Kragujevčani u strahu: Zmije su svuda, a nema ko da im pomogne

Mada se uglavnom ne radi o otrovnicama, sugrađanima nije prijatna činjenica da nemaju kome zvanično da se obrate u ovim situacijama, ali ono &scaron;to znaju jeste da spas mogu potražiti na Prirodno-matematičkom fakultetu, odakle im stručni ljudi redovno izlaze u susret i adekvatno zbrinu životinju, pi&scaron;e InfoKG.Situacija bi uskoro mogla da se promeni, jer od 1. septembra, podsetimo, u Institutu za biologiju i ekologiju PMF-a, počinje realizacija novog kratkog studijskog programa &quot;Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima&quot;, prvog te vrste u Srbiji, po čijem zavr&scaron;etku se dobija akreditovani sertifikat.U Kragujevcu ne postoji služba koja se bavi hvatanjem i adekvatnim zbrinjavanjem zmija, je Javno komunalno preduzeće &Scaron;umadija nadležno samo za pse i mačke. Međutim, gmizavci se sve če&scaron;će pojavljuju u dvori&scaron;tima, kućama, naseljenim mestima. Spas u ovakvim prilikama sugrađani mogu pronaći na PMF-u, odakle profesori sa Instituta za biologiju i ekologiju uvek odgovore na pozive i izlaze na teren, pomažu ljudima, ali i životinjama.Ovaj vid pomoći, međutim, nije zvaničan, na bazi je dobre volje i mogućnosti stručnjaka sa PMF-a, a dr Rastko Ajtić, koji izlazi u susret Kragujevčanima i okolini, za InfoKG govorio je o pojavi zmija u urbanoj sredini i novom kratkom studijskom programu.&quot;Građani kontaktiraju PMF, pa dođu do mene. Kad god sam u mogućnosti izađem na teren na dobrovoljnoj bazi&quot;, govori dr Ajtić navodeći da nadležnu službu ima samo Beograd, a da bi se njenim formiranjem u Kragujevcu stvorio veći manevarski prostor za brzo delovanje stručnih ljudi.Strah od zmija pobeđuje sve savete kako postupiti ako ih pronađete u dvori&scaron;tu, kući, automobilu...&quot;Ne bi trebalo ubijati ih, većina je na listama za&scaron;tite flore i faune. Takođe, potrebno je da građani znaju da nije svaka zmija otrovna, već se u urbanim sredinama uglavnom susrećemo sa neotrovnim vrstama, &scaron;to je svojevrsna sreća u nesreći&quot;, kaže dr Ajtić.On obja&scaron;njava i da su na&scaron;e otrovne vrste trome, dok kod neotrovnih nailazimo na ono &scaron;to zapravo najvi&scaron;e pla&scaron;i građane &ndash; zmija koja je brza, sikće, &scaron;i&scaron;ti...Po&scaron;to nije neuobičajeno da građani naprave fotografiju životinje kada procene da je bezbedno prići joj, dr Ajtić kaže da ih mogu proslediti PMF-u, koji će je identifikovati i dati vam osnovne informacije o njoj.Zbog svega, raduje ga &scaron;to će se u Kragujevcu od septembra sprovoditi kratki studijski program &quot;Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima&quot;, jedinstven u regionu.Kako bi se pomoglo zajednici i kako bi se osposobili ljudi da u okviru nadležnih službi re&scaron;avaju problem u gradu, ne samo sa zmijama, već i s lisicama, sovama, orlovima, jatima vrana i slično, na PMF-u će od 1. septembra početi novi kratki studijski program &quot;Rukovalac divljim životinjama u specifičnim uslovima&quot;, prvi te vrste u Srbiji, po čijem zavr&scaron;etku se dobija akreditovani sertifikat.Program je namenjen osoblju koje radi u institucijama koje se bave nekim vidom za&scaron;tite životinja, odnosno osoblju koje se može susresti s divljim životinjama u specifičnim okolnostima, kada je potrebno hitno reagovanje. Pored toga, program je namenjen potencijalnim polaznicima koji žele da steknu dodatna znanja i ve&scaron;tine za bezbedan rad s divljim životinjama u specifičnim uslovima pri obavljanju poslova u kojim postoje te potrebe.Kratki program studija ima cilj osposobljavanje kadra za bezbedno hvatanje divljih vrsta životinja u urbanim sredinama i njihovo bezbedno vraćanje u prirodna stani&scaron;ta, kao i postupanje s ostalim vrstama bezopasnih divljih životinja koje mogu dospeti van svojih stani&scaron;ta.

Kragujevčani u strahu: Zmije su svuda, a nema ko da im pomogne

4 Komentari