"Pariski šnajder šije šajkače": Za Đorđa (90) čuo je ceo svet FOTO

Đorđe Jokić ni u desetoj deceniji života ne odustaje ni od zanata ni od rada i najbolje dokazuje da su godine samo dvocifren broj ispisan na papiru.Ovaj starina bez problema kroji, &scaron;ije i &scaron;tepa na ma&scaron;ini staroj skoro koliko i on, ali nije mu te&scaron;ko ni sada da svoje unikatne proizvode iznese na &scaron;tand na Kraljevom trgu na Zlatiboru i proda ih turistima.Zanat je izučio jo&scaron; davne 1949. godine i težak ispit položio pred tada&scaron;njom stručnom komisijom. Od tog posleratnog vremena, pa sve do danas Đorđe ne samo da je &scaron;io odela za Užičane, već su se njegove panatalone, ali i suknje nosile u jednom od centara evropske mode, u Parizu.&quot;U Francusku sam oti&scaron;ao na odmor, da vidim ta svetla Pariza, ali sam zapazio oglas u kom su tražili krojača, pa sam se prijavio. Rekao da sam Jugolsoven, da imam zanat i da bih rado &scaron;io kod njih. Primili su me bez velikog ubeđivanja. &Scaron;io sam sve, mu&scaron;ka i ženska odela, radio čak i po 14 sati, ali nisam se žalio. Dnevnica je bila dobra i zadovoljan smo bili i gazda i ja&quot;, kaže deda Đole za Regionalnu informativnu novinsku agenciju RINA.RINANudili su Parižani ovom Užičaninu da ostane u francuskoj prestonici, ali ipak Đorđe je odlučio da se vrati u svoj rodni kraj, jer kako kaže, tamo ne bi imao život, već bi mu za svih 24 sata koliko traje dan bili potrebni samo radno odelo i pidžama, a on, rođen u selu Kačer na padinama Zlatibora, takvo ne&scaron;to nije mogao da prihvati.&quot;Ljudi tamo nemaju na&scaron;u du&scaron;u i na&scaron; smisao za humor, ne možete se po&scaron;teno ni nasmejati, jer vas niko neće razumeti, gledaju vas kao da ste pali sa neba. Zato sam se vratio u svoju domovinu i nastavio ovde da radim. Kako imam i zavr&scaron;enu ekonomsku &scaron;kolu, zaposlio sam se i u državno preduzeće, gde sam i dočekao penziju, ali sam uvek u slobodno vreme &scaron;io. I&scaron;ao sam ponovo na nekoliko meseci u Francusku i uvek se vraćao. Jedne godine sam oti&scaron;ao čak i u Autraliju u preduzeće koje je &scaron;ilo &scaron;atore. Tu su mi govorili - Đorđe kam bek, ali ja nisam hteo ni da čujem, opet sam se vraćao u moje Užice&quot;, priča ovaj stari zanatlija.I tako je Đorđe &scaron;io za mnoge u Zlatiborskom okrugu, dolazili su kod njega na probe i u &scaron;oping, ali s razvojem tekstilne industrije, posla za krojača bilo je sve manje, pa se ovaj vispreni Užičanin odlučio da &scaron;ije ono &scaron;to niko drugi neće &ndash; srpske &scaron;ajkače.RINA&quot;Kako su do&scaron;li Kinezi i njihova garderoba, mi krojači smo mogli na radnje da stavimo katanac. Ipak, ne&scaron;to &scaron;to je samo na&scaron;e niko ne može da nam uzme, pa zato sam počeo da &scaron;ijem &scaron;ajkače, &scaron;apke. Najpopularnija je &scaron;apka koju je nosio Mi&scaron;ić, a nastavio da na glavu stavlja Ratko Mladić. Sada ih najvi&scaron;e kupuju stari ljudi koji žive na selu i navikli su da to nose, ali i omladina koja želi na neki način da po&scaron;tuje tradiciju i da nose kape kao &scaron;to im je nosio deda&quot;, priča Đorđe.Kako bi dopunio svoju penziju, koja je mogla biti mnogo veća i zarađena u Francuskoj, ovaj majstor pravi i male &scaron;ajkače, suvenire s neizbežnom srpskom trobojkom, a najvi&scaron;e ih proda za vreme Sabora trubača u Guči i na Ravnoj gori. Pa su tako suveniri, izrađeni ve&scaron;tom Đolovom rukom stigli do Nemačke, Engleske, Francuske, pa čak i do Amerike.

"Pariski šnajder šije šajkače": Za Đorđa (90) čuo je ceo svet FOTO

0 Komentari