Naučnik s Harvarda poslao upozorenje: Tamni oblaci se nadvijaju nad nama...

On je istovremeno zamolio lidere da hitno zatraže pomoć od nove generacije naučnika i inženjera.Metju Ban, profesor energetike, nacionalne bezbednosti i spoljne politike, rekao je da &quot;rizik od nuklearnog rata nije bio tako visok od kubanske raketne krize&quot; 1962. godine.&quot;Tamni oblaci se naziru na nuklearnom horizontu, sa pretnjama iz svih pravaca&quot;, napisao je on u uvodniku za naučni časopis Sajens, objavljenom u četvrtak. &quot;Svet bi se uskoro mogao suočiti sa neograničenom konkurencijom u naoružanju po prvi put u vi&scaron;e od pet decenija i to složenijom koja uključuje vi&scaron;e zemalja i vi&scaron;e tehnologija&quot;, napisao je on, a prenosi Njuzvik.U svom uvodniku, Bun je upozorio da je Novi sporazum START iz 2010. poslednji preostali sporazum koji ograničava nuklearne snage SAD i Rusije, ali ističe 2026. godine, a Rusija blokira potrebne inspekcije i nema novih razgovora u toku.On je ukazao na to da je globalni pejzaž takav da je obeležen pojačanim nuklearnim tenzijama, uključujući nuklearne pretnje Rusije u sukobu u Ukrajini, kinesku izgradnju brojnih raketnih silosa, severnokorejsko testiranje raketa, tekuće nuklearno rivalstvo između Indije i Pakistana i nuklearne ambicije Irana.Kao odgovor na ove događaje, kreatori američke politike razmatraju potencijalno povećanje nuklearnog naoružanja. Pored toga, napredak u tehnologijama poput hipersoničnih projektila i ve&scaron;tačke inteligencije dodatno destabilizuje vojnu ravnotežu, navodi Bun.Podseća se da od 2024. godine, &scaron;irom sveta, postoji vi&scaron;e od 12.000 nuklearnih bojevih glava.&quot;Sjedinjene Države, Rusija i Kina moraju da pronađu načine da izgrade predvidljivost, smanje neprijateljstvo i izbegnu opasnosti i tro&scaron;kove neobuzdane konkurencije&quot;, dodao je on. &quot;Sve tri strane treba da prekinu oslanjanje na politiku &lsquo;lansiranja na upozorenje&rsquo; i da povuku rakete iz stanja pripravnosti tako da odluke o životu ili smrti miliona ljudskih bića ne moraju da se donose za nekoliko minuta&quot;, naveo je Bun.Takođe Bun sugeri&scaron;e da bi početni koraci trebalo da se fokusiraju na smanjenje tenzija SAD sa Kinom, Rusijom i Severnom Korejom, kao i na uspostavljanje komunikacije i mera za smanjenje rizika.&quot;Vladama je potrebna pomoć naučnika i inženjera kako u razumevanju opasnosti koje nuklearno oružje i dalje predstavlja, tako i u pronalaženju puteva za njihovo smanjenje. Oni koji su radili veliki deo ovog posla stare. Nova generacija naučnika i inženjera, koji rade preko nacionalnih granica, može pružiti pomoć&quot;, naveo je Bun.Drugi stručnjaci u ovoj oblasti se slažu sa Bunovim mi&scaron;ljenjem, poput Beki Aleksis-Martin, predavača Mirovnih studija i međunarodnog razvoja na Univerzitetu Bredford u Velikoj Britaniji, koja je rekla da zaista postoji stvarni rizik od nuklearnog rata.Robert M. Dover, profesor obave&scaron;tajne službe i nacionalne bezbednosti na britanskom univerzitetu u Halu, rekao je za Nevsveek da Bun nije spomenuo jedan ključni korak.&quot;Kako se konvencionalne snage smanjuju, lestvica eskalacije je kraća, a opasnost je veća&quot;, rekao je Dover. &quot;Slično, mnogi komentatori raspravljaju o udaljenosti pretnje na osnovu toga &scaron;to ona predstavlja pakt o samoubistvu, ali to se oslanja na kvalitet indoktrinacije zvaničnika u kori&scaron;ćenju ovih tehnologija i ublažavanje pretnji&quot;, rekao je on.

Naučnik s Harvarda poslao upozorenje: Tamni oblaci se nadvijaju nad nama...

23 Komentari