Ovo što je uradila jedna zemlja Evrope je zlosutno

Drugi hladni rat protiv Zapada se zao&scaron;trava u Evropi. Rusija ga je pokrenula aneksijom Krima 2014. i nakon potpune oružane invazije na Ukrajinu, strate&scaron;kog partnera NATO-a i Evropske unije, u februaru 2022. godine, pi&scaron;e u svojoj analizi portal &quot;Gis reports online&quot;.Po svojoj su&scaron;tini, ovaj hladni rat je sličan prvom u 20. veku. To je konfrontacija između nuklearnih sila koje su sposobne da uni&scaron;te jedna drugu.Takmičenje se odvija ispod praga otvorenog rata, koristeći pretnju nuklearnim Armagedonom kao su&scaron;tinski instrument ucene.Međutim, sada&scaron;nja raznolikost hladnog rata razlikuje se od svog prethodnika, jer koristi veći okvir aktivnosti koje se često nazivaju &quot;hibridnim&quot; ili u sivoj zoni. Stoga se ovaj drugi hladni rat može nazvati i hibridnim hladnim ratom.Primarni izvor rizika da ovaj hladni rat može da preraste u vrući rat između Rusije i Zapada je krvoproliće u Ukrajini, koje je, osim direktnih borbi između ruskih i ukrajinskih trupa, i proksi rat između Rusije i Zapada. NATO učestvuje u sukobu indirektno, podržavajući Ukrajinu.Kao i ratovi Istoka i Zapada 20. veka u Koreji i Vijetnamu, rat u Ukrajini ima direktan i posledičan uticaj na celokupno globalno bezbednosno okruženje, generi&scaron;ući hibridne kampanje rusko-zapadne konfrontacije.Ove druge kampanje hladnog rata imaju oblik nekinetičkog pritiska i kinetičke podsvesne agresije. Nekinetički hibridni načini rada su prvenstveno u oblasti informacija, uključujući operacije dezinformisanja i sabotaže u sajber prostoru; nemilosrdni politički pritisak uključujući diplomatske kampanje; &scaron;pijunaža i takozvane operacije uticaja; migracija naoružanja; vojne ucene (takođe vezane za nuklearno oružje); i provokacije raznih vrsta. Sve ove operacije imaju za cilj da posredno manipuli&scaron;u ciljanom vladom i dru&scaron;tvom, odnosno utiču na njene kognitivne, evaluacione procese i procese odlučivanja kako bi akcije ciljane zemlje bile u skladu sa ciljevima napadačke strane. Takve aktivnosti se nazivaju i kognitivnim ratovanjem. Ovo je klasično oruđe ratne ve&scaron;tine prema drevnom teoretičaru i filozofu rata Sun Cu.Kinetičke hibridne operacije su sledeći korak u ratu: one dovode do fizičkog uni&scaron;tenja u napadnutim zemljama i zastra&scaron;ivanja njihovih dru&scaron;tava &ndash; ali su jo&scaron; uvek ispod praga otvorene oružane agresije. To je skrivena, kamuflirana &quot;lažna zastava&quot; kori&scaron;ćenje borbenih sredstava agresora ili lokalnih saučesnika za izvođenje akata sabotaže (kao &scaron;to je paljenje velikih objekata, ometanje saobraćaja i komunikacija) i terorističke aktivnosti koje imaju za cilj da izazovu paniku u javnosti, &quot;ublaže&quot; vlasti ciljane zemlje i prinude odluke koje želi agresor. Kinetičke hibridne operacije mogu da sprovode agenti tajnih službi ili specijalnih snaga, nedržavni plaćenici, privatni vojni izvođači ili regrutovani lokalni kriminalci.Zloslutna eskalacija protiv Poljske Nedavno je primetna eskalacija hibridne aktivnosti na istočnom krilu NATO-a i EU: prelazak sa nekinetičkog pritiska na kinetičku agresiju. Migracioni pritisak na poljsko-belorusku granicu bio je element ruske kampanje &ndash; uz uče&scaron;će Belorusije &ndash; protiv Poljske već nekoliko godina.Kada, kao nedavno, operateri iz senke upućeni na granicu sa istoka počnu sa fizičkim napadima, ranjavajući i ubijajući vojnika, vi&scaron;e ne govorimo o &quot;pritiscima&quot; već o prikrivenoj agresiji.Napadi na granici u kombinaciji sa činovima &scaron;pijunaže, sve intenzivnijim sajber napadima i aktima sabotaže u čitavim zemljama pokazuju da Rusija cilja Poljsku i druge pogranične zemlje NATO-a i EU kao objekte svog podsvesnog rata.Kremlj se verovatno nada da će, s obzirom na nepostojanje jedinstvenog pristupa ovim pitanjima u NATO i EU, zemlje istočnog krila ostati same u poku&scaron;ajima da odgovore na ovu vrstu agresije.Imamo posla sa situacijom u kojoj je konsenzus neuhvatljiv, a države članice alijanse koje se nalaze dalje od Rusije osećaju manje ugrožene ovim oblikom hladnog rata, &scaron;to ih čini nevoljnim da podrže odlučan odgovor NATO-a. Kremlj, dobro svestan toga, maksimalno koristi situaciju i eskalira konfrontaciju.Istočni &scaron;tit i Baltička odbrambena linijaSuočena sa ovim nepopustljivim pritiskom, Poljska je odlučila da pokrene opsežnu, četvorogodi&scaron;nju odbrambenu inicijativu pod nazivom Istočni &scaron;tit (Tarcza Vschod) kako bi pobolj&scaron;ala bezbednost u graničnom pojasu sa Belorusijom i Rusijom (Kalinjingradska oblast).Program ima za cilj da ojača trenutnu antihibridnu odbranu u toj oblasti i pripremi zemlju da odbije moguću oružanu agresiju sa istoka u direktnom sukobu na granici.Program Istočni &scaron;tit sastoji se od