Baš nije dobro: "Svet bez kompasa"

&quot;Svet godinama tetura od jedne krize do druge&quot;, kaže Ursula &Scaron;reder, direktorka Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku (IFSH) u Hamburgu. Ona je ovog ponedeljka u Berlinu predstavila Izve&scaron;taj o miru za 2024. godinu koji je objavljen pod naslovom &quot;Svet bez kompasa&quot;. Prema rečima &Scaron;reder, ključni trendovi mirovne politike ukazuju da se trend kreće u pogre&scaron;nom smeru &ndash; &quot;prema vi&scaron;e rata i nasilja, vi&scaron;e naoružavanja na svim stranama i vi&scaron;e globalnog sukoba&quot;.Takav razvoj započeo je 2022. napadom Rusije na Ukrajinu, kojim je prekr&scaron;eno međunarodno pravo, a dostigao je vrhunac nakon terorističkog napada islamističkog Hamasa na Izrael u oktobru 2023, kaže &Scaron;reder. Ona je u Berlinu detaljno govorila o &quot;vrućim tačkama&quot; u Evropi i na Bliskom istoku, ali je skrenula pažnju i na Afriku: &quot;Ne smemo da zaboravimo da u Sudanu već vi&scaron;e od godinu dana besni nasilni rat koji preti milionima ljudi i koji je izazvao katastrofalnu humanitarnu situaciju.&quot;Potrebne su &quot;dugotrajne političke strategije&quot;Putevi koji vode ka miru se gotovo uop&scaron;te ne naziru, kaže &Scaron;reder podsećajući pritom na autoritarne i populističke tendencije u svetu. Kako bi se to promenilo, ona se zalaže za &quot;dugotrajne političke strategije&quot;, a na primeru bliskoistočnog rata obja&scaron;njava za&scaron;to smatra da je to neophodno.Hamas, kaže, deluje na logici uni&scaron;tenja koja negira pravo Izraela na postojanje. Istovremeno, ona kritikuje i akcije izraelske vojske u Pojasu Gaze: &quot;Izrael nadilazi legitimno kori&scaron;ćenje svog prava na samoodbranu i kr&scaron;i međunarodno humanitarno pravo.&quot;Alle Einsch&auml;tzungen und Empfehlungen des #Friedensgutachten|s 2024 &bdquo;Welt ohne Kompass&ldquo; k&ouml;nnen ab sofort &uuml;ber unsere Website abgerufen werden. ➡️https://t.co/HIQKpA8VnU pic.twitter.com/lk0mYsEGEB&mdash; Das Friedensgutachten (@PeaceReport) June 10, 2024Zahtevi nemačkoj vladiTaj rat mora biti okončan sada, zahtevaju i &Scaron;reder i istraživači iz tri druga instituta koji od 1987. svake godine objavljuju izve&scaron;taje o miru. Oni od Nemačke očekuju vi&scaron;e diplomatskih inicijativa i kažu: &quot;Savezna nemačka vlada trebalo bi da se energično zalaže za interese palestinskog stanovni&scaron;tva koje je u Gazi veoma izloženo razaranju, raseljavanju, smrti i gladi.&quot;Osim toga, moraju se po&scaron;tovati zakonske odluke, ukazuju stručnjaci. Krajem maja, kako navode, Međunarodni sud pravde u Hagu naredio je Izraelu da prekine vojnu ofanzivu na Rafu s obzirom na katastrofalnu humanitarnu situaciju. Taj zahtev, međutim, nije imao nikakvog efekta.Kritika izvoza oružja u IzraelNemački istraživački instituti takođe smatraju da je izvoz oružja u Izrael u trenutnoj situaciji problematičan i preporučuju da se do kraja rata u Gazi obustave sve isporuke malog i lakog oružja, kao i municije.Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) u aprilu je po tom pitanju oti&scaron;ao i korak dalje. Ta organizacija za ljudska prava želi da pokrene tužbu pred Upravnim sudom u Berlinu kako bi zaustavila izvoz oružja u Izrael koji je odobrila nemačka vlada.Slediti Bajdenove predlogeKako bi se prekinula spirala nasilja u ratu na Bliskom istoku, mirovni istraživači preporučuju da se slede predlozi američkog predsednika Džoa Bajdena: &quot;Momentalno oslobađanje svih izraelskih talaca i sprovođenje humanitarnog primirja su neophodni prvi koraci koje obe strane sada moraju da preduzmu.&quot;Istraživači takođe smatraju da je bitno da Nemačka sledi primer drugih evropskih država i da prizna Palestinu kao državu pre nego &scaron;to se zavr&scaron;i rat između Izraela i Hamasa. &quot;Takva faza tranzicije mora da bude povezana s jasnim političkim procesom za trajno okončanje rata i razvoj re&scaron;enja u vidu dve države&quot;, kaže Ursula &Scaron;reder.Nema kontradikcije: diplomatija i vojna podr&scaron;ka&Scaron;to se tiče rata između Rusije i Ukrajine, stručnjaci se takođe oslanjaju na međunarodno re&scaron;enje. Pritom za njih cilj ostaje suverena, demokratska i prosperitetna Ukrajina koja može uspe&scaron;no da se odbrani od mogućih daljih napada. &Scaron;reder nagla&scaron;ava: &quot;Diplomatija i vojna podr&scaron;ka nisu u suprotnosti.&quot;Na putu ka re&scaron;enju, kako dodaje, hitno se mora istražiti održivi okvir za politički proces za okončanje rata. Istraživači smatraju da je mirovna konferencija koja se održava 15. i 16. juna u &Scaron;vajcarskoj prilika koja se ne sme propustiti. Jedan od rezultata koji bi prema njima tamo trebalo da bude postignut jeste &quot;učiniti pregovore zamislivim u budućnosti&quot;. Ne postoji spremnost Rusije i Ukrajine za pregovoreNo, istraživačima sukoba i njihovim kolegama jasno je koliko smo daleko od toga i navode: &quot;U ovom trenutku obe strane u sukobu &ndash; posebno Rusija, ali i Ukrajina &ndash; pokazuju malo volje za ozbiljne pregovore.&quot; Nemačka vlada bi zato trebalo da iskoristi svoje dobre diplomatske odnose za jačanje uloge drugih zemalja u budućem pregovaračkom procesu. Konkretno, to se odnosi na tzv. zemlje BRIKS-a: Brazil, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku.&Scaron;reder je u ime kompletnog tima dodatno naglasila sledeće: &quot;Kako bi se povećali izgledi za pregovore koji imaju &scaron;anse za uspeh, mora se osigurati dugoročna i održiva podr&scaron;ka Ukrajini&quot;.&quot;Verujemo da je neophodno održavati pritisak na Rusiju, jer sve dok rusko rukovodstvo procenjuje da može vojno da pobedi, ono se neće upustiti u prave pregovore&quot;, navode nemački stručnjaci u Izve&scaron;taju o miru.

Baš nije dobro: "Svet bez kompasa"

1 Komentari