Skandal automobilskog giganta: "Kupite lazanje, a u njima konjsko meso"

Kako pi&scaron;e Dojče vele, na prvi pogled se čini da je nepravedno: oko četvrt miliona ljudi pre četiri godine od Folskvagena dobilo od&scaron;tetu u iznosu i do 6.000 evra zbog takozvanog Dizelgejta. Ali mnogi od onih koji su se priključili grupnoj tužbi za sada nisu dobili ni&scaron;ta. I to uprkos činjenici da su i oni žrtve istog skandala, iako su i oni kao kupci vozila kojima je manipulisano pretrpeli istu &scaron;tetu, iako su i oni preduzeli pravne korake. Da li su se pridruživanjem grupnoj tužbi kladili na pogre&scaron;nog konja?Taj &quot;konj&quot; se zove &quot;Maj rajt2 (myRight), u prevodu &quot;moje pravo&quot;. Oko 33.000 vlasnika Folskvagenovih automobila je tom pravnom servisu svojevremeno &quot;ustupilo&quot; svoja potraživanja zbog izmanipulisanih vozila. Cilj je bio da se tako inicira uspe&scaron;na zajednička tužba, odnosno postupak pred nadležnim sudom u Braun&scaron;vajgu, u Donjoj Saksoniji, gde se nalazi Folksvagenova centrala. Zauzvrat je &bdquo;Maj rajt&ldquo; preuzeo sve tro&scaron;kove i sve rizike u poku&scaron;aju da se izbori za isplatu od&scaron;tete &ndash; i na kraju dobije 35 odsto provizije od sume za koju uspe da se izbori na račun od&scaron;tete od Folskvagena. To je mnogima zvučalo kao privlačna opcija, toliko privlačna da se tokom 2017. godine 15.000 ljudi pridružilo tužbi, a godinu dana kasnije njih jo&scaron; 18.000.Proces okončan nagodbomNa kraju ih je, međutim, preostalo samo 150, kako je izjavio jedan predstavnik Pokrajinskog suda u Braun&scaron;vajgu. To su ljudi koji se do kraja nisu odlučili za pojedinačne, individualne tužbe, ljudi koji nisu pristali na vansudske nagodbe i nisu se povukli. Bili su strpljivi. Sa servisom &bdquo;Maj rajt&ldquo; oni i dalje čekaju presudu, a pro&scaron;lo je već &scaron;est godina od podizanja tužbe. Kako stvari sada stoje, presuda bi mogla da bude objavljena 22. aprila ove godine.&quot;Bila je to dobra stvar za potro&scaron;ače, ali nas je sve to ko&scaron;talo mnogo energije&ldquo;, kaže osnivač servisa &quot;Maj rajt&ldquo; i njegov direktor Sven Bode. &quot;Sa znanjem od pre &scaron;est godina opet bismo uradili isto, ali s dana&scaron;njim znanjem ne&quot;.A za&scaron;to ne? Dok je &quot;Maj rajt&ldquo; čekao na to da se pravosuđe pokrene, Savezno udruženje centra za za&scaron;titu potro&scaron;ača podiglo je svoju tužbu protiv Folksvagena zbog ugradnje uređaja za falsifikovanje podataka o emisiji &scaron;tetnih gasova. Taj postupak je okončan jo&scaron; pre četiri godine i to nagodbom. Svi kupci koji su se priključili toj tužbi u proseku su mogli da računaju na od&scaron;tetu u iznosi od oko 15 odsto izvorne vrednosti vozila (prilikom kupovine).Posledice presude Vrhovnog sudaTaj potez je dodu&scaron;e za obe strane predstavljao određeni rizik. Postojala je mogućnost da nakon presude budu na gubitku. Sudije su teoretski mogle tim potro&scaron;ačima da dosude i veću od&scaron;tetu nego &scaron;to je to bilo definisano nagodbom, ali su mogli isto tako i da dođu do zaključka da Folksvagen nije namerno, ciljano manipulisao. Udruženje