U akciji Bezbednosno informativne agencije, VBA, MUP i Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, razbijena je špijunska grupa koja je duži vremenski period odavala vojne i druge poverljive podatke stranoj državi iz valjevskog "Krušika".
Koje su to "bitne stvari"?! To što nisi zadovoljan svojom platom ili, što te nervira komšija? Naravno da se ne zna ko je domaći a ko strani špijun. Sve dok ih ne pohvataju. Šta je tu čudno? A, da se kojim slučajem preko ovih špijuniranja prešlo, bili biste prvi koji biste opsovali "propalu državu", koja nije sposobna da se zaštiti ni u sopstvenoj zemlji?
Nije mi jasno šta se danas ima za špijunirati? Danas su svi podaci dostupni, o ekonomiji, o vojsci, o politici i planovima, o stanovništvu, o strukturi stanovništva nacionalnoj, vjerskoj, starosnoj, obrazovnoj itd. Ne pada mi na pamet koji podaci su nedostopni. Nažalost uz malo nedozvoljenih radnji mnogi amateri su sposobni provaliti u razne baze podataka. Danas se sve zna, kakva klima, koliko pijaće vode, koliko plodnog tla, kolike plate, koja struktura izvoza i uvoza, kome se šta izvozi, od koga se šta uvozi, koliki BDP ukupno, koliki BDP po glavi, kakvo naoružanje, koliko bolesnih i od kakvih bolesti, koliko visokoobrazovanih itd. Šta se ima špijunirati pitam se?
Можда се све то зна, али се не знају цене из уговора, која је често најбитнија ставка. Када је једна фабрика добављач неке сировине, полупроизвода или производа некој другој јакој фабрици или држави, најбитнији ставка за конкурента јесте по којој цени се врши продаја, ког производа и које легуре. Уколико то конкурент сазна, само му остаје да тај исти производ понуди по мало нижој цени и преузима ти купца. У војној индустрији уговори су огромни и мале разлике у цени играју велику улогу.
Vidis sve sto si naveo je bila spijunaza pre hladnog rata, danasnja spijunaza se bazira na kradju intelektualne svojine, tehnoloska spijunaza itd...a ako se radi o vojnoj industriji to je svakako opasnije za sistem nego da neko zna kolika je tvoja plata I koliko soba imas u stanu...
Da je sve tako, ne bi postojale obaveštajne službe(kako god se one zvale) u skoro svim zemljama sveta, opremljene i sa zadacima u skladu sa svojom ekonomskom snagom i. potrebama.
I još nešto, nijedna zemlja ih se ne odriče.
Dugačak je spisak zadataka koje te službe imaju, a vi ih niste naveli.
Stvari tako funkcionišu od kada je sveta i veka, to je drugi najstariji zanat na svetu.
Ne znam da li si čitao tekst?
U pitanju je fabrika municije.
Šta tu ima da se špijunira?
Mnogo toga.
Namenska industrija bilo koje zemlje NIKADA ne objavljuje ništa o tehnologiji koju koristi, cenama sirovina, dobavljačima, a tek nikada količine koje se proizvode (mislim pre svega na municiju).
Postoje stvari koje su vojna tajna, a inžinjering i inžinjeri su upoznati sa tim tajnama.
Moj drugar je studirao antropologiju u Masačusecu, i za leto su imali ispitni projekat da se vrate u svoje maticne drzave, zaposle se u nekoj industriji i mesec dana tajno rade intervijue ne bi li saznali njihove probleme i kako bi dosli do zakljucka kako da se oni rese. Zapravo su u obliku seminarskog slali izvestaj kako i na koji nacin mogu pokrenuti strajk. Moj ortak jos uvek ne kapira, bez obzira na to sto ima dva doktorata... Imamo brda spijuna, a cak ni oni sami ne kontaju da su spijuni...
Borislav Zdrinja/ZIPAPHOTO/ATAImages
11 Komentari
Sortiraj po: