"Ovo je zastrašujuće"; Mesto na kom i mi živimo je "vruća tačka"; Gorećemo

U izve&scaron;taju, koji je preneo Gardijan, navodi se da &scaron;umski požari spaljuju domove u Evropi, a da haotične vremenske prilike dovode do opterećenja javnih finansija. EEA pi&scaron;e i da je potrebno dodatno delovanje za re&scaron;avanje polovine od 36 značajnih klimatskih rizika s potencijalno te&scaron;kim posledicama. Jo&scaron; pet rizika zahteva hitnu akciju.&quot;Na&scaron;a nova analiza pokazuje da se Evropa suočava s hitnim klimatskim rizicima koji rastu brže od na&scaron;e spremnosti&quot;, rekla je izvr&scaron;na direktorka EEA-e.U izve&scaron;taju je razmatrano koliko su ozbiljne klimatske pretnje i koliko je dobro Evropa spremna da se s njima nosi.Prema toj analizi, najhitniji rizici su oni koji postaju sve gori kako zagađenje fosilnim gorivima zagreva planetu, toplotni udari, bujične i rečne poplave, zdravlje obalnih i morskih ekosistema, kao i potreba za fondovima solidarnosti za oporavak od katastrofa.Kada su istraživači ponovno procenili &scaron;est rizika za južnu Evropu, koju su opisali kao region &quot;vruće tačke&quot;, otkrili su da je takođe potrebna hitna akcija kako bi se od &scaron;umskih požara za&scaron;titili usevi, ljudi, zgrade i priroda.&quot;Sve je vi&scaron;e dokaza o prilagođavanju klimatskim promenama u Evropi, ali to sigurno nije dovoljno&quot;, rekao je Robert Bajesbroek, autor izve&scaron;taja sa Univerziteta Vageningen. On je bio jedan od voditelja poglavlja o Evropi u najnovijem izve&scaron;taju o prilagođavanju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).&quot;Prilagođavanje se ne odvija dovoljno brzo i ne dolazi do onih kojima je najpotrebnije. To je vrlo zastra&scaron;ujuće&quot;, rekao je on za Gardijan.Izve&scaron;taje EEA takođe upozorava na &quot;kaskadne i složene&quot; rizike, zatim upozorava da će trenutni testovi otpornosti na stres u finansijskom sektoru verovatno podbaciti. &ldquo;Vruće vreme će isu&scaron;iti južnu Evropu&rdquo;, navodi se u izve&scaron;taju.Dalje se upozorava da će usevi biti uni&scaron;teni, zalihe vode će se smanjiti, a tlo će očvrsnuti, &scaron;to povećava verovatnost bujičnih poplava i isu&scaron;ivanje vegetacije. To znači da se &scaron;umski požari mogu brže &scaron;iriti. Resursi vlada koje poku&scaron;avaju da odgovore na nekoliko kriza biće pod opterećenjem, kao i zajednice koje se ne uspeju da se pripremi.Evropa se zagrejala vi&scaron;e nego bilo koji drugi kontinent od industrijske revolucije i to otprilike duplo brže od globalnog proseka jer je uglen dioksid &quot;začepio&quot; atmosferu i &quot;zarobio&quot; sunčevu svetlost.Istraživači su posmatrali dva moguća scenarija niskog i visokog zagrevanja tokom veka. Nisu uzeli u obzir potencijalne prelomne tačke u klimatskom sistemu, tvrdeći da bi se posledice takvih dramatičnih promena odvijale kroz duža razdoblja. Tako se, kako je preneo Index.hr, nije promenila hitnost delovanja u kratkom roku.

"Ovo je zastrašujuće"; Mesto na kom i mi živimo je "vruća tačka"; Gorećemo

0 Komentari