Nemačkoj preti talas stečajeva

Da li su to samo pojedinačni slučajevi ili je to nagove&scaron;taj većeg talasa insolventnosti?Insolventnost jednog preduzeća istovremeno je &scaron;ansa za neko drugo &ndash; to je poslovni model na kojem zarađuje Fabijan Altrihter. On organizuje aukcije na kojima se prodaje stečajna masa.&quot;Mi pružamo podr&scaron;ku kao servisna kompanija. To znači da radimo procenu vrednosti ma&scaron;ina, inventara, opreme u firmi, i onda pomažemo u realizaciji aukcije&ldquo;.To konkretno znači da Fabijan Altrihter i njegov tim prodaju sve &scaron;to se može prodati i &scaron;to pripada insolventnoj firmi. Često zna da se dogodi da se radi o kompletnom uređenju kancelarija, dakle čak i tanjira, &scaron;oljica ili pribora za jelo, a naravno i monitora, kancelarijskih stolova i stolica, pa čak i biljki koje su krasile te prostorije.Na naslovnim stranama nemačke &scaron;tampe trenutno se često pi&scaron;e o velikom talasu stečajeva u zemlji, a na osnovu tih naslova može se pretpostaviti da Fabijan Altrihter ima pune ruke posla.Virus insolventnosti zahvatio je i poznate tvrtke, na primer &quot;Remertopf&quot;, proizvođača takozvanih &quot;rimskih lonaca&quot;, glinenih lonaca s poklopcem. Ili trgovačke lance s dugom tradicijom, kao &scaron;to su &quot;Arko&quot; i &quot;Husel&quot;, preduzeća koja su u svom asortimanu imali kafu, čajeve ili slatki&scaron;e. Ali, Altrihter kaže da je takav utisak pogre&scaron;an.&quot;U ovom trenutku broj insolventnih firmi relativno je nizak, mi ne uočavamo neki veći porast&quot;, kazao je.Osećaj je jedno, brojke kažu ne&scaron;to drugoDa li je, dakle, moguće da ipak nije reč o talasu stečajeva većih razmera?Stručnjaci poput Rajnta Gropa, &scaron;efa Leibnic-instituta za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH), oprezni su po pitanju kori&scaron;ćenja pojmova kao &scaron;to je &quot;talas stečajeva&quot;, i to uprkos aktuelnom visokom broju insolventnih poslovnih subjekata.&quot;Mi ne očekujemo da će podaci o broju insolventnih firmi da opadnu, ali ne mogu da kažem da se tu radi o talasu stečajeva&quot;, kazao je Grop.Po tom pitanju jasnije ocene daje Udruženje stečajnih upravnika (VID).&quot;Ono &scaron;to mi uočavamo jeste da postoji osećaj da se radi o talasu stečajeva. Uprkos aktuelnom porastu, broj insolventnih preduzeća u ovom trenutku nalazi se na nivou kao pre pandemije korone, a to je prilično daleko od broja stečajeva tokom finansijske krize&quot;, tvrdi Kristof Niering, stečajni upravnik i predsednik VID.Iako se u posljednje vreme beleži porast broja insolventnih kompanija, podaci pokazuju da se ne radi o porastu u odnosu na vreme pre pandemije. U martu 2016. u Nemačkoj je 1.099 preduzeća pokrenulo stečajni postupak, u januaru ove godine to je uradilo njih 1.077 &ndash; dakle otprilike isti broj kao i pre osam godina.Državna pomoć je pomoglaZbog čega onda uprkos tome vlada osećaj da Nemačka trenutno prolazi kroz pravi talas stečajeva? Razlog tome je, pre svega, relativno mali broj insolventnih firmi tokom pandemije. U avgustu 2020. je, prema podacima IWH, samo 667 preduzeća prijavilo stečaj.A razlog? Tokom pandemije je nemačka država izda&scaron;no pomagala preduzećima, i to na razne načine. Na primer, jedno vreme je bilo suspendovano pravilo kojim se preduzeća obavezuju da prijave da su insolventna. Dakle, firme koje u normalnim okolnostima imaju zakonski definisanu obavezu da pokrenu stečajni postupak, to tokom pandemije nisu morale da urade &ndash; ali samo ako ispunjavali određene kriterijume.U međuvremenu je istekao program državne pomoći, a ekonomska situacija u Nemačkoj se promenila. Brojne firme sada moraju da se suoče s promenjenim uslovima na trži&scaron;tu, odnosno zakonskim okvirima.