Šta donose nove izmene Zakona o platnim uslugama?

Takođe je cilj da obezbede veću konkurenciju i transparentnost u oblasti pružanja platnih usluga, kao i veću za&scaron;titu korisnika i sigurnost pri plaćanju, saop&scaron;tila je Narodna banka Srbije (NBS).Kako se navodi, samostalni stručni saradnik NBS-a u Odeljenju za operativne poslove i upravljanje rizicima platnog sistema Aleksandar Aleksić kazao je da je ključna novina koju novi Zakon o platnim uslugama donosi otvoreno bankarstvo.&quot;Radi se o pravnom i tehnolo&scaron;kom okviru za razvoj i pružanje novih vrsta platnih usluga, kao &scaron;to su usluga iniciranja plaćanja i usluga objedinjenog pregleda informacija o platnim računima korisnika, bez obzira na to kod kog pružaoca ima otvoren račun&quot;, rekao je on.Aleksić je kazao da se pomenute usluge već uspe&scaron;no pružaju u zemljama EU i drugim državama u kojima je koncept otvorenog bankarstva primenjen i da za cilj imaju povećanje konkurencije na trži&scaron;tu plaćanja, povećanje obima i kvaliteta pruženih usluga i snižavanje cena usluga za krajnjeg korisnika.Prema njegovim rečima, osnovna pretpostavka otvorenog bankarstva zasniva se na deljenju podataka između bankarskih i nebankarskih pružalaca platnih usluga, &scaron;to podrazumeva da će banke imati obavezu da dele određeni, minimalni obim informacija o računima i transakcijama svojih klijenata kako bi bilo omogućeno pružanje navedenih usluga.Aleksić je, kako se navodi u saop&scaron;tenju NBS istakao i da će deljenje podataka korisnika između institucija moći da se obavlja samo uz izričitu saglasnost korisnika putem posebnih softverskih re&scaron;enja koja će biti uspostavljena za sigurnu razmenu tih podataka.On navodi i da Zakon o platnim uslugama prepoznaje dva nova tipa pružalaca platnih usluga i da na taj način korisnik ima bolji pregled i kontrolu nad ličnim finansijama.&quot;U pitanju su pružaoci usluge pružanja informacija o računu, koji korisniku dostavljaju grupisane informacije o jednom ili vi&scaron;e platnih računa koje korisnik platnih usluga ima otvorene kod drugog pružaoca platnih usluga. To znači da će korisnici moći da pregledaju sve svoje podatke o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu, bez obzira na broj banaka s kojima je u ugovornom odnosu&quot;, objasnio je Aleksić.Dodaje da kada je u pitanju drugi tip, pod kojim spadaju tzv pružaoci usluge iniciranja plaćanja, te institucije u ime i za račun krajnjeg korisnika, izvr&scaron;avaju plaćanje u elektronskoj trgovini odnosno kod internet kupovina s platnog računa koji taj korisnik ima kod druge banke.&quot;To znači da će korisnik u aplikaciji imati mogućnost da izabere instituciju preko koje hoće da realizuje neophodno plaćanje&quot;, rekao je samostalni stručni saradnik NBS-a.Aleksić nagla&scaron;ava i da pružaoci usluge iniciranja plaćanja ne drže sredstva korisnika kod sebe, već na osnovu saglasnosti korisnika samo pružaju uslugu iniciranja prenosa novca s računa kod drugog pružaoca platnih usluga, odnosno banke.Prema njegovim rečima, pomenuti pružaoci usluga mogu se baviti samo navedenim uslugama, ali te usluge, mogu da pružaju i postojeći učesnici na trži&scaron;tu, odnosno banke, platne institucije, institucije elektronskog novca i javni po&scaron;tanski operater.Pored koncepta otvorenog bankarstva, Aleksić ističe i da novi zakonski okvir, radi dodatnog unapređenja sigurnosti pri obavljanju plaćanja, kao zahtev uvodi po&scaron;tovanje &quot;pouzdane autentifikacije korisnika&quot; od strane svih pružalaca platnih usluga.&quot;Iako ovaj zahtev postoji i u važećim propisima, detaljnije uređenim pravilima uvode se dodatne bezbednosne provere u proces identifikacije korisnika kako bi se za&scaron;titili od zlonamernih aktivnosti&quot;, kazao je on.Ističe i da je novi zakonski okvir zasnovan na komponentama znanja, posedovanja ili svojstvenosti.&quot;Komponenta znanja jeste ne&scaron;to &scaron;to korisnik platnih usluga zna, na primer, lozinku ili PIN, dok se posedovanje odnosi na ne&scaron;to &scaron;to korisnik ima (mobilni telefon ili platnu karticu), a svojstvenost je ono &scaron;to korisnik jeste i po čemu je jedinstven, poput otiska prsta ili prepoznavanja glasa&quot; objasnio je Aleksić.Prema njegovim rečima, pouzdana autentifikacija podrazumeva kori&scaron;ćenje barem dve od tri pomenute sigurnosne komponente prilikom iniciranja bezgotovinskog plaćanja.Aleksić je, kako se dodaje u saop&scaron;tenju NBS napomenuo da su određeni zahtevi u pogledu pouzdane autentifikacije korisnika postojali i u doskora&scaron;njem Zakonu o platnim uslugama, ali se novim zakonskim okvirom obezbeđuje &scaron;ire i sveobuhvatnije po&scaron;tovanje zahteva koji se odnose na ovaj segment za&scaron;tite korisnika platnih usluga.On je zaključio da će primena novog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama doneti mnogobrojne prilike za dalji razvoj već razvijenog trži&scaron;ta platnih usluga i fintek sektora u Srbiji.NBS podseća da je Zakon o platnim uslugama stupio na snagu 2014.i da je imao izmene i dopune 2018. godine, zahvaljujući čemu su stvorene pretpostavke za razvoj savremenog, sveobuhvatnog i efikasnog platnog sistema u Srbiji, u skladu sa standardima koje su u to vreme razvijene države prihvatile u ovoj oblasti.

Šta donose nove izmene Zakona o platnim uslugama?

0 Komentari