Socijalna pomoć posvađala Nemce

Sve je počelo s izjavom konzervativnog političara opozicione CDU, Karstena Linemana:&quot;Na osnovu statistike može se oceniti da &scaron;estorocifreni broj ljudi načelno nije spreman da prihvati bilo kakav posao.&quot;U tim slučajevima ne bi bilo dovoljno da se socijalna pomoć (koja se u Nemačkoj zove &quot;B&uuml;rgergeld&quot;, odnosno &quot;novac građana&quot;) smanji za 20 do 30 odsto, smatra Lineman: &quot;Mora se kompletno ukinuti isplata tog novca&quot;.Karsten Lineman nije bilo koji političar Hri&scaron;ćansko-demokratske unije (CDU). On je moćni generalni sekretar te dodu&scaron;e opozicione, ali prema anketama najpopularnije stranke u Nemačkoj. Faktički je on čovek broj 2 u partiji, desna ruka predsednika stranke Fridriha Merca. Taj čovek dakle veruje da najmanje 100.000 ljudi u Nemačkoj nepravedno dobija državnu pomoć &ndash; zato &scaron;to iz nekog razloga odbijaju da prihvate posao, odnosno ono &scaron;to im ponudi Biro za zapo&scaron;ljavanje.Socijalna pomoć služi da se pokriju osnovni životni tro&scaron;kovi. To je vid državne pomoći koja ljudima omogućava da obezbede apsolutni egzistencijalni minimum. Tu vrstu pomoći u Nemačkoj primaju oni koji sopstvenim prihodima ne mogu da pokriju tro&scaron;kove života.Razlozi za to mogu biti razni: neko dobije otkaz i ostane bez radnog mesta, nekome privatni biznis ode u stečaj, a neko zbog bolesti vi&scaron;e ne može da radi.Razlika između pomoći za nezaposlene i &quot;novca građana&quot; je u sledećem: nezaposleni pomoć države primaju u načelu samo u prvih 12 meseci nakon &scaron;to ostanu bez posla, a B&uuml;rgergeld se isplaćuje sve dok je ljudima potrebna finansijska podr&scaron;ka.Opravdana debata oko socijalne pomoćiZa brojku od 100.000 ljudi koju spominje visoki funkcioner CDU ne postoje nikakvi statistički dokazi. Bez obzira ne to, nakon Linemanove izjave rasplamsala se diskusija oko socijalnih davanja nemačke države.Lineman je dobio podr&scaron;ku iz redova sopstvene stranke, ali bilo je i kritika. Iz redova vladajućih Zelenih, opozicione Levice, a i iz udruženja za socijalno staranje, Linemana optužuju za populizam.Politikolog Albreht fon Luke za DW ocenjuje da je ta debata &quot;opravdana&quot;. Ujedno napominje da bi trebalo voditi računa o tome u kojem trenutku je Lineman dao tu izjavu: oko mesec dana uoči važnih pokrajinskih izbora u tri savezne pokrajine na istoku Nemačke.&quot;Imam utisak da demohri&scaron;ćani u vreme ove predizborne kampanje svesno pojačavaju pritisak na one koji dobijaju socijalnu pomoć, i to zato &scaron;to se i oni sami nalaze pod pritiskom opozicionih stranaka Alternativa za Nemačku (AfD) i Savez Sare Vagenkneht (BSW)&quot;, kaže Fon Luke.Te dve populističke stranke, kako ih opisuju nemački mejnstrim-mediji, dosta dobro se, naime, kotiraju u aktuelnim anketama.Ko prima socijalnu pomoć i koliko?&quot;Novac građana&quot; odnosno &quot;B&uuml;rgergeld&quot; je uveden početkom 2023, i to uz podr&scaron;ku konzervativnih demohri&scaron;ćana. Radi se o novom modelu socijalne pomoći koji je nasledio sistem &quot;Arbeitslosengeld II&quot;, koji se u Nemačkoj najče&scaron;će kolokvijalno nazivao &quot;Hartz IV&quot;, po Peteru Harcu, nekada&scaron;njem nemačkom menadžeru koji je najvećim delom i koncipirao taj model.U ovom trenutku oko 5,5 miliona osoba u Nemačkoj prima &quot;novac građana&quot;. Samohrani roditelji ili osobe koje same žive u domaćinstvu primaju 563 evra pomoći mesečno. Kod parova je to 506 evra po osobi. Visina mesečne pomoći za decu zavisi od uzrasta i iznosi između 357 i 471 evro po detetu.Iz državnog budžeta se pokrivaju tro&scaron;kovi zdravstvenog osiguranja za one koji dobijaju socijalnu pomoć, kao i tro&scaron;kovi sme&scaron;taja (stanarina i režije). Osim toga, oni koji dobijaju socijalnu pomoć od države dobijaju i novac za uređenje stana, odnosno novac za kupovinu &scaron;kolskih potrep&scaron;tina za svoju decu.Prosečna godi&scaron;nja bruto plata u Nemačkoj za 2024, prema podacima Penzionog osiguranja, iznosi 45.358 evra. To je u proseku ne&scaron;to manje od 3.800 evra bruto mesečno. Visina neto plate, odnosno onoga &scaron;to zaposlenima bude uplaćeno na račun, zavisi od mnogih faktora. Pritom su nekim privrednim granama gde su plate slabije, mesečna primanja znatno niža od proseka.Zato se poslednjih meseci, pogotovo nakon uvođenja sistema &quot;B&uuml;rgergeld&quot; često diskutovalo i o tome da li se u Nemačkoj uop&scaron;te isplati da čovek radi, odnosno da li je aktuelni sistem dugoročno održiv. Iz redova opozicionih demohri&scaron;ćana, ali i od AfD-a, stizali su prigovori da savezna vlada demotivi&scaron;e ljude da svaki dan idu na posao. Iz vlade su te optužbe odbacili.Skupa socijalna državaSocijalnu pomoć &bdquo;novac građana&ldquo; u Nemačkoj primaju i ljudi koji su zbog rata morali da pobegnu iz Ukrajine. Često se može čuti da bi takvu praksu trebalo promeni. U ovom trenutku, prema podacima Savezne agencije za rad, oko 720.000 ljudi iz Ukrajine prima socijalnu pomoć.Za &bdquo;B&uuml;rgergeld&ldquo; je nemačka vlada u budžetu za 2024. &bdquo;rezervisala&ldquo; oko 41 milijardu evra. Izvorno je bilo predviđeno &bdquo;samo&ldquo; 37,6 milijardi. Socijalna pomoć, dakle, poreske obveznike ko&scaron;ta vi&scaron;e nego &scaron;to su političari računali. U ovoj godini će nemačka država za isplatu &bdquo;novca građana&ldquo;, za pomoć nezaposlenima, kao za druge socijalno zakinute grupe, ali i penzionere, da iskoristi oko 176 milijardi evra. A to je znatno vi&scaron;e od trećine ukupnog saveznog budžeta.Može li da se ukine isplata &quot;novca građana&quot;?Karsten Lineman bi da se nekim ljudima u potpunosti ukine isplata pomoći, zato &scaron;to se, prema njegovom mi&scaron;ljenju, u Nemačkoj ionako previ&scaron;e novca tro&scaron;i na socijalu. Ali, te&scaron;ko je ukinuti pomoć onima kojima je to potrebno. A zakonski je i nedopustivo kompletno ukidanje socijalne pomoći. O tome je pre nekoliko godina odlučivao i Ustavni sud Nemačke i zaključio da država mora da obezbedi egzistencijalni minimum za dostojanstven život.S druge strane, oni koji dobijaju socijalnu pomoć dužni su da se redovno javljaju u Biro za zapo&scaron;ljavanje (u Nemačkoj se to zove: Savezna agencija za rad), gde ih se savetuju kako da pronađu novo radno mesto, ali im nude i konkretna zaposlenja, a od njih se očekuje da te ponude prihvate. A ako ih ne prihvate, država može da ih kazni &ndash; na primer smanjenjem mesečnih doznaka i do 30 odsto.Politikolog Fon Luke je mi&scaron;ljenja da jo&scaron; pritiska, ili čak pretnja kompletnim ukidanjem pomoći, &bdquo;ne bi re&scaron;ilo problem&ldquo;. S druge strane, tim potezom samo bi se prekr&scaron;ila spomenuta odluka Ustavnog suda, navodi on.Bijan-Djir-Saraj, generalni sekretar vladajuće FDP, liberalne stranke koja je deo vladajuće koalicije, nedavno je potvrdio da nemačka vlada planira određena &bdquo;poo&scaron;travanja&ldquo; pravila po pitanju &bdquo;B&uuml;rgergelda&ldquo;. Radi se o poo&scaron;travanju kazni za one ljude koji uop&scaron;te nisu spremni da prihvate neki posao, odnosno ne žele da rade, rekao je.Kriza i manjak novcaNemačka je u ekonomskoj krizi i novca nema mnogo. A pitanje je i kako će izgledati budžet u idućim godinama, odnosno da li će vlada zaista moći da realizuje svoje planove i hoće li imati dovoljno novca za sve planirane izdatke.Zato nemačke stranke razmi&scaron;ljaju o tome gde bi moglo da se u&scaron;tedi po pitanju socijalnih izdataka. Politikolog Fon Luke to sagledava ovako:&quot;Itekako je neophodno da se u prvi plan malo vi&scaron;e stave zahtevi (prema onima koji dobijaju socijalnu pomoć, prim.red), jer sankcije su u ovom slučaju dozvoljene kako bi se predupredile zloupotrebe&quot;.

Socijalna pomoć posvađala Nemce

1 Komentari