Beograd je nekada imao peščanu plažu, a onda se desila katastrofa

Rivijera je bila ogromna pe&scaron;čana plaža koja je skoro dve decenije bila glavno mesto za kupanje leti, kad naiđu velike vrućine.Od beogradske &quot;rivijere&quot; vi&scaron;e ne postoji ni najmanji trag. &Scaron;iroka pe&scaron;čana plaža bila je u jesen 1968. preorana buldožerima, i ubrzo je nikao visoki zemljani nasip.Zvanično obja&scaron;njenje je bilo da se tako &scaron;tite novoizgrađeni delovi Novog Beograda od ćudljive reke i prolećnih poplava, ali je pravi razlog bio drugačiji.Kupanje na rekama Beograda umesto mora&Scaron;ezdesete godine su bile epoha kada letnji odlasci na more jo&scaron; uvek nisu bili op&scaron;te mesto u životima najvećeg dela tada&scaron;njih Jugoslovena, a posebno onih koji su živeli daleko od jadranske obale, poput stanovnika Srbije i Beograda.Umesto toga, kupanje na beogradskim rekama, Savi i Dunavu, bilo je op&scaron;te mesto svakog leta u Beogradu. I to mnogo pre nego &scaron;to su odlasci na Jadransko more postali popularni i &quot;obavezni&quot;.Beograđani su svoja kupali&scaron;ta na Savi imali jo&scaron; od početka 20. veka, a pravi bum je krenuo tridesetih godina, sa otvaranje nekoliko &quot;fensi&quot;, kako bi danas to opisale mlade generacije, kupali&scaron;ta na mestu dana&scaron;njeg Sajma, pi&scaron;e portal Kaldrma.Ipak, neslućen razvoj za kupanje na rekama i &quot;beach life&quot;, letnji boravak na plaži, nastupa od kraja pedesetih kada se prazan deo na levoj obali Save, preko puta Kalemegdana i Karađorđeve ulice, ponovo pretvora u najveće gradsko kupali&scaron;te na otvorenom, kao &scaron;to je bilo i pre rata &ndash; nakon &scaron;to su zavr&scaron;eni veliki građevinski radovi na podizanju novog mosta &quot;Bratstvo Jedinstvo&quot;, odnosno, &quot;mosta u Brankovoj&quot;. Kada su oti&scaron;le ma&scaron;ine, do&scaron;li su prvi kupači.Nije bilo Ade Ciganlije ni javnih bazenaBeograd u to vreme jo&scaron; uvek nema ni Adu Ciganliju (tada je to divlje napu&scaron;teno rečno ostrvo do koga se dolazilo samo čamcima), kao &scaron;to nema ni javne bazene.Ceo grad je u letnjim mesecima živeo na &quot;rivijeri&quot;, dolazilo se porodično ili u grupama, mladići i devojke, tu se odvijao život u pravom smislu te reči, pa su tako mnogi brakovi tog vremena započeli upoznavanjem na plaži.U mnogim memoarima i pisanim uspomenama iz tog vremena pominju se trenuci i anegdote sa &scaron;irokog pojasa peska naspram centra grada. Ali, kraj ovom delu gradske istorije je do&scaron;ao naglo i brzo.Iako je sve delovalo idilično, Sava je sve samo ne bezopasna voda. Brza i podmukla rečna strujanja su svakog leta uzimala svoj jezivi danak među populacijom koja u najvećem delu nije imala nikakva iskustva sa plivanjem. Jer, nisu imali gde da nauče. Beograđani i njihovi gosti iz drugih gradova Srbije koji bi leti dolazili da se &ldquo;bućnu&rdquo; i rashlade tokom obilazaka rođaka, bili su u pravom smislu &ndash; &quot;suvozemci&quot;. Kursevi plivanja i obuke će doći tek sa izgradnjom bazena i sistemom &scaron;kolstva. Ali, do toga je jo&scaron; uvek bilo daleko, i mnoge žrtve je jo&scaron; morala da odnese reka.Kulminacija masovnog davljenja nastupila je u svega dva meseca, u junu i julu 1968. godine.Za svega nekoliko nedelja na &quot;rivijeri&quot; se udavilo čak 42 osobeA &scaron;to je bilo najstra&scaron;nije, vi&scaron;e od pola utopljenika bila su deca starosti od 11 do 18 godina.Suočen sa katastrofom, tada&scaron;nji gradonačelnik Branko Pe&scaron;ić donosi hitnu odluku da se zabrani kupanje na rekama. Drugi deo odluke bio je da se plaža zauvek preore.Istovremeno, ovaj legendarni gradonačelnik kreće u izgradnju nekoliko kompleksa bazena u gradu kako bi Beograđani ipak imali gde da se leti kupaju i osvežavaju, odnosno, donosi plan da se Ada Ciganlija u većem kapacitetu pretvori u uređeno kupali&scaron;te sa minimumom rizika.

Beograd je nekada imao peščanu plažu, a onda se desila katastrofa

4 Komentari