Vodič za američke izbore

Američki predsednik Džo Bajden i biv&scaron;i američki predsednik Donald Tramp dogovorili su datume dve izborne debate. Prva će biti održana 27. juna, a domaćin će biti CNN, dok je druga zakazana za 10. septembar i njen domaćin biće ABC. U trećem delu Vodiča za američke izbore, koji je pripremio Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope IPESE, obja&scaron;njavamo kad je nastao sistem predsedničkih debata, ko ih organizuje, kakva su pravila, koliko utiču na rezultate izbore.Brz dogovor i o&scaron;tra retorikaBrzi dogovor o dva datuma debata usledio je nakon &scaron;to je &scaron;ef Bele kuće rekao da ne namerava da učestvuje u uobičajenim jesenjim debatama u organizaciji Komisije za predsedničke debate. Njegov tim predložio je okr&scaron;aj pred kamerama u medijskim kućama, pa je Bajden javno rekao da je prihvatio poziv CNN-a uz poruku: &bdquo;Na tebi je, Donalde&ldquo;.Organizovane predsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD, iako ih je povremeno bilo i u 19. veku.Tramp, koji je insistirao da je spreman za debatu bilo gde i bilo kad, na svojoj dru&scaron;tvenoj mreži Truth Social odgovorio je će biti tamo uz poruku koju izgovaraju voditelji pred početak bokserskih mečeva: &bdquo;Spremimo se za tuču!&ldquo;Imajući u vidu polarizaciju u američkom dru&scaron;tvu, ali i retoriku koju obojica kandidata koriste &ndash; Tramp Bajdena naziva najgorim predsednikom u istoriji i čovekom koji će izazvati treći svetski rat, dok Bajden insistira na tome da je Tramp osuđeni kriminalac koji se bori samo za sebe &ndash; mnogi ove debate smatraju veoma važnim. Tramp i njegov tim veruju da je glavni zadatak da pojačaju zabrinutost glasača zbog Bajdenovih godina i mentalnog zdravlja, dok Bajden i njegov tim smatraju da mogu da iskoriste Trampovu retoriku protiv njega i podsete birače za&scaron;to su aktuelnom &scaron;efu Bele kuće pružili podr&scaron;ku četiri godine ranije.Najgledanija predsednička debata u istoriji je prvi okr&scaron;aj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca.Neočekivani terminZanimljivo je da je najavljena debata 27. juna zakazana neočekivano rano. I to u trenutku kada ni jedan, ni drugi kandidat nisu formalno predsednički kandidati svojih partija. Očekuje se da će Tramp to postati tek nakon Republikanske nacionalne konvencije u Milvokiju od 15. do 18. jula, a Bajden nakon Demokratske nacionalne konvencije u Čikagu od 19. do 22. avgusta.Ova debata će biti različita od uobičajenih i po tome &scaron;to će se na njoj sukobiti samo Bajden i Tramp, a izostaće treći kandidat &ndash; Robert Kenedi, ali i po tome &scaron;to neće biti gledalaca. Pozicija dvojice političara i to ko će imati zavr&scaron;nu reč odlučeni su bacanjem novčića, a debate će moderirati Džejk Taper i Dana Be&scaron;.Inicijativu za organizovanje predsedničkih debata pokrenuo je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata. Student osmislio konceptPredsedničke debate su relativno nova pojava u izbornom procesu u SAD. Političkih rasprava između kandidata bilo je povremeno i u 19. veku, ali njih nije moglo da prati mnogo ljudi, pa niti su bile obavezne, niti je bilo bilo kakvih pravila. S pojavom televizije, mnogo toga se promenilo, pa je 1956. student Univerziteta u Merilendu Fred Kan, doseljenik iz Nemačke i veteran Korejskog rata, poku&scaron;ao da organizuje debatu između Adleja Stivensona i Dvajta Ajzenhauera. Do nje nije do&scaron;lo, ali zahvaljujući ovoj inicijativi organizovane su tri debate Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960.&ndash; Ideja debate, koja je do tada smatrana anahronizmom, postala je tema razgovora i 1960. dobila je tri termina na televiziji &ndash; rekao je Kan za NPR 2012.Nakon okr&scaron;aja Kenedija i Niksona predsedničke debate nisu organizovane sve do 1976. Tada su se, pred kamerama, sukobili Džerald Ford i Džimi Karter. Sponzor ovih događaja bila je Liga žena glasača, koja je bila sponzor i 1980. i 1984. Kada su odustali od toga jer su kandidati poku&scaron;avali da kontroli&scaron;u svaki aspekt debate, dve velike partije su organizovale Komisiju za predsedničke debate i ona je bila organizator ovih okr&scaron;aja kandidata sve do ove godine.O uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja jer pojedini stručnjaci smatraju da nije najjasnije da li nastup pred kamerama zaista može da promeni mi&scaron;ljenje glasača, posebno u jako polarizovanom dru&scaron;tvu. Uticaj debata na izbor kandidataO uticaju debata na izborne rezultate često se raspravlja. Pojedini istoričari i analitičari smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u prvoj TV debati 1960, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. zbog užasnog odgovora na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropu tokom debate, a da je Ronaldu Reganu glumačko iskustvo iskori&scaron;ćeno u TV okr&scaron;ajima pred kamerama donelo dva mandata. Drugi stručnjaci smatraju da nije ba&scaron; najjasnije da li nekoliko nastupa pred kamerama zaista može da promeni mi&scaron;ljenje glasača, posebno u jako polarizovanom dru&scaron;tvu.Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju. Procenat je bio najveći 1992 &ndash; čak 70 odsto &ndash; i to nakon debata Džordža Bu&scaron;a, Bila Klintona i Rosa Peroa, a najmanji &ndash; svega 10 odsto &ndash; 2016. godine, nakon okr&scaron;aja Hilari Klinton i Donalda Trampa.Prema istraživanjima organizacije Pew Research Center sprovođenim nakon izbora od 1988. do 2016, oko 60 odsto birača smatra da su im debate bar donekle pomogle u odluci za koga da glasaju. Ipak, jedno je jasno, debate imaju veliku gledanost. Vi&scaron;e od 73 miliona ljudi gledalo je prvi okr&scaron;aj Trampa i Bajdena 2020, pokazalo je istraživanje Nilsen medija. To je treća najgledanija debata u istoriji, a ispred nje su prvi okr&scaron;aj Klintonove i Trampa 2016. sa 84 miliona gledalaca i debata Džimija Kartera i Ronalda Regana sa 80.4 miliona.

Vodič za američke izbore

0 Komentari