Srbija ih ima već devet: Sve što treba da znate o vetroparkovima

Oni se obično sastoje od velikog broja vetrogeneratora ili vetroturbina postavljenih na određenoj lokaciji na kojoj je vetar često prisutan i dovoljno jak.Postoje dve vrste vetroparkova, prvi su oni koji se nalaze na kopnu, a drugi oni koji su postavljeni na specijalizovane platforme na moru.Srbija trenutno ima devet vetroparkova, sa ukupnim godi&scaron;njim kapacitetom od oko 400 megavata. Najvi&scaron;e ih je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija, prenosi BBC.Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), čiji je cilj promovisanje održivog razvoja i unapređivanja stanja životne sredine, Kada se izračuna potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi, pod uslovom da se sav iskoristi, oko 0,91 KWh (godi&scaron;nje proizvodnje električne energije po danu) - &scaron;to čini jednu &scaron;estinu dnevne potro&scaron;nje stanovnika u domaćinstvu, preneo je energetskiportal.rs.Vetroturbine su ključneGlavni elementi vetroparkova su vetroturbine. Svaka turbina ima velike lopatice koje se okreću pod uticajem vetra, one pokreću rotor koji je povezan s generatorom. Generator pretvaraju kinetičku energiju vetra u električnu energiju.Električna energija koja se proizvodi u vetroparku se prikuplja putem mreže kablova koji povezuju sve vetroturbine u parku. Ova energija se zatim prenosi kroz električnu mrežu do potro&scaron;ača.Ključni faktori za uspe&scaron;no funkcionisanje vetroparka podrazumeva brzinu vetra, poziciju vetroturbina na lokaciji sa stalnim i jakim vetrovima, kao i tehničke karakteristike samih vetroturbina.Najveći vetroparkovi u SrbijiVetropark Kovačica: Nalazi se u op&scaron;tini Kovačica, AP Vojvodina, Republika Srbija, a lociran je u jednom od najvetrovitijih područja Srbije na &scaron;ta su ukazale brojne studije. Ona je prva elektrana priključena na eletroenergetski prenosni sistem nakon 30 godina. Proizvodi 298.000MWh godi&scaron;nje i sastoji se od 8 vetrogeneratora ukupne instalisane snage od 104,5MW. Takođe, snabdeva 68.000 domaćinstava.Vetropark Alibunar: Nalazi se u blizini mesta Alibunar na teritoriji op&scaron;tine Alibunar u južnom Banatu. Pu&scaron;ten je u rad u septembru 2018. godine. Sastoji se od 21 turbine, ukupnog kapaciteta 42 megavata, &scaron;to omogućava snabdevanje električnom energijom oko 38.000 domaćinstava.Vetropark Kula: Nalazi se na &Scaron;tolcu, u blizini mesta Kula na teritoriji op&scaron;tine Kula u srednjoj Bačkoj. Izgradnja je počela novembra 2015. godine, a pu&scaron;ten je u rad februara 2016. godine. Sastoji od tri turbine ukupnog kapaciteta 9,9 megavata, &scaron;to omogućava snabdevanje električnom energijom oko 8.000 domaćinstava.Vetropark Krivača: To je prvi vetropark u istočnoj Srbiji kapaciteta od 105,6 MW i 22 vetroturbine. Prostire se na 56 kvadratnih kilometara na teritoriji op&scaron;tine Golubac. Godi&scaron;nje će proizvoditi 310 GWh zelene struje, &scaron;to znači da će snadbevati oko 75.000 domaćinstava.Vetropark Crni Vrh: Nalazi se na teritoriji dve lokalne samouprave, op&scaron;tine Žagubica i grada Bora. Planirano je postavljanje ukupno 28 vetrogeneratora, od kojih će se 11 nalaziti na teritoriji grada Bora, dok će 17 vetrogeneratora biti postavljeno na teritoriji op&scaron;tine Žagubica. Procenjena je godi&scaron;nja proizvodnja od 470 GWh.Prvi vetroparkSrbija ima ukupno devet vetroparkova koji su priključeni na sistem proizvodnje električne energije. Prvi park izgrađen je na Pe&scaron;teru, u op&scaron;tini Tutin, 2011. godine, a najveći vetropark je &ldquo;Čibuk I&rdquo;, nalazi se u mestu Mramorak kod Kovina, a kapacitet mu je 158 megavata.Prva vetrenjača u Srbiji, Čibuk I je snage 600 kilovata, a pu&scaron;tena je u rad u selu Leskova u op&scaron;tini Tutin. Ukupna snaga svih vetroelektrana u Srbiji je 430.000 kilovata (430 MW). Najvi&scaron;e ih je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija, pi&scaron;e BBC.