Uz pomoć EU i EIB izvlačimo iz Dunava nemačke brodove potopljene pre 80 godina

Ugovor su potpisali su Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo za evropske integracije i Evropska investiciona banka. Ugovor su potpisali ministar građevinarstva Goran Vesić, ministarka za evropske integracije Tanja Mi&scaron;čević i potpredsednik Evropske investicione banke Robert De Grut, u prisustvu &scaron;efa Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuela Žiofrea.Ministar Vesić je podsetio kako su ovi brodovi potpoljni pre vi&scaron;e od osam decenija.&quot;Pre 80 godina kada su saveznici u&scaron;li u Evropu i kada se Drugi svetski rat bližio kraju, flota Crvene armije je u&scaron;la u na&scaron; deo Dunava, koji delimo sa Rumunijom potiskujući naciste prema Berlinu. Tu ih je sačekala nemačka flota koja je brojala vi&scaron;e 200 brodova. Tada je nemački komandant odlučio da potopi sve brodove, kako bi zaustavio napredovanje sovjetske rečne flote i tako je do&scaron;lo do možda i najvećeg rečnog potapanja brodova u Drugom svetskom ratu. Od tada je pro&scaron;lo 80 godina, izvađeno je svega nekoliko brodova bez čega Dunav uop&scaron;te nije bio plovan&quot;, objasnio je Vesić.Kako je rekao ministar, u okviru ovog projekta sa EU, ukloniće se 21 brod.&quot;To su brodovi koji se nalaze na samom rečnom putu, a onda ćemo pričati o tome kako da se ukloni ostatak od skoro 200 brodova, jer ne postoji tačan podatak koliko ih je. Ono &scaron;to je bio problem, zbog čega je sve ovo tako dugo trajalo, jeste to da su brodovi potopljeni zajedno sa municijom, granatama i svim drugim eksplozivnim sredstvima, tako da je svaki brod neophodno bilo ispitati a neke deminirati&quot;, naglasio je ministar.Vesić je podsetio da jedino EU daje grantove Srbiji i zahvalio na tome.&quot;Mi to razumemo kao njihov znak da žele da Srbija bude članica EU i da je Srbija deo jedinstvenog evropskog prostora i nastavićemo naravno da radimo na tome&quot;, rekao je on.Podsetio je da postoje i drugi projekti sa EU i EIB.&quot;Kao &scaron;to je pruga Beograd- Ni&scaron;, prevodnica preko Dunava odnosno na Đerdapu koja će ove nedelje biti zavr&scaron;ena, &scaron;to ubrzava prevoz na reci&quot;, rekao je Vesić.Podsetio je i na grant koji je Srbija dobila i za obilaznicu koja se radi oko Ni&scaron;a, zatim za rekonstrukciju pruge Ni&scaron;- Dimitrovgrad.Dodao je da postoji mnogo projekata koji se rade i koji će se raditi na reci Dunav.&quot;Sada radimo dve luke, radimo Bogojevo i Sremsku Mitrovicu, upravo s EU i Europskom investicijskom bankom. Radićemo mi iz na&scaron;eg budžeta luku Prahovo, rekonstrukciju luke. Povezaćemo luku Prahovo sa železnicom, sa bugarskom lukom Vidin, koje je takođe na Dunavu. Imamo projekte u Beogradu za zelene luke. Tako da će puno biti zajedničkih projekata na koje računamo&quot;, rekao je ministar.Vesić je rekao da sa EU Srbija realizuje projekte za dobrobit svih građana i njihov svakodnevni život. Vesić je takođe rekao da odmah počinje vađenje prva četiri broda i da će taj posao da bude zavr&scaron;en do kraja ove godine.&Scaron;ef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre naglasio je da će grant od 16 miliona evra biti donacija za vađenje brodova nemačke potopljene flote iz Drugog svetskog rata iz reke Dunav kod Prahova.