Šta donosi porez na pića sa šećerom

Čisti, rafinirani &scaron;ećer je nepoznanica u prirodi. Evropljani su se prvi put susreli sa &scaron;ećerom tek kao proizvodom iz &scaron;ećerne trske tako da su i prve posudice za &scaron;ećer bile minijaturne.Jer, čisti &scaron;ećer je bio basnoslovno skup proizvod iz kolonija, veoma osetljiv na transport u vlažnoj utrobi tada&scaron;njih jedrenjaka, pi&scaron;e Dojče vele.I cena i problem &scaron;to Prusija nije imala takvih kolonija je pruskog kralja Fridriha Drugog Velikog navela da podstakne istraživanje, može li se iz neke domaće biljke takođe dobiti &scaron;ećer.Posla se prihvatio Franc Karl Ahard, izbeglica u Berlin iz imućne protestantske francuske porodice i samouki naučnik koji se u pismima kralju već hvalio brojnim &quot;otkrićima&quot; &ndash; na primer da se netom otkrivenom električnom energijom gluvima može povratiti sluh, a već je bio zadužen i za otkriće boja za tekstil kako Prusija ne bi zavisila o uvozu iz Engleske.Izumitelj &scaron;ećerne repeAhardov učitelj, hemičar Andreas Zigizmund Margraf je sredinom 18. veka utvrdio da i obična bela repa sadrži određeni procenat &scaron;ećera u korenu, ali to je bilo daleko od isplativosti za proizvodnju.Gotovo pola veka je Ahard eksperimentisao i selektirao belu &scaron;lezijsku repu kako bi do&scaron;ao sa osam na oko &scaron;esnaest odsto &scaron;ećera, da bi mu onda već Fridrih Treći dao izda&scaron;nu novčanu podr&scaron;ku da stvori prvu plantažu i fabriku &scaron;ećera u Prusiji.Jer, to je već bilo doba rata s Napoleonom kad je uvoz &scaron;ećera iz &scaron;ećerne trske bio nemoguć.No njegova repa se pokazala prilično svojeglavim izvorom &scaron;ećera, pogon za preradu kojeg je platio kralj je onda i izgoreo, a povrh toga je Napoleon bio poražen tako da je opet počeo da stiže &scaron;ećer iz kolonija.Svi volimo slatkoIpak, u 19. veku i razvojem ma&scaron;ina za obradu zemlje je i &scaron;ećerna repica &ndash; sad već s oko 18 do 20 odsto udela &scaron;ećera u korenu &ndash; postala unosan proizvod tako da je danas i &scaron;ećer iz &scaron;ećerne trske tek egzotičan i sporedan proizvod.A tvrdnja da &bdquo;svi vole slatko&ldquo; je tačna &ndash; čak i neurolo&scaron;ki: osim &scaron;to je &scaron;ećer &bdquo;čista energija&ldquo;, slatkoća zaista kod čoveka utiče i na osećaj sreće i zadovoljstva. Hannamariah/Shutterstock No problem je &scaron;to je &scaron;ećer &bdquo;kalorijska bomba&ldquo; tako da se smatra glavnim uzročnikom gojaznosti. Samo u Nemačkoj se polovina stanovni&scaron;tva smatra debljima od optimalne težine, gotovo svaki peti se smatra pretilim. Već sedam odsto stanovni&scaron;tva pati od dijabetesa, a brojke su sve veće.I to pogotovo kod mladih jer su glavni problem napici, redom sa izuzetno visokim udelom &scaron;ećera.Zbog zdravlja stanovni&scaron;tva, već pedesetak država ima posebne namete na &scaron;ećer, od &Scaron;panije i Francuske pa do Čilea i Saudijske Arabije. Devet od 16 nemačkih saveznih pokrajina se založilo kod nemačkog ministra za poljoprivredu i ishranu Džema Ozdemira da takav porez bude uveden u Nemačkoj.Koja su iskustva drugih zemalja?Norve&scaron;ka praktično nikad nije ukinula monopol i posebne namete koje su države imale na čitav niz proizvoda, od soli pa do &scaron;ibica &ndash; uglavnom su inače ostali jo&scaron; jedino