&quot;Ravnica je, naravno, prvi izbor, ali Srbija ima mnogo potencijala za kori&scaron;ćenje energije vetra&quot;, ističe Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize ovog nevladinog udruženja građana čiji je cilj promovisanje održivog razvoja i unapređivanja stanja životne sredine.Kada se izračuna potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi, pod uslovom da se sav iskoristi, oko 0,91 KWh (godi&scaron;nje proizvodnje električne energije po danu) - &scaron;to čini jednu &scaron;estinu dnevne potro&scaron;nje stanovnika u domaćinstvu, preneo je energetskiportal.rs.Na teritoriji grada Pančeva trenutno se razvija osam vetroparkova ukupne planirane instalisane snage veće od 1.345 MW.Kako se gradi vetropark?Izgradnja vetroparka obuhvata nekoliko ključnih koraka i procesa. Pre početka gradnje, razvija se detaljan plan koji obuhvata odabir lokacije, procenu potencijala vetra, pripremu zemlji&scaron;ta, analizu ekolo&scaron;kih uticaja i dobijanje potrebnih dozvola za gradnju.Na osnovu lokacije i energetskih zahteva, biraju se odgovarajuće vetroturbine., to uključuje izbor proizvođača, modela i kapaciteta vetroturbina koje će biti instalirane.Pre same instalacije, teren se priprema za postavljanje vetroturbina. Topodrazumeva nivelisanje terena, izgradnju pristupnih puteva i postavljanje temelja za vetroturbine. Nakon toga, vetroturbine se transportuju na lokaciju i postavljaju prema preciznom planu. Paralelno sa postavljanjem vetroturbina, gradi se električna infrastruktura koja će omogućiti prikupljanje i prenos električne energije koja se generi&scaron;e. Ovo uključuje izgradnju internih električnih mreža unutar vetroparka i povezivanje sa &scaron;irom električnom mrežom.Nakon &scaron;to su sve vetroturbine postavljene i povezane sa električnom mrežom, vr&scaron;i se testiranje sistema kako bi se osiguralo da sve radi ispravno i efikasno. Izgradnja vetroparka može trajati nekoliko meseci, čak i do nekoliko godina, zavisno od veličine projekta, uslova na terenu i drugih faktoraHorizontalne vetroturbine, poznate i kao moderne vetrenjače, če&scaron;će se mogu videti u vetroparkovima, kako u svetu, tako i u Srbiji, a postoje i vertikalne koje se ređe upotrebljavaju.Ko su vlasnici vetroparkova u Srbiji?U Srbiji postoji ukupno devet aktivnih vetroelektrana, a najveća &ldquo;farma vetra&quot; je Čibuk I u banatskom selu Mramorak i vlasni&scaron;tvo je Vetroelektrana Balkana (WEBG), ćerke firme kompanije Tesla Vind, pi&scaron;e BBC.Četiri domaće i me&scaron;ovite kompanije osnovale su Srpsko udruženje za energiju vetra u decembru 2010. godine, pokazuje Odluka o osnivanju ovog udruženja do koje je do&scaron;ao Krik, mreža za istraživanje kriminala i korupcije.Kompanija Fintel energija AD upravlja vetroparkom u Kuli i &quot;farmama vetra&quot; La Pičolina i Ko&scaron;ava u okolini Vr&scaron;ca.Fintel planira izgradnju devet novih vetroparkova u Vojvodini i Istočnoj Srbiji.Belgijska kompanija Elicio vlasnik je vetroparkova Malibunar i Alibunar u u Banatu, a &quot;farma vetra&quot; Kovačica pripada kompaniji Enlajt sa sedi&scaron;tem u Izraelu.Vetropark Devreč I u op&scaron;tini Tutin u vlasni&scaron;tvu je slovenačko-srpske kompanije Hidro vind, dok vetroelektranom Kitka upravlja kompanija Er Enerdži iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.Najče&scaron;ći izazovi u izradnji vetroparkovaTehnički izazovi:Vetroparkovi često se nalaze u udaljenim područjima gde nije dostupna infrastruktura za prenos energije. Takođe, izgradnja vetroparkova zahteva značajna ulaganja i prilagođavanja okoline.Najveći izazov