&quot;Dok gradimo budućnost zajedničke evropske sudbine Srbije i Evropske unije, moramo da se pozabavimo i onim &scaron;to se de&scaron;avalo u pro&scaron;losti. Sama EU izgrađena je na temeljima saradnje između zemalja i naroda Evrope nakon Drugog svetskog rata. Zato je važno da ostajemo verni ovim pretpostavkama podržavajući projekte usmerene na suočavanje sa pro&scaron;lo&scaron;ću i zajedničku izgradnju prosperitetne budućnosti za ljude Evrope&quot;, rekao je Žiofre.On je rekao da EU ostaje posvećena tome da pomogne Srbiji da unapredi efikasnost svoje transportne mreže.&quot;Sa agendom povezivanja, EU podržava plovnost onoga &scaron;to zovemo koridor Rajna-Dunav, koji je ključni plovni put koji povezuje Srbiju i njene susede, Srbiju i Evropsku uniju. Dakle, ovaj projekat će značajno pobolj&scaron;ati plovnost reke Dunav. Uklanjanje plovila učiniće plovidbu Dunavom bezbednijom, zelenijom i efikasnijom. To će smanjiti opasnosti po životnu sredinu i povećati bezbednost duž reke&quot;, dodao je on.On je dodao da je ovo deo ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, koji ima za cilj ekonomski oporavak i rast konkurentnosti i regionalne integracije.&quot;Ovih 16 miliona evra granta, uz kredite Evropske investicione banke po veoma povoljnim uslovima, pomoći će modernizaciji plovnih puteva Srbije u skladu sa najvi&scaron;im evropskim standardima EU. Ovde smo da učinimo Dunav zelenijim, bezbednijim i moramo da se setimo da je Dunav reka koja povezuje Srbiju sa susedima, reka koja spaja Evropljane, reka koja je deo na&scaron;eg zajedničkog nasleđa i na&scaron;u zajedničku, prosperitetnu budućnost&quot;, naveo je &scaron;ef Delegacije EU u Srbiji.Potpredsednik Evropske investicione banke Robert De Grut rekao je da mu je veliko zadovljstvo &scaron;to je danas prvi put u Srbiji i da prisustvuje potpisivanju bespovratnih sredstava od 16 miliona evra. Kaže da podržava planove sprske vlade da pojača transport rekama i dodaje da su prepoznali značaj ovog projekta, kako bi se olak&scaron;ao transport na reci Dunav.&quot;U svetu gde su potrebe za investicijama velike, partnerstva su od su&scaron;tinskog značaja. Zato bih želeo da naglasim da se ovaj posao obavlja u okviru tima za EU, jer udruživanje na&scaron;ih resursa, stručnosti i napora je veoma važno, jer nam omogućava efikasnije i značajnije kori&scaron;ćenje resursa, kombinovanjem zajmova i grantova. To znači finansijski paketi koji imaju povoljne uslove za Srbiju. Na kraju krajeva, to koristi ne samo privredi zemlje, već &scaron;to je najvažnije srpskom narodu&quot;, rekao je De Grut.Dodao je da je ovaj grant posebno usmeren na uklanjanje potopljenih plovila na zajedničkom delu reke Dunav.&quot;I to je deo &scaron;ire saradnje između Evropske investicione banke i Vlade Srbije. Proteklih godina smo Vladi Srbiji već dodelili 130 miliona dugoročnih kredita za povećanje kapaciteta i pobolj&scaron;anje efikasnosti unutra&scaron;njeg plovnog saobraćaja Dunavom i Savom u Srbiji&quot;, dodao je on.Kako je naveo, zajedno sa železnicom, transport unutra&scaron;njim plovnim putevima je zapravo energetski najefikasniji način transporta koji emituje najmanje ugljen dioksida po prevezenoj toni.

Uz pomoć EU i EIB izvlačimo iz Dunava nemačke brodove potopljene pre 80 godina

6 Komentari