Šta građani Srbije misle o električnim automobilima

Kada se posmatra državna statistika o broju električnih vozila u Srbiji, na prvi pogled može delovati da ovih automobila u Srbiji nema puno. Početkom 2024. u na&scaron;oj zemlji bilo je registrovano ne&scaron;to iznad 2500 električnih automobila i skoro 15 000 hibrida. To je jo&scaron; uvek manje po glavi stanovnika nego unutar Evropske unije, ali predstavlja rast od oko 80% u odnosu na prethodnu godinu, koja je takođe zabeležila visoku stopu rasta u odnosu na 2022.Unutar EU udeo različitih tipova električnih vozila do&scaron;ao je do skoro 15% u 2024. i takođe ima tendenciju rasta, te se postavlja pitanje da li će se i u na&scaron;oj zemlji ove brojke doći do navedenog udela.Iz tog razloga, na&scaron;a organizacija Novi treći put je u svom martovskom terenskom istraživanju o stavovima građana oko zelene tranzicije Srbije postavila i nekoliko pitanja iz ovog domena. Anketa je sprovedena terenski na uzorku od 1265 ispitanika na teritoriji cele Srbije od 1. do 10. marta i sadržala je nekoliko pitanja koja se tiču upotrebe električnih vozila u Srbiji i potencijalnih glavnih prepreka koje građani vide.Za početak, upitali smo građane da li razmatraju kupovinu električnog vozila u budućnosti i 32% njih dalo je potvrdan odgovor, odnosno da bi razmotrilo takvu kupovinu. Takođe, upitali smo preostale dve trećine ispitanika koji je glavni razlog za&scaron;to ne razmatraju takvu kupovinu i najče&scaron;ći razlog navedeno je da ne voze sa 46%. Kada se iz uzorka izbace ljudi koji ne voze, dolazi se do zaključka da čak oko 47% vozača razmatra kupovinu električnogautomobila u budućnosti, &scaron;to je slično evropskim prosecima anketa o sličnim pitanjima.Nenad ĆosićOsim ljudi koji ne voze, pa iz tog očiglednog razloga ne razmatraju kupovinu električnog vozila, kod ispitanika su se izdvojila tri najvažnija faktora kao prepreke. Njih 30% navelo je visoku cenu kao glavnu barijeru, a to se u vi&scaron;im procentima javilo kod ispitanika mlađih od 30 godina i ljudi zaposlenih u javnom sektoru.Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) prosečna cena električnih vozila je u svetu od 2013. do 2023. pala za skoro 40 odsto, gde najveće zasluge ima drastično uvećana svetska proizvodnja baterija i komponenti za njih. Međutim, uprkos tome, za oko 1/3 ispitanika koji ne razmatraju kupovinu električnog vozila u budućnosti, cena je za srpske uslove jo&scaron; uvek visoka. Ova prepreka će potencijalno opadati sa trenutnim trendovima na trži&scaron;tu, gde najveći svetski automobilski konglomerati ciljaju proizvodnju električnih modela koji će ko&scaron;tati oko 20 000 evra, a sa državnim podsticajima za kupce i ispod toga. Takve modele planiraju uskoro zapadni brendovi Stellantis, Tesla, Volkswagen, dok ih kineski BYD već proizvodi.Na&scaron;i ispitanici kod električnih automobila imaju i delimičnu sumnju vezanu za samu tehnologiju, gde takvu barijeru za kupovinu vidi 14% ispitanika, a jo&scaron; njih 7% ne bi kupilo ovakvo vozilo, jer smatraju da ne postoji dovoljna infrastruktura za njih. Svi ostali razlozi nalaze se zbirno na oko 3%, &scaron;to znači da za bržu ekspanziju električnih vozila u Srbiji, tri najveće barijere predstavljaju: visoka cena, manjak poverenja u tehnologiju i manjakinfrastrukture (prvenstveno punjača).Nenad ĆosićMeđutim, uprkos tome oko 47% vozača u Srbiji bi ih svakako razmotrili. Pretpostavlja se da će se pitanje infrastrukture za ovaj vid vozila pobolj&scaron;ati u naredne četiri godine, jer je zakonskom regulativom uvedena obaveza da sve benzinske stanice do 2028. imaju minimum punjača i za ova vozila.Kada se radi o faktoru manjka poverenja u navedenu tehnologiju, on je značajno prisutniji kod na&scaron;ih učesnika ankete koji imaju vi&scaron;e od 45 godina, a zanemarljiv kod mlađih od 30 godina. Kada se radi o demografskim grupama kod kojih su ova vozila najpopularnija i koje ih i sada razmatraju, postoji nekoliko njih koje imaju najveći udeo na&scaron;eg uzorka. Na&scaron;i ispitanici kojiimaju od 18 do 29 godina bi razmotrili kupovinu električnog vozila sa 55%, a oni koji imajuod 30 do 44 godine sa 51%.Aleksandar BursaćNa&scaron;i anketni rezultati govore da su električna vozila natpolovično popularna među ljudima koji su u anketi označili da su zaposleni u privatnom sektoru ili da su preduzetnici, dok je ne&scaron;to niža kod ljudi zaposlenih u javnom sektoru i najniža kod penzionera i poljoprivrednika. Električna vozila su za oko trećinu popularnija u Beogradu nego na nivou cele Srbije, a za čak 50% vi&scaron;e kod ispitanika koji imaju obrazovanje vi&scaron;e od srednje &scaron;kole.U globalu, pitanja i sumnje oko električnih vozila u Srbiji prate obrasce koji su postojali u zapadnim državama u anketama od pre 10ak godina. Dalji globalni pad njihovih cena, pobolj&scaron;anje infrastrukture i povećanje broja punjača, uz njihovu pro&scaron;irenu primenu može do kraja decenije da smanji razliku u njihovoj upotrebi koja postoji u odnosu na prosek EU.Deluje da je javno mnjenje u Srbiji načelno zainteresovano za takvu promenu voznog parka,ali da su potrebne jo&scaron; pojedine promene da bi brojevi potencijalnih kupaca dalje rasli.Dimitrije Milić, doktorand političkih nauka

Šta građani Srbije misle o električnim automobilima

32 Komentari