Strani državljani prekvalifikovani

a ovaj podatak upućuju najnoviji podaci koje je objavio statistički zavod Evropske unije.&quot;Stopa prekomerne kvalifikacije iznosila je 39,4 odsto za državljane zemalja koje nisu članice EU. Nasuprot njima, procenat prekomerne kvalifikacije za državljane EU iznosila je 20,8 odsto, &scaron;to je manje nego prethodne godine&quot;, navodi se u istraživanju Eurostata. U 2023. godini najveći udeo prekomerno kvalifikovanih državljana zemalja nečlanica EU zabeležen je u Grčkoj (69,6 odsto), zatim Italiji (64,1 odsto) i &Scaron;paniji (56 odsto).Posmatrajući stopu prekomerne kvalifikacije prema polu, podaci pokazuju da je veća kod žena nego kod mu&scaron;karaca. Tokom 2023. godine bilo je za 6,7 odsto vi&scaron;e žena iz zemalja van EU koje su obavljale poslove za koje su potrebne manje kvalifikacije od onih koje poseduju, nego mu&scaron;karaca. Razlika iznosi 3,2 procentna poena kod državljana ostalih zemalja EU.Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodi&scaron;nji predsednik Sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković ranije je za Biznis.rs rekao da u Evropskoj uniji postoji pad određenog dela stanovni&scaron;tva, usled čega se pojavljuje potreba da se snabde radnom snagom koja joj je neophodna.&ldquo;U Srbiji je jo&scaron; uvek primetna cirkularna emigracija na&scaron;ih ljudi koji odlaze u razvijene zemlje regiona i na stalne ekonomske destinacije kojima su na&scaron;i ljudi bili skloni u Zapadnoj Evropi&rdquo;, istakao je on ranije.Međutim, iako su na&scaron;i, neretko visokoobrazovani, radnici decenijama unazad bili spremni da u potrazi za boljim životom odlaze u zemlje Zapadne Evrope i rade poslove za koje su potrebne niže kvalifikacije od onih koje oni poseduju, prema novim podacima &ndash; to vi&scaron;e nije slučaj.Prema podacima istraživanja &ldquo;Decoding Global Talent 2024&rdquo;, koje je sproveo Infostud u saradnji sa The Network (globalno udruženje portala za zapo&scaron;ljavanje) i The Stepstone Group, u 2018. godini zabeležena je ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu od čak 78 odsto, dok u 2020. godini ta brojka opada na 66 odsto.Istraživanje je pokazalo da ispitanike iz Srbije najvi&scaron;e zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i ve&scaron;tačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije.Na&scaron;i ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, &Scaron;vajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, &scaron;to se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapo&scaron;ljavanje među radnicima iz Srbije.&quot;Razlozi za napu&scaron;tanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83 odsto) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70 dsto navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55 odsto ispitanika, dok je 53 odsto naglasilo bolji dru&scaron;tveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40 odsto anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napu&scaron;tanje zemlje&quot;, navedeno je u istraživanju.Na prekvalifikacije najče&scaron;će idu srednjeobrazovani građaniNeretko ćete od građana koji zemlju napu&scaron;taju zbog potrage za poslom čuti da je razlog taj &scaron;to sa svojim kvalifikacijama u Srbiji ne mogu da pronađu adekvatno zaposlenje.Prema Anketi o radnoj snazi za prvi kvartal 2024. godine, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je 9,4 odsto.Prema podacima prikupljenim Anketom o obrazovanju odraslih, koju je pro&scaron;le godine sproveo Republički zavod za statistiku, i kojom su obuhvaćene osobe od 25 do 69 godina, svaki peti građanin učestvuje u nekom vidu formalnog i neformalnog obrazovanja i obuka. Ne&scaron;to veće je uče&scaron;će žena (21,3 odsto) u odnosu na mu&scaron;karce (18,4 odsto).Posmatrano po stručnoj spremi, najvi&scaron;e se edukuju oni sa srednjim obrazovanjem (56,2 odsto), među kojima dominiraju mu&scaron;karci naspram žena. Slede visokoobrazovani (31,8 odsto), gde su žene ne&scaron;to aktivnije od mu&scaron;karaca, a na začelju su osobe sa osnovnim obrazovanjem.Međutim, paradoks nastaje kada se u obzir uzme radni status &ndash; iako bi većina pomislila da su nezaposleni ti koji teže sticanju novih znanja kako bi &scaron;to pre stigli do posla, u na&scaron;oj zemlji to nije slučaj.Svaki drugi zaposleni (52,3 odsto) učestvuje u nekom vidu formalnog ili neformalnog obrazovanja i obuka, za razliku od nezaposlenih koji su daleko neaktivniji.

Strani državljani prekvalifikovani

0 Komentari