Drvo koje donosi 10.000 evra po hektaru: "Samo posadiš i čekaš plod"

Bez oraha ne mogu da se zamisle mnogi kolači, a da li ste se zapitali koliki put pređu od plantaže do va&scaron;eg stola?Put je svakako maratonski jer to posao u kome se treba vežbati strpljenje.Počinje da rađa u trećoj godini, ali komercijalni prinosi mogu da se očekuju tek od sedme do desete godine, a pun rod od dvanaeste do četrnaeste godine.Stručnjaci su izračunali da godi&scaron;nje ulaganje iznosi sumu koja je tek 16 odsto od prihoda koji plantaža donese. Sa druge strane, plantaža oraha ne zahteva veliki rad i ima svoje trži&scaron;te na teritoriji Srbije.Za podizanje plantaže oraha nije potrebno veliko ulaganje. Takođe, svaka naredna godina ne zahteva mnogo tretmana i rada u odnosu nan neke druge kulture. Idealno vreme za podizanje plantaže oraha je novembar ili decembar.U zavisnosti od cene, godi&scaron;nje se može zaraditi oko 10.000 evra po hektaru, ali treba imati u vidu i tro&scaron;kove održavanja i ubiranja plodova.Iskustva i zablude o gajenju orahaJedan od ljudi koji se upustio u avanturu sa orasima je bio i Veljko Adamović, ma&scaron;inski inženjer i profesor matematike, koji u Valjevskoj Kamenici ima savremenu plantažu.&quot;Za prodaju orah nije problem. Kupaca ima, mada cena zna da bude problematična. Ali, ljudi kada gledaju da krenu s orahom drže se primera iz knjiga koji važe za savr&scaron;ene uslove, međutim, u praksi je to te&scaron;ko ostvariti. U početku sam stavljao sve tro&scaron;kove na papir, pa sam i to brzo bacio. Ne znam ko to tačno može da sračuna, svoj rad... Ja na ovaj posao i plantažu sada gledam kao na neku vrstu &scaron;tednje, uloženi novac koja će da se kasnije uvećan vrati&quot;, rekao je Željko za AgroTV, a preneo je 24sedam.Adamović je pre skoro 15 godina podigao zasad oraha na parceli od 1,35 hektara. Odlučio se za sortu poreklom sa na&scaron;ih prostora &ndash; rasna - koja je ime dobila po selu gde je započeta selekcija.Kako je otkrio, njegova priča s orahom je počela neplanirano i iz zablude.&quot;Nasledio sam zemlju od majke i re&scaron;io da je ne prodam da je po&scaron;umim. Kako mi se to sađenje svidelo kao aktivnost, re&scaron;io sam da dokupim jo&scaron; malo. Tada je zemlja ovde bila jeftina. Na nagovor prijatelja zasadio sam orahe, misleći da ću imati i &quot;&scaron;umu&quot; i plod. Od &scaron;ume ne bi ni&scaron;ta, jer se to orezuje na nisko, ali ploda ima&quot;, opisao je svoj voćarski početak Adamović.To &scaron;to je mislio da će imati &scaron;umu oraha nije bila jedina zabluda.&quot;Samo posadi&scaron; orah i čeka&scaron; plod&quot;&quot;Mislio sam i da oko oraha nema mnogo posla, &scaron;to je tačno samo u početku kada su sadnice male. Posla tu ima dosta, ko očekuje da ga nema, bolje da ga ne sadi. Sada samo prskanje zna da traje i po dva dana. A i para sam potro&scaron;io bar 50 odsto vi&scaron;e nego &scaron;to sam planirao na početku&quot;, rekao je.Adamović je po sadnji uvideo da ni njegova zemlja ba&scaron; ne odgovara orasima, i trebalo je tu &scaron;estu ili sedmu klasu zemlji&scaron;ta pobolj&scaron;ati dodavanjem kalijuma i fosfora, zatim kreča zbog smanjivanja kiselosti.Danas ima najmanje 115 sadnica i sistem za navodnjavanje sa barom.&quot;Kod kupovine sadnice treba biti oprezan. Po savetima prijatelja agronoma sam ih na&scaron;ao i primile su se 100 odsto. Ali to je tek početak posla, taj tro&scaron;ak od 1.700 evra za sto sadnica&quot;, napominje Željko.Sada posle vi&scaron;e od decenije od sađenja, posla ima jo&scaron; vi&scaron;e. Plantaža se đubri tri ili četiri puta, a zimsko prskanje je obavezno, pa onda sistemsko u maju i junu.&quot;Međutim, orah vam pokrije tro&scaron;kove svojim rodom već od svoje &scaron;este ili sedme godine&quot;, ističe Adamović.Na kraju, ističe Željko Adamović, u ovaj posao ili hobi se ulazi zato &scaron;to neko voli, a ne da bi zaradio.&quot;Kada pogledam neki voćnjak, nebitno koja je kultura, ja tu ne vidim koliko taj čovek zarađuje već koliko je tu rada ugrađeno da bi to bilo tako lepo, jer znam koliko tu posla ima&quot;, zaključio je.

Drvo koje donosi 10.000 evra po hektaru: "Samo posadiš i čekaš plod"

12 Komentari