Otišli iz sela i školovali se: Ali ih i sada put navede do posebnog drveta FOTO

Iako jako star, taj običaj kod srpskog naroda zadržao se i danas. Oskoru&scaron;a je u čačanskom selu Lipnica vi&scaron;evekovni zapis i molitva verujućem narodu tog mesta, posebno na dan Duhovskog utorka kada obeležavaju treću Svetu Trojicu seosku slavu, odnosno obetinu ili zavetinu.Oko ovog zapisa okupljaju se me&scaron;tani kako bi proslavili seosku slavu i isto tako pokazali koliko im je ovo sveto mesto bitno. Sve&scaron;tenik parohije, kao i svake godine osve&scaron;tao je zapis i pro&scaron;ao selom sa litijama.Ispod kro&scaron;nji stare oskoru&scaron;e okupili su se i umni ljudi sela koji su svojim prisustvom dali na značaju velikom prazniku, a mnogi od njih decenijama već žive u drugim gradovima Srbije, ali su na&scaron;li vreme kao neprocenjivu vrednost da ga posvete svojim korenima, veri i tradiciji.Među značajnim ljudima, seoskoj slavi prisustvovao je otac Pajsije, iguman manastira Stjenik iz susedne Banjice, jedne od najvećih srpskih svetinja.Nenad Sokić je pre vi&scaron;e od četiri decenije oti&scaron;ao na &scaron;kolovanje i službeni rad daleko od rodnog kraja. Danas je ono &scaron;to ga najvi&scaron;e inspiri&scaron;e doneo pod staru oskoru&scaron;u, kao i obeležje na kome će svako ko prođe ovim putem moći da se informi&scaron;e da pored lipa, &scaron;ljiva i jabuka Lipnica ima jedinstveno vi&scaron;evekovno stablo kao čuvara tradicije.&quot;Ovo moje selo Lipnica je moja prva ljubav, prve korake sam ovde napravio i dok sam ovde danas, kroz mene struje sve godine života koje sam ovde proveo. Na neki način ja vraćam dug i ovde se vraćam koliko mogu, koliko mi moje emocije dozvoljavaju. Napravio sam obeležje da ostane i da se za&scaron;titi kao trajna vrednost. Mislio sam da su na ove grane dolazili vrapci, slavuji, kosovi, ali sam shvatio da je ona molitva i zapis, pa želim da bude rečima upisano kao mesto okupljanja i tradicije. Odu&scaron;evljen sam &scaron;to su se ovde okupili ovako veliki ljudi koje je Lipnica iznedrila, a ovo je moj mali doprinos&quot;, rekao je Nenad Sokić, magistar tehničkih nauka iz Negotina.On je istakao da je presrećan &scaron;to je privilegovan da se vidi u rodnom selu sa viđenijim ljudima koji su iz malenoog sokaka, a toliko veliki u svojim profesijama i to pod jednom oskoru&scaron;om među lipama.&quot;Ovo je neprocenjiva privilegija biti ovde, a obeležje koje sam postavio biće osvećeno u nekom narednom periodu, a ovaj dan je jedna velika &scaron;ansa da se skupimo, da ojačamo i d a se družimo, da se okrenemo životu i ljubavi. Mi smo danas ovde otvorili vrata da se okupe pesnici, slikari, da se prave svečanosti, odnosno da se druže ljudi od umetnosti i ljubavi&quot;, zaključio je Sokić.Inače, oskoru&scaron;a je listopadno drvo poreklom iz zapadne, srednje i južne Evrope, rađa jestive plodove koji su veoma kiseli, a jestivi su tek kada se ugnjile nakon prvih mrazeva. Može da dostigne visini od 15 do 20 metara, raste sporo, a doživljava starost od 200 do 500 godina.Prema rečima starijih me&scaron;tana ovo drvo je jedno od najdugovečnijih, a njen rod ne napada ni jedan parazit, pa zato ona i ne zahteva nikakvu za&scaron;titu, mnogi su mi&scaron;ljenja da je ona m&scaron;mula ili divlja kru&scaron;ka.S obzirom na to da je oskoru&scaron;a tvrdo i žilavo drvo, na&scaron;i preci su ga upotrebljavali za izradu raznih točkova i zupčanika za vodene mlinove, odnosno vodenice potočare, prese za grožđe, kao i zbog lepog dekorativnog drveta upotrebljivanog u stolarstvu.

Otišli iz sela i školovali se: Ali ih i sada put navede do posebnog drveta FOTO

0 Komentari