Komšije u sve većim i većim dugovima

Krajem aprila ove godine javni dug Hrvatske iznosio je u apsolutnim iznosima 49,2 milijardi evra &scaron;to je 2,2 milijarde evra ili 4,6 odsto vi&scaron;e u odnosu na kraj aprila 2023. godine, prenosi tPortal. Rast duga op&scaron;te države u posmatranom razdoblju posledica je isključivo rasta zaduživanja države.Naime, ostale grane podsektora op&scaron;te države (fondovi socijalne sigurnosti i lokalna država) zabeležile su smanjenje duga. Centralna država s ukupnim dugom od 48,2 milijardi evra čini 98,1 posto ukupnog javnog duga.&quot;Uz napomenu da su podaci o strukturi duga op&scaron;te države po glavnim dužničkim instrumentima i ročnosti duga dostupni samo za nekonsolidirani dug op&scaron;te države, u strukturi duga prevladavaju dugoročni dužnički instrumenti (obveznice) na koje se odnosi oko 65 odsto. Slede krediti i depoziti (s oko 30 posto) te na kraju kratkoročni dužnički vrednosni papiri. Nekonsolidirani dug čini dug uvećan za međusobna dužnička potraživanja između jedinica u sektoru op&scaron;te države&quot;, pi&scaron;e analitičar Petar Bejuk.Prema podacima o strukturi duga, na kraju aprila, unutra&scaron;nji dug op&scaron;te države iznosio je gotovo 34,4 milijardi evra (+1,1 odsto u odnosu na kraj 2023), te je činio gotovo 70 odsto ukupnog duga.Inostrani dug op&scaron;te države je uz povećanje za 3,8 odsto u odnosu na kraj 2023. krajem aprila iznosio 14,8 milijardi evra.&quot;Posmatrano u relativnom izrazu, ukupan dug op&scaron;te države na kraju prvog tromesečja 2024. godine iznosio je 63,3 odsto godi&scaron;njeg BDP-a i bio je 0,2 postotna poena vi&scaron;i u odnosu na kraj 2023. U odnosu na isto razdoblje prethodne godine bio je niži za solidnih 5,3 postotnih bodova. I dalje povoljna kretanja u dinamici javnog duga rezultat su pre svega nastavka pozitivnih privrednih aktivnosti odnosno izraženog rasta nominalnog BDP-a i na početku 2024.Privredni rast predvođen ličnom potro&scaron;njom uz jo&scaron; uvek povi&scaron;enu inflaciju nastavlja delovati povoljno na rast proračunskih prihoda. Ipak, on neće nadma&scaron;iti rast na rashodnoj strani &scaron;to će dovesti do pogor&scaron;anja proračunskog salda.&quot;Prema na&scaron;im očekivanjima, na nivou cele 2024. godine očekujemo manjak konsolidirane op&scaron;te države na nivou 2,2% BDP-a&quot;, zaključuje Bejuk.

Komšije u sve većim i većim dugovima

2 Komentari