Pažnja: Prodavci koriste ove prevare tokom letnjih sniženja

Ona savetuje kupcima da svaku zloupotrebu sezonskih sniženja prijave nadležnim inspekcijama.Kupcima se de&scaron;ava, na primer, da uđu u prodavnice sa namerom da kupe letnju garderobu po sniženoj ceni, a na kraju kupe zimski kaput jer je zapravo bila snižena samo cena artikala iz zimske kolekcije.Pusara napominje da zimska i jesenja kolekcija, po zakonu, mogu da se prodaju u tom periodu, ali ne po sniženim cenama. Kako je navela za Tanjug, na osnovu Zakon o trgovini postoje dva sezonska sniženja, lentnje koje počinje od 15. jula i traje do 15. avgusta, i zimsko koje traje od 15. decembra do 15. januara.Pored sniženja, Pusara kaže da postoji i rasprodaja koja se sprovodi kada se zatvara trgovinski objekat, kada trgovac prestaje da posluje ili kada prestaje sa prodajom određene garderobe. Istakla je da za tu garderobu važi poseban režim i da u skladu sa zakonom trgovac nije u mogućnosti da unosi novu količinu garderobe dok traje rasprodaja. Dodaje da postoje i akcijeske cene koje su najče&scaron;će trodnevne i da popust koji stoji na rafovima mora da bude obračunat i na kasi.&quot;Svakom potro&scaron;aču savetujemo da se svim nadležnim potro&scaron;ačkim organizacijama obrati. Mi ih korak po korak upućujemo kako bi se sprečili ti propusti i eventualne zloupotrebe od trgovaca koji se svakodnevno sprovode&quot;, poručila je ona.Pusara kaže da se trgovci služe raznim prevarama i trikovima kao &scaron;to je nalepljivanje cene tokom sezonskog sniženja koja je veća od regularne cene, napomenuv&scaron;i da bi potro&scaron;ači to trebalo da prijave nadležnim inspekcijama.&quot;Ukoliko jedan trgovac bude sankcionisan svakako da će to biti opomena i ostalim da ne postupaju tako. Najče&scaron;će nam se obraćaju potro&scaron;ači kad vide jednu cenu na rafu a druga bude obračunata na kasi&quot;, navela je ona. Na pitanje koliko su se prijave potro&scaron;ača pokazale efikasnim, Pusara je rekla da u većini situacija potro&scaron;ači budu obe&scaron;tećeni i dodala da procedura same prijave ne traje dugo već da odmah nakon prijave nadležne inspekcije izlaze na teren kako bi ispratili stanje na trži&scaron;tu i sankcionisali trgovca koji postupa na nepropisan način. Urednik portala Kamatica Du&scaron;an Uzelac je rekao danas da se prodavci koriste trikovima kao &scaron;to su akcije ili popusti sa brojkom u procentima, kako bi privukli potro&scaron;ače, napomenuv&scaron;i da je najče&scaron;ća zabluda potro&scaron;ača tokom sniženja ili akcija da mu ne&scaron;to treba.&quot;Mi smo danas u situaciji da je funkcija oti&scaron;la u drugi plan, da se kupuje estetika. Niko ne kupuje novi džemper jer nema prethodni, nego kupuje novi džemper zbog nove boje, da prati trend. Ako taj vid pona&scaron;anja ne prouzrokuje neki finansijski problem kasnije, onda to nije ni&scaron;ta pogre&scaron;no&quot;, objasnio je on za Tanjug.Uzelac kaže da u Srbiji ne postoji zakonska regulativa koja dozvoljava rasprodaje kao &scaron;to su u inostranstvu, odnosno da postoji odbredba zakona koja kaže da se ča&scaron;a ne može prodati jeftinije od nabavne cene, dok u inostrastvu postoji mogućnost da se tokom rasprodaje artikli prodaju ispod nabavne cene.Kako je naveo, u inostranstvu nema pro&scaron;logodi&scaron;njih kolekcija, ba&scaron; zato &scaron;to imaju prostor da na kraju godine oni sve to rasknjiže, dok se u Srbiji de&scaron;ava da ono &scaron;to se ne proda se povuče pa se prodaje sledeće godine.Komentari&scaron;ući to &scaron;to neki artikli ko&scaron;taju 1.999 dinara umesto 2.000 dinara, Uzelac je rekao da je to jedan od psiholo&scaron;kih trikova kojim se prodavci koriste, kao &scaron;to i u supermarketima voće i povrće stoji na početku zato &scaron;to, kako je objasnio, kada potro&scaron;ač kupi voće i povrće on sebi &scaron;tiklira u glavi taj zdravi momenat i tada je kropa 12 odsto veća za grickalice i druge nezdrave stvari.&quot;Zamka u koju sami sebe uvodimo je da se počastimo čim legne plata. To je previd, i tek kasnije dolazi na naplatu kada se nema za neki tro&scaron;ak, a niko ne povezuje da je to rezultat aktivnosti od ranije. Postoje finanskijski ciklusi upravljanja finansijama, mesečni, godi&scaron;nji, vanredni. Svi razumemo mesečni, a malo ko obraća pažnju na godi&scaron;nji. Godi&scaron;nje idemo na more, registrujemo auto, slavimo rođendane, sve se to vanredno godi&scaron;nje plaća vi&scaron;e&quot;, objasnio je on.Uzelac savetuje da potro&scaron;ači racionalno procene &scaron;ta im zaista treba i da naprave budžet koji će biti crvena linija preko koje neće preći. On smatra da je neophodna finansijska edukacija potro&scaron;ača, istakav&scaron;i da je kreditna kartica alat koji uvlači potro&scaron;ača u iluziju da ima, a nema zato &scaron;to ako ne&scaron;to mora da se vrati, to onda nije dobitak već pozajmica.

Pažnja: Prodavci koriste ove prevare tokom letnjih sniženja

0 Komentari