Inovativan koncept – dobri rezultati: Kako ESG utiče na prodaju?

Novi standardi koje domaći i multinacionalni korporativni kupci zahtevaju od domaćih dobavljača iz segmenta malih i srednjih preduzeća utiču na rezultate prodaje tako &scaron;to u prvom momentu usporavaju realizaciju.Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da usklađivanje poslovanja i izve&scaron;tavanja sa ESG standardima traži i vreme i investicije.&quot;Pre svega se misli na investicije u drugačiju opremu ili prilagođavanje postojeće, kao i ulaganje u ljude. Ali ujedno će preduzeća koja se opredele za ovaj korak postati konkurentnija na dugi rok&quot;, ističe sagovornik za Biznis.rs.Svima je poznata činjenica da saradnja sa korporacijama nosi stalnu borbu oko cene, rabata, penala i te&scaron;ke pregovore, a sve u cilju postizanja minimalnog profita i održivog posla.&quot;Postavlja se pitanje tretmana izdavanja za usklađivanje sa zahtevanim standardima, da li je reč o investiciji ili operativnom tro&scaron;ku i koji je krajnji uticaj na profit i raspoložive tokove gotovine. ESG je veliki izazov za MSP jer direktno utiče na realizaciju prodaje i poslovni rezultat, iako ESG izve&scaron;tavanje nije zakonska obaveza ovog segmenta na&scaron;e privrede&quot;, obja&scaron;njava poslovni konsultant Biljana Lazarević.Ona nagla&scaron;ava da je subvencionisana podr&scaron;ka ključna za implementaciju poslovne prakse usklađene sa ESG standardima i održivog poslovanja.&quot;U suprotnom, MSP ekosistem se može suočiti sa padom u prihodu od prodaje, ali i profitu, bez obzira na brigu o ekolo&scaron;kom uticaju, socijalnim efektima i ekonomiji (ESG)&quot;, smatra Lazarević.Sagovornici ističu neophodnost proaktivnog delovanja obrazovnih institucija za dobrobit za&scaron;tite životne sredine u budućnosti. Visoko&scaron;kolske institucije imaju važnu ulogu u ESG oblastima kao &scaron;to su edukacija, istraživanje i saradnja sa kompanijama.&quot;Edukacija i podr&scaron;ka od strane visoko&scaron;kolskih institucija kompanijama u Srbiji bitan su faktor za prevazilaženje ekolo&scaron;kih izazova i prepreka u implementaciji ESG okvira. Postaje jasno da je važno razvijati &#39;green skills&#39; kod mladih kako bi se prilagodili budućim zahtevima trži&scaron;ta rada u oblasti održivosti i ekolo&scaron;ke odgovornosti&quot;, kaže profesorka Kosana Vićentijević sa Akademije strukovnih studija zapadne Srbije iz Valjeva.U januaru 2024. Evropski parlament je zvanično odobrio novu direktivu o greenwashingu, koja zahteva od država članica da uvedu stroža pravila u vezi sa kori&scaron;ćenjem ekolo&scaron;kih tvrdnji od strane kompanija.&quot;Održivost menja zahteve trži&scaron;ta. Novi zahtevi mogu se ispuniti uz inoviranje strategija, procesa i praćenja održivosti kroz podatke o rizicima od klimatskih promena, dekarbonizaciji, postizanju Net Zero, ESG indikatorima. Ovo čini da green kontroling postaje potencijal za otkrivanje skrivenih tro&scaron;kova životne sredine koji omogućava privrednim subjektima pobolj&scaron;anje finansijskih i nefinansijskih performansi&quot;, obja&scaron;njavaju sagovornici.Nedavno je održana i internacionalna konferencija &quot;Prodaja i prodajni kontroling&quot; u organizaciji Casa Forte u saradnji sa Privrednom komorom Beograda. Upravnik Centra za zelenu ekonomiju prof dr Dejan Jovanović tom prilikom je istakao da je za brigu preduzeća o životnoj sredini i ostvarenje dobrih ekolo&scaron;kih performansi veoma važno da postoji podr&scaron;ka menadžmenta, odnosno da je komponenta G &ndash; korporativno upravljanje ključno za postizanje komponenti E i S.Jovanović kaže da se poslednjih godina vi&scaron;e nego ikada ranije govori o karbonskom računovodstvu, računovodstvu ugljenika kao segmentu koji je nezamenljiv u procesu obračuna ugljenika i CO2 izve&scaron;tavanja i koji se najče&scaron;će defini&scaron;e kao merenje emisije ugljenika, upoređivanje dobijenih podataka i njihova komunikacija, kako unutar tako i između kompanija.Međutim, prema njegovim rečima, kompanije u Srbiji veoma često ne prave razliku između obračuna i upravljanja ugljenikom na nivou kompanije.&quot;Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika &ndash; CBAM i Centar za zelenu ekonomiju Univerziteta u Kragujevcu nastoji da, kroz projekat koji se relizuje uz podr&scaron;ku GIZ-a, ove dileme re&scaron;i i da podstakne kompanije da obračunaju, izve&scaron;tavaju i razviju strategiju koja će se baviti obračunom, upravljanjem i smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene ba&scaron;te i da će konsultanti Centra u okviru projekta pružiti besplatno usluge obračuna i upravljanja ugljenikom za deset kompanija sa područja Kragujevca i okoline. Takođe, za kompanije je veoma važno da budu ekolo&scaron;ki odgovorne, odnosno da vode računa o životnoj sredini, naročito ukoliko žele da svoje proizvode plasiraju na trži&scaron;te EU i ukoliko žele da budu deo lanca dobavljača uspe&scaron;nih svetskih kompanija&quot;, zaključio je Jovanović.

Inovativan koncept – dobri rezultati: Kako ESG utiče na prodaju?

0 Komentari