potro&scaron;ača i proizvođač zato su &quot;odigrali na sigurno&ldquo;, u stilu one narodne &quot;bolje vrabac u ruci, nego golub na grani&ldquo;. Tako je i do&scaron;lo do sporazuma. Folksvagena jer je taj vrabac, prema nekim procenama, ko&scaron;tao ukupno ne&scaron;to vi&scaron;e od 750 miliona evra.Koncern je, kako stvari stoje, možda ipak mogao i da u&scaron;tedi deo tog novca, jer je vrabac s vremenom polako ostajao bez perja. Naime, jednom presudom Vrhovnog suda ta nagodba je doslovno očerupana. Vrhovni sud je nakon nagodbe s Udruženjem potro&scaron;ača zaključio da Folksvagen treba da nadoknadi &scaron;tetu (u odnosu na cenu plaćenu prilikom kupovine), ali i dodao da u tu kalkulaciju treba uračunati i kilometre koje su u međuvremenu vlasnici pre&scaron;li tim vozilima.Pritom je kori&scaron;ćena argumentacija da jedan auto tokom svog životnog veka pređe očekivanih 250.000 kilometara. &quot;Na kraju to znači da mnogi potro&scaron;ači zbog broja pređenih kilometara u skandalu oko izduvnih gasova vi&scaron;e neće ni dobiti nikakvu od&scaron;tetu&ldquo;, objavio je &quot;Maj rajt&ldquo;. &quot;Vrhovni sud je praktično dao motivaciju da se manipulacija zata&scaron;kava &scaron;to duže moguće, a onda se čitav postupak toliko otegao da na kraju vi&scaron;e nije ni bilo isplate od&scaron;tete&ldquo;, ljutito kaže Bode.Provizija i tro&scaron;kovi advokataIz koncerna Folksvagen analiza slučaja zvuči ne&scaron;to drugačije: &quot;Poslovni model &rsquo;myRight&rsquo; cilja na to da se i neosnovani zahtevi za od&scaron;tetom bez ikakve provere koriste radi jačanja njihove pregovaračke pozicije&ldquo;, izjavio je jedan portparol Folksvagena. &quot;Zato se zahtevi za od&scaron;tetom u svakom pojedinačnom slučaju moraju brižljivo proveriti pred sudom, a sve to zahteva mnogo vremena.&ldquo;Servis &quot;Maj rajt&ldquo; je zato svojim klijentima ponudio da iz grupne tužbe &bdquo;izvuku&ldquo; one slučajeve koji imaju najvi&scaron;e izgleda za uspeh i da umesto toga pomognu svojim klijentima da preko pojedinačnih tužbi dobiju od&scaron;tetu. &quot;Vi&scaron;e od 5.000 pojedinačnih tužbi je tako iz Braun&scaron;vajga prebačeno na mnoge druge pokrajinske sudove. To je veoma neefikasno, zato &scaron;to svaki od tih sudova mora iznova da se hvata u ko&scaron;tac s tim pravnim pitanjima. To sve može da se obavi i deset puta brže&ldquo;, kaže ekonomista Bode dok ponosno pokazuje &quot;3.807 pozitivnih pojedinačnih tužbi&ldquo;. U nekim slučajevima se radilo o vi&scaron;e od 40.000 evra od&scaron;tete, u nekima vi&scaron;e od 20.000 evra koje je morao da plati Folksvagen &ndash; dakle mnogo vi&scaron;e od onih maksimalnih 6.257 evra, koliko su dobili ljudi koji su se priključili nagodbi Udruženja za za&scaron;titu potro&scaron;ača.Bio je to dakle &quot;debeli, masni golub&ldquo;, kako kaže Bode. I taj golub sad najradije obilazi krovove advokatskih kancelarija. U čemu je kvaka? Sudeći po dokumentima kojima raspolaže &quot;Stiftung Warentest&ldquo;, nezavisna organizacija za za&scaron;titu potro&scaron;ača, jedna vlasnica Folksvagenovog vozila dobila je tako manju od&scaron;tetu nego &scaron;to su na