Razdor u EU: Brisel i Pariz na ivici sukoba

Nacrt smernica koji su krajem juna privatno predstavili zvaničnici EU u Parizu, pokazuje da EU traži da Francuska uvede smanjenja tro&scaron;kova od 15,4 milijardi evra, ili 0,6 odsto BDP-a, u proseku godi&scaron;nje tokom narednih sedam godina, prenosi Financial Times.Politički podeljena Francuska, nakon parlamentarnih izbora ovog meseca koji nijednoj partiji i koaliciji nisu doneli potrebnu većinu, dodatno komplikuje stvari. Levičarski savez Novi narodni front , koji je osvojio najveći broj mesta u Nacionalnoj skup&scaron;tini, želi da formira vladu sa svojim politikama oporezivanja i potro&scaron;nje.Ovo uključuje smanjenje starosne granice za penzionisanje i povećanje minimalne plate, &scaron;to bi izazvalo porast deficita za 179 milijardi evra godi&scaron;nje, na vi&scaron;e od 10 odsto BDP-a, prema procenama instituta Montaigne.Iako nije jasno da li će savez, oslabljen unutra&scaron;njim sukobima, uop&scaron;te dobiti priliku da poku&scaron;a da vodi vladu, kapacitet predsednika Emanuela Makrona da kontroli&scaron;e tro&scaron;kove nakon godina pandemijskog tro&scaron;enja biće u svakom slučaju ograničen, prenosi portal Biznis.Nezvanično, EU brine da će nova francuska vlada, kada se formira, zanemariti budžetske obaveze prethodnika, koje je francuski nacionalni revizor odbacio kao jedva verodostojne i da će dovesti Pariz u direktan sukob s Briselom oko finansija.Javno, zvaničnici EU ostaju pri stavu da Pariz mora da se pridržava pravila EU koja ograničavaju deficite na tri odsto BDP-a, uslov koji je Pariz poslednji put ispunio 2019. godine. Poslednji put kada je Francuska imala budžetski suficit bilo je 1974. godine.

Razdor u EU: Brisel i Pariz na ivici sukoba

8 Komentari