takvi nameti na alkohol, kafu, duvan ili čaj.Postojeći propis je na snazi jo&scaron; od 1922. po kojem Norve&scaron;ka uzima namet ne samo na &scaron;ećer, nego na zaslađivač svake vrste &ndash; &scaron;to izuzetno raduje susednu &Scaron;vedsku gde Norvežani masovno odlaze da kupuju čokoladu i druge slatki&scaron;e.Ipak, 2018. je vlada u Oslu jo&scaron; jednom i to za 80 odsto povećala namet na slatko i to je definitivno bio uzrok pada prometa gaziranih zaslađenih napitaka u Norve&scaron;koj.Meksiko je jo&scaron; 2014. uveo poseban porez od jednog pezosa (oko 10 centi) na litar napitaka sa visokim procentom &bdquo;pravog&ldquo; &scaron;ećera &ndash; zaslađivači druge vrste ne spadaju u tu kategoriju.Taj porez se smatra uspehom jer je doista pao promet takvim napicima, iako se značajno povećao promet voćnih sokova i slatkih mlečnih napitaka &ndash; oni takođe nisu obuhvaćeni porezom. Shutterstock/qoppi Indija osvežavajuće napitke sa visokim udelom &scaron;ećera svrstava u istu poresku kategoriju kao luksuzne automobile ili duvanske proizvode i porez iznosi 28 odsto.Obuhvaćeni su svi napici kojima se dodaje &scaron;ećer i veća cena jeste smanjila potro&scaron;nju, ali ne postoji mera koja bi proizvođače navela da smanje udeo &scaron;ećera &ndash; &scaron;to bi možda imalo jo&scaron; veći učinak.Velika Britanija je 2018. uvela stepenasti namet na slatke osvežavajuće napitke. Gde je preko pet grama &scaron;ećera na 100 mililitara namet iznosi 18 penija (21 cent) po litru, ako je i preko osam grama, to su 24 penija (28 centi).Zato proizvođači smanjuju udeo &scaron;ećera, &scaron;to je i bio cilj. U prve tri godine je u Velikoj Britaniji smanjen udeo &scaron;ećera u napicima u proseku za 29 odsto, dok su u Nemačkoj proizvođači tek dobrovoljno preuzeli obavezu, da smanje udeo &scaron;ećera u svojim napicima. No učinak je mr&scaron;av: smanjeno je za samo dva odsto.Milijarde u&scaron;tede s manje &scaron;ećeraVelika Britanija tvrdi da je zaista smanjen broj gojaznih i da pada broj oboljenja od &scaron;ećerne bolesti, a računice se prihvatio i Tehnički univerzitet u Minhenu.Ako bi se uveo porez na &scaron;ećer i u Nemačkoj, njihov računar predviđa da bi u sledećih 20 godina moglo biti i do 240 hiljada slučajeva dijabetesa tipa 2 manje.To bi isto tako moglo značiti između 17 i 30 hiljada smrtnih slučajeva manje ili bi do smrti do&scaron;lo bitno kasnije. Sve u svemu, procena statističara jeste kako bi &ndash; osim prihoda od poreza, u&scaron;teda bila i do 16 milijardi evra, od toga četiri milijarde samo u zdravstvenoj za&scaron;titi jer bi bilo manje oboljenja.Računaju i na bitno manji broj dana bolovanja i prevremenih odlazaka u penziju, ba&scaron; kao i smrtnih slučajeva među radno sposobnim stanovni&scaron;tvom.No kao &scaron;to se videlo i u masovnom &scaron;irenju napitaka s &bdquo;nula &scaron;ećera&ldquo;, ve&scaron;tački zaslađivači &ndash; i čak prirodni kao &scaron;to je stevia nipo&scaron;to ne moraju biti zdravi.Simptomi dodu&scaron;e nisu tako očiti kao &scaron;to je debljina ili dijabetes, ali prekomerna količina takvih zaslađivača kakvih uop&scaron;te nema u prirodi može da izazove priličnu zbrku u jetri i bubrezima, neki su možda i kancerogeni. Koliko ko&scaron;ta to lečenje, to u Minhenu nisu izračunali.

Šta donosi porez na pića sa šećerom

6 Komentari