kod vetroparkova jeste vetar, odnosno brzina i smer vetra značajno utiče na proizvodnju električne energije. Jo&scaron; jedan od izazova jeste pristupačnost terena. Izgradnja u udaljenim ili ruralnim područjima može predstavljati logističke izazove, uključujući transport opreme, pristup građevinskim lokacijama i osiguranje radne snage.Ekolo&scaron;ki izazovi:Postavljanje velikih struktura kao &scaron;to su vetroturbine može uticati na lokalne populacije ptica i drugih životinja. Takođe, izgradnja vetroparkova može promeniti izgled lokalnog okruženja. Rad vetroturbina može proizvoditi određeni nivo buke koja može uticati na okolinu i životinje. Izgradnja vetroparkova utiče i na ekosistem i biodiverzitet na određenom području.Smanjeni tro&scaron;kovi, a vi&scaron;e radnih mestaVetroparkovi omogućavaju proizvodnju električne energije bez potrebe za fosilnim gorivima, čime se smanjuju tro&scaron;kovi goriva i emisije ugljen dioksida, &scaron;to može smanjiti tro&scaron;kove električne energije za potro&scaron;ače.Izgradnja, održavanje i upravljanje vetroparkovima stvaraju lokalna radna mjesta u zajednicama gde su postrojenja sme&scaron;tena, &scaron;to može doprinijeti ekonomskom razvoju i zapo&scaron;ljavanju.Mnoge zemlje nude podsticaje i subvencije za razvoj obnovljivih izvora energije, uključujući vetroparkove, &scaron;to može dodatno podstaknuti ekonomsku održivost ovih projekata.Najveća prednost bilo kog vetroparka je iskori&scaron;ćavanje potencijala vetra kao obnovljivog izvora energije. Korist se najpre ogleda u proizvodnji električne energije bez emitovanja &scaron;tetnih gasova u atmosferu i posledično stvaranja efekta staklene ba&scaron;te i negativnih klimatskih promena, a takođe doprinosi smanjenju zavisnosti od proizvodnje energije upotrebom fosilnih goriva koja su u nestajanju.Kori&scaron;tenje energije vetra umesto fosilnih goriva pomaže u očuvanju prirodnih resursa kao &scaron;to su voda, &scaron;ume i zemlji&scaron;te, koja bi inače bila iskori&scaron;ćena za proizvodnju fosilnih goriva.Vetroparkovi su budućnostUkoliko se saberu sve pozitivne strane vetroparkova, kao i one negativne, a na to se doda celokupan politički i trži&scaron;ni kontekst, ovaj izvor energije ima budućnost, pi&scaron;e ekologika.rs. On ima podr&scaron;ku naučne zajednice, trži&scaron;te se adaptira u odnosu na njega kao budućnost, vlade sprovode politiku koja je podsticajna za dalju ekspanziju i popularan je među građanima &scaron;irom sveta. Ipak, da bi u potpunosti bio superioran na trži&scaron;tu, mora biti predmet daljih istaživanja i tehnolo&scaron;kih iskoraka, kao i da postigne veći stepen ekonomije obima.Srbija je sve vi&scaron;e okrenuta ka razvoju obnovljivih izvora energije kao deo svoje energetske strategije. Podr&scaron;ka države se ogleda kroz različite oblike subvencija, podsticaja i regulatornih olak&scaron;ica koje igraju ključnu ulogu u privlačenju investicija u vetroparkoveSrbija već ima osam vetroparkova, a prvo nadmetanje stranih i domaćih investitora za trži&scaron;ne premije pokrenuće gradnju jo&scaron; devet elektrana. Sa novih 700 megavata iz energije vetra i sunca, Srbija će u naredne tri godine udvostručiti kapacitete obnovljive energije. Najvažnije je &scaron;to je i EPS-u odlučan da ubrza započete zelene projekte &ndash; vetropark i solarnu elektranu u Kostolcu, a prioritet zemlje je izgradnja hidrolektrane Bistrica, prenosi una.rs.&quot;Bistrica snage 680 megavata predstavlja jedan od najvažnijih u na&scaron;oj novijoj istoriji. Ova reverzibilna hidrolektrana omogućiće balasiranje i stabilnost elektroenergetskog sistema, ne samo Srbije već i regiona&quot;, kaže Du&scaron;an Živković, generalni direktor EPS-a.

Srbija ih ima već devet: Sve što treba da znate o vetroparkovima

0 Komentari