nekoliko elemenata: izgradnja sposobnosti operativne i taktičke svesti o situaciji (radio-elektronske i vazdu&scaron;ne izviđačke mreže sa bespilotnim letelicama i naprednim vojnim sistemima za nadzor); inženjerski razvoj područja na način da ometa moguće napredovanje neprijateljskih trupa uz olak&scaron;avanje manevara sopstvenih snaga; i obezbeđenje za&scaron;tite vojnika i civila od napada.Druge zemlje na severoistočnom krilu NATO-a dolaze do sličnih zaključaka, jer njihova zabrinutost zbog pretnje od Rusije nastavlja da raste.Litvanija, Letonija i Estonija planiraju da pro&scaron;ire Baltičku odbrambenu liniju. Finska, odavno poznata po temeljnim pripremama za odbranu svoje teritorije, namerava da obnovi i adaptira nekada&scaron;nja utvrđenja duž granice sa Rusijom. Na ovaj način zemlje na severoistočnom krilu, unapređujući svoju odbranu, doprinose bezbednosti NATO-a, EU i Zapada u celini.Predlozi iz Poljske i drugih u srednjoj EvropiZemlje severoistočnog krila NATO-a teže &scaron;to većoj internacionalizaciji i podr&scaron;ci EU za svoje odbrambene inicijative za odvraćanje od napada hibridnog ratovanja.Poljska, na primer, računa na Fronteks, Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu, koja će u velikoj meri biti uključena u obezbeđenje svoje granice sa Belorusijom kao istočne spoljne granice EU.Takođe se nada solidarnosti i vi&scaron;e predviđanja drugih evropskih zemalja; da će svoje snage rasporediti na prvoj liniji antihibridne odbrane.Var&scaron;ava takođe preduzima korake i diplomatske napore da osigura da će odbrambene investicije duž granične zone biti sufinansirane iz zajedničkih fondova EU. Var&scaron;ava insistira da, kao hitnu neophodnost, i poljski Istočni &scaron;tit i inicijative baltičkih zemalja treba da budu razmotreni na sledećem samitu alijanse i prihvaćeni kao saveznički zadaci, sprovedeni uz uče&scaron;će država članica i unutar struktura alijanse.U kontekstu tekuće antihibridne odbrane, neophodna je revizija pravila i procedura kako bi se utvrdilo kako se postojeći operativni planovi moraju ažurirati i pobolj&scaron;ati da bi se suprotstavili rizicima koji se pojavljuju.Izazov pred NATO i EU danas je prilagođavanje bezbednosnom okruženju koje se brzo menja, uključujući izazove i pretnje koje generi&scaron;e politika imperijalističke Rusije.Hitan i ključni element ove adaptacije je odgovarajuće jačanje istočnog krila protiv hibridnih napada &ndash; uključujući odbranu od podsvesne agresije. Nakon toga će biti od ključne važnosti da se NATO-ove sposobnosti odvraćanja i odbrane prilagode bilo kom ishodu rata u Ukrajini (ruska pobeda, ukrajinska pobeda, trajni rat ili zamrznuti konflikt).&quot;Ove mere se smatraju osnovnim bezbednosnim potrebama od strane država na prvoj liniji drugog hladnog rata Rusije sa Zapadom i preduzimaju kritične inicijative u tom pogledu. Međutim, da li će NATO i EU u celini moći da sprovedu ovu neophodnu adaptaciju strate&scaron;ki, proaktivno pre očekivanih potreba &ndash; ili ćemo nastaviti da reagujemo samo operativno, sa zaka&scaron;njenjem (kao u slučaju podr&scaron;ke Ukrajini), kao odgovor na ruske sledeće eskalacijske provokacije?&quot; pi&scaron;e gisreportsonline.Tri scenarijaIz perspektive približavanja va&scaron;ingtonskog samita, pojavljuju se tri moguća scenarija: taktički, operativni i strate&scaron;ki.Verovatno: Operativni scenario, ograničena akcija Operativni scenario uključuje re&scaron;avanje nekih izazova i razmatranje inicijativa koje su pokrenule države istočnog boka da defini&scaron;u neophodne korake za jačanje trenutne odbrane NATO-a od hibridnog ratovanja, uključujući odbranu od podsvesne agresije. Ovo može uključivati reviziju procedura, reviziju doktrina i ažuriranje operativnih planova i programa vežbi kroz kontrahibridno sočivo.Moguće: taktički scenarioAko zemlje istočnog krila preuzmu inicijativu, alijansa će u celini pustiti pograničnim državama da sprovedu svoje strate&scaron;ke planove. Alijansa će prepoznati njihovu budnost, uključujući njihovo eksplicitno pominjanje u zavr&scaron;noj deklaraciji samita, i ponudiće ograničenu pomoć. &Scaron;to se tiče veće posvećenosti, zemlje saveznice će razmotriti kako da sarađuju i u kom stepenu, a neke će možda i pripremiti planove za vanredne situacije, ali će sačekati implementaciju.Najmanje verovatno: Sveobuhvatno strate&scaron;ko jačanjeStrate&scaron;ki scenario se sastoji u pokretanju rada na doktrini obuzdavanja i odbrane, uzimajući u obzir koncept preventivne odbrane kao jedinog pravog sredstva za obezbeđivanje sprovođenja političke deklaracije o odbrani svakog metra teritorije alijanse. Ovaj scenario je poželjan za zemlje članice koje su trenutno pod najvećim pritiskom Rusije, ali je u isto vreme verovatno najmanje verovatan od sva tri scenarija.

Ovo što je uradila jedna zemlja Evrope je zlosutno

3 Komentari