Čudesna, a zaboravljena: Zarada i do 500.000 dinara po hektaru

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki na&scaron;ih poljoprivrednika, jer rađa vi&scaron;e od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja.Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u na&scaron;oj zemlji, ovde je vi&scaron;e voćara uspe&scaron;no uzgaja, i to najče&scaron;će sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom &quot;hazberg&quot;.Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju, pa se i od ovih proozvoda, koji se lako prave, može dosta dobro zaraditi. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na vi&scaron;e od 500.000 dinara po hektaru od prodaje.Jene &Scaron;erfeze, uzgajivač zove iz Horgo&scaron;a, jo&scaron; pre par godina je govorio o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci kod nas. Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve ve&scaron;tine i priroda podari dobre uslove, pi&scaron;e EUpravo Zato.&quot;Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo vi&scaron;e, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja. Nema hemijske za&scaron;tite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lak&scaron;e i bere od grožđa&quot;, ispričao je on.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međunarodni prostor, &scaron;to zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova.Na na&scaron;em trži&scaron;tu tražnja za zovom je sve veća. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i &scaron;est puta veći.&quot;Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambrenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz &Scaron;vajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode, koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambrenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju, jer služi i za farbanje&quot;. ispričao je tada &Scaron;erfeze.Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za zovu je rekao da je ona jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost.&quot;Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj&quot;, pojasnio je Ognjanov.

Čudesna, a zaboravljena: Zarada i do 500.000 dinara po hektaru

17 Komentari