&quot;Trenutno uočavamo da se u privredi događaju velike strukturne promene, na primer transformacija od starih tehnologija, starih izvora energije, prljave energije, prema zelenoj energiji&quot;, kaže Grop.Ujedno dodaje da to sve opterećuje preduzeća, jer neki poslovni modeli jednostavno nisu vi&scaron;e konkurentni.Građevinarstvo posebno te&scaron;ko pogođenoJedan primer je firma &quot;Projekt&quot;, koja se bavi realizacijom projekata na trži&scaron;tu nekretnina. Ona je pro&scaron;log leta pokrenula stečajni postupak.&quot;Projekt&quot; je, ba&scaron; kao i cela građevinska industrija, patio od posledica visokih cena energije, ali i rasta kamatnih stopa, odnosno problema s lancima snabdevanja. Osim &quot;Projekta&quot; ista sudbina zadesila je i &quot;Gerhgrup&quot; ili &quot;Ojroboden&quot;. U protekloj godini stečaj je moralo da proglasi 81 od 10.000 preduzeća iz sektora građevine, &scaron;to je mnogo vi&scaron;e od proseka za najteže pogođene grane. Prema navodima IWH u proseku je 60 (od 10.000 firmi) u pro&scaron;loj godini pokretalo stečajni postupak.A nakon &scaron;to se i formalno proglasi insolventnost, na gradili&scaron;tima zavlada zastoj. Kako bi se sprečilo da ti projekti postanu ru&scaron;evine, stečajni upravnik Folker Bem trudi se da &scaron;to pre i formalno ugasi te kompanije. Jer, kako kaže, sanacija nije opcija.&quot;Cilj stečajnog postupka može samo da bude ideja vodilja da se u tom slučaju na najbolji način upravlja nekretninama, a to je onda u interesu i kupaca, ali i ulagača, koji su u neki projekat investirali novac preko fondova&quot;, ukazao je Bem.U slučaju &quot;Projekta&quot; to konkretno znači da se građevinska zemlji&scaron;ta prodaju. A &scaron;to se tiče projekata koji su bili u procesu izgradnje, cilj je da se s radovima nastavi &ndash; &scaron;to je bar jedna dobra vest za sve one koji su kupili stan ili kuću od firme koja je nakon toga proglasila stečaj.Stečaj nije nužno i kraj neke firmeRazbijanje neke insolventne firme ili prodaja njenih delova nije jedina opcija. Stečajno pravo defini&scaron;e i mogućnost sanacije. Stečajni upravnik Bem iz firme &quot;&Scaron;ulce i Braun&quot; tu opciju opisuje kao ideju pružanja druge &scaron;anse.&quot;U Engleskoj i u SAD ta ideja druge &scaron;anse dosta je pro&scaron;irena. Kada jednom ne&scaron;to ne funkcioni&scaron;e, preduzetnik ima i drugu &scaron;ansu&quot;, rekao je Bem.A stečajno pravo u postupku sanacije defini&scaron;e i brojne mere kojima može da se pomogne preduzetnicima. Na primer, Savezna agencija za rad (nemački Biro za zapo&scaron;ljavanje, prim. red.) plaća tro&scaron;kove radnika u trajanju do tri meseca. Osim toga, postoje i klauzule kojima se preciziraju posebni uslovi za iznajmljivanje prostora (i njegov otkaz), odnosno po pitanju davanja otkaza zaposlenima.Sve to na kraju krajeva može da pomogne preduzećima da smanje svoje poslovanje, da smanje područje poslovnih aktivnosti, odnosno da se fokusiraju na osnovnu delatnost. Preduslov je da se stečajni postupak pokrene na vreme, kako bi preduzetnici u sopstvenoj režiji mogli da realizuju taj proces. Jedan dobar primer kako to može da funkcioni&scaron;e je firma &quot;Gerc&quot;, koja prodaje obuću. U maju je jedna hambur&scaron;ka kompanija koja je bila vlasnik &quot;Gerca&quot; proglasila stečaj. Usledili su otkazi zaposlenima i zatvaranje filijala. Ali, &quot;Gerc&quot; je uspeo da pronađe investitora i u julu pro&scaron;le godine je i formalno okončao stečajni postupak. Danas se može reći da je ta firma &ndash; sanirana.

Nemačkoj preti talas stečajeva

3 Komentari