"Ključna meta": Ako Rusija i NATO zarate...

&Scaron;vedski premijer Ulf Kristerson je u intervjuu za Fajnen&scaron;el tajms rekao da će vojno pojačanje Gotlanda, strate&scaron;ki najvažnijeg ostrva u regionu, biti prva tema o kojoj će se razgovarati sa NATO partnerima.&Scaron;vedska se pro&scaron;le nedelje pridružila Severnoatlantskom savezu, zvanično napustiv&scaron;i politiku neutralnosti koja je trajala vi&scaron;e od dva veka.Zauzimanje Gotlanda bi omogućilo Moskvi da kontroli&scaron;e vazdu&scaron;ni prostor iznad Baltičkog mora i da rasporedi trupe na ostrvu.Gotland je samo oko 300 kilometara od Kalinjingrada, ruske eksklave između Poljske i Litvanije na Baltičkom moru.Ostrvo Gotland se često naziva &quot;džinovskim nosačem aviona&quot; zbog njegovog centralnog položaja na Baltiku. Kontrola Gotlanda mogla bi da igra odlučujuću ulogu u odbrani Estonije, Letonije, Litvanije, Finske i Poljske od ruskog napada.&quot;U nizu ratnih igara koje su Sjedinjene Američke Države i NATO vodili nakon ruske aneksije Krima 2014. godine kako bi se pripremili za odbranu Baltika, Gotland je imao centralnu ulogu. Ova centralna uloga je dodatno nagla&scaron;ena sposobno&scaron;ću Rusije da stvori &#39;mehur&#39; kapaciteta, koji bi nad Kalinjingradom uskratio pristup regionu. &Scaron;vedska vlada je procenila da bi Rusija mogla biti zainteresovana za raspoređivanje sistema PVO na teritoriji &Scaron;vedske, posebno na Gotlandu&quot;, ističe Ana Vislander, direktorka za severnu Evropu u istraživačkom centru Atlantskog saveta.Gotland je demilitarizovan 2005. godine, u periodu posle Hladnog rata koji je obeležen mirom i saradnjom u regionu.Posle ruske aneksije Krima 2014. godine, demilitarizovani status ubrzo je postao bezbednosni izazov za &Scaron;vedsku, pa su &scaron;vedske vlasti odlučile da ponovo uvedu vojne trupe na ostrvu. Na Gotlandu je 2018. godine formiran novi puk koji uključuje oko četiri stotine stalno raspoređenih vojnika, mehanizovani bataljon sa oklopnim vozilima CV90 i tenkovima leopard 2, kao i amfibijsku jedinicu.Nakon Putinove invazije na Ukrajinu, &scaron;vedska vlada je uložila 1,6 milijardi &scaron;vedskih kruna (oko 143 miliona evra) u jačanje vojne infrastrukture na Gotlandu, a 2023. godine, u saradnji sa NATO-om, &scaron;vedske oružane snage su održale najveću vojnu vežbu na ostrvu u poslednje dve decenije.Kristerson je priznao da je &Scaron;vedska do sada imala &quot;malo&quot; vojno prisustvo na Gotlandu, &scaron;to su drugi lideri NATO-a redovno navodili kao kritičnu ranjivost za odbranu Severnoatlantske alijanse.&quot;Postoji dosta stvari, u smislu kori&scaron;ćenja na&scaron;ih resursa, na koje možemo najvi&scaron;e da se fokusiramo. Očigledan kandidat je bilo kakva veza sa Baltičkim morem. To se odnosi na prisustvo na Gotlandu, ali i nadzor, u smislu podmornice&quot;, rekao je Kristerson.Odbrana baltičkih država znatno je ojačana ulaskom &Scaron;vedske u NATO, jer Alijansa sada ima na raspolaganju ostrvo Gotland, pored sada&scaron;njeg kopnenog puta iz Poljske preko koridora Suvalki, koji je tzv. NATO-ova Ahilova peta, stisnuta između Kalinjingrada i Belorusije.&quot;Članstvo Gotlanda i &Scaron;vedske u NATO menja celu računicu. To znači da bi se strate&scaron;ka kontrola nad Baltičkim morem vratila u ruke NATO-a. To je pitanje koje Rusija veoma dobro razume&quot;, rekao je letonski ministar spoljnih poslova Kri&scaron;janis Karin&scaron;.&Scaron;vedska je već objavila planove da po&scaron;alje borbeni bataljon u Letoniju, koja se nalazi samo 200 kilometara od Gotlanda.

"Ključna meta": Ako Rusija i NATO zarate...

26 Komentari