njenom slučaju zaradili &bdquo;Maj rajt&ldquo; i avokatska kancelarija koja je bila zadužena za njenu žalbu.Vlasnica je, naime, morala da ustupi svoju proviziju servisu &bdquo;Maj rajt&ldquo;, a istovremeno je Folksvagen preuzeo i tro&scaron;kove angažovane advokatske kancelarije. U podacima taj primer izgleda ovako: 1.200 evra na konto od&scaron;tete za vlasnicu vozila, a na drugoj strani 650 evra provizije za &bdquo;Maj rajt&ldquo; i 1.100 evra za advokate. Poređenja radi, u okviru nagodbe s Udruženjem za za&scaron;titu potro&scaron;ača vlasnica bi dobila 2.500 evra.Ciljana, namerna manipulacijaSve to zajedno predstavlja veliku frustraciju za one koji nisu dobili nijedan evro od&scaron;tete. Da li je moguće da oni nisu pretrpeli nikakvu &scaron;tetu, kako to sugeri&scaron;e presuda Vrhovnog suda? &bdquo;Folksvagen je svojim mu&scaron;terijama namerno prodavao automobile koje oni nisu hteli da kupe. Mnogi su hteli ekolo&scaron;ki auto&ldquo;, kaže Bode. On pritom povlači paralelu s jednim ranijim skandalom u vezi sa za&scaron;titom potro&scaron;ača: &bdquo;Kupite lazanje, a u njima je konjsko meso. To je ciljana prevara.&ldquo; Osim toga, kako dodaje, kupcima pogođenih vozila pretila je i moguća zabrana kori&scaron;ćenja vozila zbog nepo&scaron;tovanja ekolo&scaron;kih normi u zemlji.Nakon &scaron;to je skandal otkriven, nadležne nemačke službe naredile su Folksvagenu da &bdquo;apdejtuje&ldquo; softver u svojim automobilima. Na taj način je, kako se tvrdilo, trebalo da se ta vozila navodno pridržavaju normi po pitanju emisije &scaron;tetnih gasova, a sudeći po navodima stručnjaka, sve to nije imalo praktično nikakav efekat na potro&scaron;nju ili snagu vozila. Da li je možda sve to na kraju i&scaron;lo na &scaron;tetu dugotrajnosti vozila? Da li je tako onda skraćen rok trajanja vozila?Manipulisani motor &quot;s dobrim ugledom&quot;?I zaista, vlasnici pogođenih vozila, ali i auto-mehaničarske radionice, svedočili su o tehničkim problemima, na primer demoliranim turbo-punjačima nakon &bdquo;apdejta&ldquo;. Oni su naime sumnjali da je promenom softvera smanjena količina azotnih oksida, ali da se u motoru stvarala veća količina čađi, &scaron;to je dugoročno gledano &scaron;tetilo auto-delovima i rezultiralo skupim popravkama. Da li je dakle ta &scaron;teta nastala zbog kori&scaron;ćenja automobila ili je zaista posledica softverskog &bdquo;apdejta&ldquo;, dakle manipulacije? I kako to sve utiče na vrednost polovnog vozila prilikom njegove prodaje?Trgovci polovnim vozilima, barem oni koji su kupovali izmanipulisane dizela&scaron;e s povećom kilometražom, odmahuju rukom: &bdquo;U zemljama u kojima ti automobili zavr&scaron;avaju motor se rastavi za 300&ndash;400 evra, očisti se, uradi se remont, motor se ponovo sastavi i onda su ostaci čađi irelevantni&ldquo;, kaže jedan trgovac koji je hteo da ostane anoniman.A pomalo je tragikomična njegova sledeća izjava: &bdquo;Dobra reputacija motora&ldquo; je mnogo važnija od njegove istorije manipulacije. &bdquo;On bez problema prelazi i pola miliona kilometara&quot;.

Skandal automobilskog giganta: "Kupite lazanje, a u njima konjsko meso"

4 Komentari