgrada, koju je podigao prvi privatni vlasnik rudnika iz Francuske, kasnije je ona pretvorena u menzu i svlačionicu, a i dan danas tu stoje pojedini delovi garderobe koji su ostali iza rudara.&quot;Ovde je sada pustinja, tužno je kad uporedimo sliku od pre tridesetak godina i ovu danas. Od ovog rudnika živelo je pet sela, a dva puna autobusa razvozila su radnike. Mesečno se ovde proizvodilo oko 3000 tona rude i radilo se punom parom. Kad sam ja počeo ovde sa radom koristile su se lopata i vile, a onda je sve mehanizovano, pa je posao mnogo bio olak&scaron;an. Ipak sve je krenulo nizbrdo pre nekih petnaestak godina. Rudnik vi&scaron;e nije bio u zenitu snage, a radnika je bilo sve manje i manje&rdquo;, izjavio je nekada&scaron;nji poslovođa u rudniku, Milisav Damjanović.Ono &scaron;to je nekada bilo za ponos danas zarasta u korov, a me&scaron;tani se nadaju da će za rudnik ipak doći bolji dani i da će se ponovo čuti rudarski pozdrav &bdquo;srećno&rdquo;. Oni smatraju da je kampanja protiv rudarenja u Srbiji plod neznanja ili stvar nečijih interesa.&quot;Najgore je &scaron;to o tome pričaju ljudi koji o rudarstvu ne znaju ni&scaron;ta i koji to pričaju za pare. Oni ne pričaju za&scaron;to je rudnik potreban nekom mestu. Ovo ovde je bio siroma&scaron;an kraj, ljudi su radili u rudniku, zaradili penzije, od&scaron;kolovali decu, kupili placeve, napravili kuće u gradu, a neki su i dobili stanove, tako da ponavljam, to su samo priče za neke pare, ni&scaron;ta drugo&rdquo;, izričit je Milisav koji kaže da je nakon zaposlenja u rudniku život krenuo od nule a zahvaljujući tom poslu danas ima sve &scaron;to mu je potrebno za lep život.RINAI njegov sin Radenko se slaže sa očevim mi&scaron;ljenjem i ističe da bi voleo da se rudniku da nova &scaron;ansa.&quot;Meni bilo drago da proradi ponovo rudnik jer sam porastao na ovom kamenu. Kad bi se to desilo možda bih prona&scaron;ao sebe u tom poslu ukoliko bi se konačno pojavili neki normalni poslovni ljudi koji bi preuzeli rudnik&quot;, kaže on.Inače, rudnik magnezita u Milićevcima od 1962. godine posluje u sastavu kraljevačke industrije vatrostalnog materijala &bdquo;Magnohrom&rdquo; koja je pre nekoliko godina oti&scaron;la u stečaj, nakon neuspele privatizacije. Kompanija &bdquo;Afarak&ldquo; iz Finske kupila je najznačajnije celine Magnohroma, kao i rudnike &Scaron;umadija i Magnezit sa pogonima eksploatacije i separacije. Trenutno je rudnik u Milićevcima, koji je nekada hranio stotine ljudi, u mirovanju i čekaju se potezi novih vlasnika, a u njemu se i danas nalaze velike rudne rezerve koje bi mogle da budu iskori&scaron;ćene. Magnezit je ruda kojom je Srbija veoma bogata, a onaj koji se može pronaći u na&scaron;oj zemlji smatra se jednim od najkvalitetnijih u celoj Evropi.

Radili u tri smene, iz jame izlazili srećni: Selo kod Čačka bilo kucavica tog kraja

0 Komentari