Naučnici pronašli poreklo mucanja

Mucanje je za obolele veoma stresno, pogotovo zato &scaron;to drugi ljudi često uvredljivo, agresivno ili nekorektno reaguju na taj poremećaj u govoru. Nehotična ponavljanja slogova i zvukova, rastezanje zvukova i uočljive ili &quot;tihe&quot; blokade mogu da uznemire i učine nesigurnim one koji su pogođeni. Slabost može da postane i fizički vidljiva, poput crvenila ili znojenja.Pritom mucanje ne dozvoljava dono&scaron;enje zaključaka o karakteru ili inteligenciji pogođene osobe. Ljudi koji mucaju tačno znaju &scaron;ta žele da kažu, ali to trenutno ne mogu tečno da izgovore.Dugo vremena smatralo se da je mucanje psiholo&scaron;ki ili emocionalni poremećaj. Zapravo, mucanje je neurolo&scaron;ki uzrokovan poremećaj govora u kojem je poremećena regulacija proizvodnje govora u mozgu.Locirano poreklo mucanja?Finski naučnici sada veruju da su locirali područje mozga u kojem leži koren mucanja. Prona&scaron;li su strukturne promene u čvorovima moždane mreže kod ljudi koji mucaju.Prema timu koji vodi Juho Joutsa sa Univerziteta Turku, to se nalazi u području baznog ganglija putamena. Putamen je jedno od centralnih područja velikog mozga i deo je sive mase mozga. Posebno je važan za motoriku lica, odnosno mimiku.Poremećaj u tečnom govoru može da ima različite uzroke. Postoji genetska predispozicija koja može, ali i ne mora, da dovede do pojave mucanja. Osim toga, neurolo&scaron;ke bolesti poput Parkinsonove bolesti ili moždanog udara mogu da rezultiraju mucanjem. Za potrebe studije, finski naučnici ispitali su i pacijente koji su počeli da mucaju nakon moždanog udara. Moždani udar zahvatio je samo deo mozga gde se nalazi dotična moždana mreža.Ispitanici su pokazali iste strukturne promene u čvorovima te moždane mreže, kao i oni kod kojih se mucanje razvilo u detinjstvu. Prema studiji, to pokazuje da mucanje uvek nastaje u toj mreži, bez obzira na genetske ili neurolo&scaron;ke uzroke.Nove metode lečenja?Prema rečima prof. dr med. Martina Zomera, &scaron;efa Interdisciplinarne radne grupe za poremećaje govora na Odeljenju za neurologiju pri Univerzitetskom medicinskom centru Getingen (UMG)Studija takođe pokazuje da se dva oblika mucanja &ndash; neurogeno mucanje, tj. mucanje uzrokovano moždanim udarom, i mucanje u ranom detinjstvu &ndash; ne razlikuju mnogo, kaže Zomer, koji je i sam pogođen mucanjem i savetnik je u Saveznom udruženju za pomoć pri mucanju (BVSS).Do danas ne postoje efikasne mogućnosti farmakolo&scaron;kog ili neuromodulatornog lečenja. Prema finskim naučnicima, lokalizacija strukturne promene stvara nove metode lečenja, poput duboke moždane stimulacije usmerene na tu moždanu mrežu.Neurofiziolog Zomer pozdravlja novi istraživački pristup.&quot;Sigurno je moguće izvesti lečenje na osnovu tih saznanja, ali to zahteva nekoliko međukoraka da biste razumeli gde morate da pričvrste koju elektrodu i s kojim polaritetom, a to nije tako lako. Jo&scaron; smo daleko od tog cilja.&quot; Mucanje nije neuobičajenoProcenjuje se da u Nemačkoj, koja ima gotovo 84 miliona stanovnika, oko 800.000 ljudi trajno muca. Vi&scaron;e od pet odsto male dece muca, odnosno oko 50 od 1.000 djece. Dečaci su pogođeni če&scaron;će nego devojčice.Mucanje često počinje iznenada između druge i &scaron;este godine, i taj poremećaj obično nestaje sam od sebe tokom sledeće dve godine. Ipak, oko jedan odsto obolelih i dalje muca kada odraste.Lekovi, terapije disanja ili opu&scaron;tanja, ili bilo koje druge terapije lečenja, zapravo ne deluju protiv mucanja, kako to neki terapeuti obećavaju.&quot;Jo&scaron; uvek nažalost imamo nadrilekare koji obećavaju čudotvoran lek, da tako kažem. Zato morate biti na oprezu&quot;, kaže prof. Zomer.&quot;Čak i najteže mucanje može se sprečiti jednostavnim metodama, poput tzv. metronom-govora. Ali, mucanje tada ne nestaje, samo se skriva iza promenjenog načina govora&quot;, kaže Zomer za DW.Kako pomoći?Pogođeni često poku&scaron;avaju da izbegnu određene reči ili govorne situacije zbog sramote ili straha da će se osramotiti. To može da dovede do toga da se pogođeni povuku iz svakodnevnog života i postanu dru&scaron;tveno izolovani.Ljudi koji mucaju zato se takođe uče da se suočavaju s te&scaron;kim situacijama.&quot;Najveća opasnost kad mucate jeste držati jezik za zubima. A mnogi pogođeni ba&scaron; to rade. Izbegavanje govora je nepovoljno, jer značajno ograničava mogućnosti razvoja ljudi. Zato je važno ne ćutati, nego reći ono &scaron;to želite&quot;, savetuje neurolog Zomer.Grupe za samopomoć mogu da pomognu u prevladavanju straha od govora. Obično je korisno suočiti se s mucanjem otvoreno i s poverenjem u porodicu, prijatelje ili kolege na poslu.No, ono &scaron;to ljudima koji mucaju nije potrebno jesu oni često dobronamerni saveti, poput: Duboko di&scaron;i, koncentri&scaron;i se, smiri se. Takvi saveti samo nerviraju ili uznemiruju.&quot;Najbolje je, dakle, čekati, gledati i slu&scaron;ati. Ljudima koji mucaju potrebno je vi&scaron;e vremena, to je jednostavno tako. Uvek postoje ljudi koji poku&scaron;avaju da nastave reč ili rečenicu. Pre svega, vrlo je bolno nekoga prekidati. Osim toga, možda to nije ono &scaron;to je osoba koja muca zapravo htela da kaže, a tada stvari postaju komplikovane&quot;, kaže Zomer.

Naučnici pronašli poreklo mucanja

3 Komentari