Velike vrućine ozbiljno opasne po zdravlje: Jednu stvar posebno izbegavajte

Građani pre svega treba da izbegavaju izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova, naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici, a ukoliko moraju da budu u tom periodu napolju, neka nastoje da &scaron;to vi&scaron;e budu u hladu, navode iz GZJZ.Preporuka je da se nosi lagana, &scaron;iroka odeća, svetlih boja, od prirodnih materijala, a ako se izlazi napolje, i &scaron;e&scaron;ir sa &scaron;irokim obodom ili kapa i naočare za sunce sa UV za&scaron;titom.Građani bi trebalo da izbegavaju sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.Za one koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporuka je da to čine u toku najsvežijeg dela dana &ndash; u ranim jutarnjim časovima ili kasnije u toku večeri.Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba če&scaron;će da prave pauze za odmor, da ostanu u hladu i da piju ča&scaron;u i po vode na svakih 30 minuta.Ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovni&scaron;tva koje su posebno osetljive na visoke temperature, kao &scaron;to su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe s prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti, navodi se u saop&scaron;tenju GZJZ.Takođe su ugrožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.Postoje brojni negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po na&scaron; organizam.Visoke temperature mogu pogor&scaron;ati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na disajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mi&scaron;ića disajnih puteva), nadražajnog ka&scaron;lja i otežanog disanja.Na vrućini dolazi do &scaron;irenja krvnih sudova, &scaron;to snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.Nagle promene temperature mogu dovesti do srčanog udara, a UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isu&scaron;ivanja i slabljenja imuniteta.Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte.Visoke temeprature mogu dovesti do dehidracije i toplotnog udara.GZJZ navodi da pravovremene mere mogu smanjiti broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, &scaron;to znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba izazvanih visokim temperaturama.Takođe, preporučuje se građanima da se rashlađuju, da unose dovoljno tečnosti, to jest da piju negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i &scaron;ećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju. Takođe, treba uvek da nose fla&scaron;icu vode sa sobom.Dodaju da je važno da rashladimo telo povremenim tu&scaron;iranjem ili kupanjem u mlakoj vodi ili, druga mogućnost je da se umota telo u hladne mokre pe&scaron;kire ili da se rashlade mokrim sunđerom, kupkom za stopala i slično.Preporuka je da se jede če&scaron;će i da budu manji obroci. Obroci treba da budu lagani. Preporuka je da se izbegava pržena, zasoljena, masna hrana i hrana bogata proteinima, već da se vi&scaron;e uzima sezonsko voće i povrće.GZJZ dodaje da je važno da se rashlade prostorije u kojima boravimo, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe strarije od 60 godina, kao i osobe s hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni Celzijusa u toku dana, odnosno 24 u toku noći.Dodaju da je dobro da se iskoristi svežiji noćni vazduh, kako biste provetrili i rashladili svoj dom, a u toku dana da se zatvore vrata i prozori kako bi ulazilo &scaron;to manje toplote. &quot;Ukoliko imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne tro&scaron;ite vi&scaron;e energije nego &scaron;to je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7 stepeni Celzijusa u odnosu na spoljnu&quot;, navodi se u preporuci.GZJZ dodaje da je potrebno izbegavati putovanja u najtoplijem delu dana. &quot;Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu. Pre ulaska obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i povr&scaron;ine koje dodirujete (volan i sva sedi&scaron;ta) ohlade. Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna, ali ne i previ&scaron;e niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne. Decu i kućne ljubimce nikada nemojte da ostavljate same u vozilima, čak i u hladu&quot;, ističe se u preporukama.

Velike vrućine ozbiljno opasne po zdravlje: Jednu stvar posebno izbegavajte

1 Komentari