Novi udarac za Zelenskog; Ostaju bez najvećeg saveznika

Ovu bombastičnu informaciju prvi je objavio nemački FAZ, a preneli su i brojni drugi nemački i ukrajinski mediji.S obzirom na to da je Nemačka drugi najveći finansijer ratnih aktivnosti Kijeva posle Sjedinjenih Država, nejasno je da li će nemačka odluka da prepolovi planirana sredstva sa 8 milijardi u 2024. na 4 milijarde evra 2025. godine naterati režim Vladimira Zelenskog da traži mirno re&scaron;enje. ili će se naći drugi izvori za finansiranje brutalnog i skupog okr&scaron;aja.Odluka Nemaca se javno tumači kao mera &scaron;tednje, ali se javno objavljivanje odluka donetih na nivou kancelara &Scaron;olca i ministra finansija Lindnera poklopilo sa javnom potvrdom teorije da je predsednik Zelenski lično odobrio preusmeravanje gasa Južnog toka.Iz &scaron;turih informacija o novoj politici Nemačke prema Ukrajini, može se rekonstruisati da će smanjenje finansiranja imati trenutne i dramatične negativne efekte.&quot;Apsurdno je da vi&scaron;e ne isporučujemo rezervne delove ili da na&scaron; Bundesver ne može da dobije ono &scaron;to je isporučio&quot;, rekao je Sebastijan &Scaron;afer iz Stranke zelenih.&quot;Kakav god da bude ishod spora oko budžeta između Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija i Kancelarije kancelara, dugoročna &scaron;teta Ukrajini te&scaron;ko da se može izbeći. Značajan deo materijala koji je iznosio u maju (vrednost: 3,87 milijardi evra) sada je industrija prodala na drugom mestu i vi&scaron;e nije dostupan za isporuku Ukrajini ove godine&quot;, pi&scaron;e Bild.Ono &scaron;to je do sada poznato jeste da je ministar finansija Kristijan Lindner (FDP) 5. avgusta poslao poverljivo pismo ministru odbrane Borisu Pistorijusu (SPD) u kojem navodi da Nemačka vi&scaron;e ne može da finansira vojnu pomoć Ukrajini.Lindnerova formulacija o uslovima za odmrzavanje finansiranja pomoći Ukrajini izgleda kao tajna: Ministarstvo finansija je &quot;spremno da odobri novo kratkoročno finansiranje&quot;, ali uz uslov &quot;konkretnog i razumljivog izve&scaron;tavanja&quot;.Istovremeno, Lindner je svom kolegi Pistorijusu čak rekao malo zajedljivo: &quot;Savezno ministarstvo finansija do sada nije dobilo ni jedan konkretan izve&scaron;taj. Dakle, ni provere ni odluke nisu donete&quot;.Podela između koalicionih partnera oko finansiranja ukrajinskih ratnih napora je očigledna.U drugom &quot;poverljivom&quot; pismu, ministar odbrane Pistorijus optužio je Lindnera da je &quot;promenio pravila igre nakon &scaron;to je utakmica počela&quot; i time &quot;ugrozio kontinuitet isporuke oružja Ukrajini&quot;.Pistorijus je ove godine planirao da poveća tro&scaron;kove za 3,87 milijardi evra; 1,3 milijarde evra rezervnih delova, 600 miliona evra artiljerijske municije i po pola milijarde evra bespilotnih letelica i oklopnih vozila. Kako prenosi Bild, poverljivi izvori iz nemačke vlade tvrde da kancelarija kancelara &Scaron;olca podržava stavove ministra finansija Lindnera. U ovom trenutku, Lindner tumači da neće biti prekida finansiranja rata u Ukrajini, jer će se plaćanja vr&scaron;iti kori&scaron;ćenjem ruskih deviznih rezervi koje je Zapad zamrznuo nakon invazije.Međutim, iako članice G7 već neko vreme razgovaraju o kori&scaron;ćenju ruskih deviznih rezervi za finansiranje Kijeva, nije izvesno da će takva odluka zaista biti doneta, jer je reč o osetljivom međunarodno-pravnom pitanju, veoma osetljivom za pozicioniranje. zapadnih liberalnih demokratija prema ostatku sveta.Navodno, tri ministarstva &ndash; odbrane, spoljnih poslova i privrede &ndash; usprotivila su se obustavi finansiranja Ukrajine na sastanku iza zatvorenih vrata.FAZ, koji je prvi objavio informacije koje su neprijatne za Ukrajinu, nagla&scaron;ava da je odluka nemačke vlade da zamrzne nova izdvajanja novca za Ukrajinu izazvana &scaron;tednjom.Međutim, bez obzira da li je reč o zaokretu od srdačne blagonaklonosti ka uzdržanosti u odnosima sa režimom Vladimira Zelenskog, izvesno je da Nemačka planira radikalno smanjenje izdvajanja za obračun sa agresorom Vladimirom Putinom.Ne samo da su planirali da ovogodi&scaron;njih 8 smanje na četiri milijarde evra 2025. godine, već nameravaju da do 2027. ukupan iznos smanje na desetinu.Potpuno je nerealno očekivati da će, ako Nemačka ne uzvrati izuzetno pozitivan stav prema Kijevu, bilo ko uskočiti umesto njih jer niko drugi ne može.&Scaron;to se tiče finansiranja ratnih napora Ukrajine sredstvima ruskih deviznih rezervi, G7 je pristala da poku&scaron;a da iskoristi barem prinose na zamrznute ruske rezerve, ali ni ta odluka nije sprovedena jer bi se mogla pokazati pravno spornom.Uostalom, čak i kada bi se Ukrajina finansirala sa 50 milijardi evra iz prinosa na ruske devizne rezerve, to ne bi bio poklon već kredit.Ukupno se, naime, iz prinosa na ruske devizne rezerve godi&scaron;nje može preneti oko tri milijarde evra, pa je jasno da se sada&scaron;nji nemački udeo ne može zameniti ovim sredstvima.Kako god bilo, stiče se utisak da je kijevski režim osvajanjem oko 1.000 kvadratnih kilometara državne teritorije Rusije napravio snažan PR potez, vratio se u žižu međunarodne javnosti i definitivno odložio mirovne pregovore, ali je nejasno da li je ambiciozne vojno-propagandne ciljeve Ukrajinci su usklađivali sa finansijerima ratnih napora.Odluka Nemačke ih je očigledno iznenadila, a druge dve velike članice EU &ndash; Italija i Francuska &ndash; imale su u poslednjih 5 godina tragikomičnu seriju izuzetno visokih deficita sa kojima mogu samo da obećaju veliku pomoć, ali ne mogu da je isporuče.Može li se ideja o vojnom mar&scaron;u na Moskvu, koju kijevski režim podrazumeva uspe&scaron;nim osvajanjem malog dela ruske teritorije, tretirati kao koherentna ideja ako je neće finansijski podržati najjača evropska ekonomija? Čeka se reakcija Sjedinjenih Država, koje su u sve dubljem predizbornom političkom haosu.

Novi udarac za Zelenskog; Ostaju bez najvećeg saveznika

4 Komentari