Na Jadranskoj obali viđen vatreni crv: Veoma je opasan i otrovan, a ima ga i u plićaku

Vatreni crv (Hermodice carunculata) jeste vrsta poliheta iz porodice Amphinomidae. U Jadranu je vatreni crv autohtona vrsta, ali se u poslednje vreme sve če&scaron;će viđa u severnim krajevima, posebno leti.Ovu vrstu je prvi put otkrio pruski prirodnjak Peter Simon Palas 1766. godine u Karipskom moru.Rasprostranjena je u Atlantskom okeanu i u Crvenom i Sredozemnom moru. To je termofilna vrsta, &scaron;to znači da voli toplije vode. Crveno-bele je boje i može narasti do 70 centimetara i doživeti devet godina. On je grabežljivac i čistač, koji se hrani velikim brojem morskih vrsta, od morskih zvezda do riba.Brani se otrovnim čekinjama koje su vrlo tanke i krute kao igle, i nose otrov na sebi. Njihovi vrhovi se mogu zabiti u telo kupača ili životinje i popucati. Otrov na njima može izazvati jaku iritaciju, crvenilo i dugotrajan svrab, zbog čega je i dobio naziv vatreni crv. Kod osetljivijih osoba može čak doći do kratkotrajne paralize nekog dela tela. Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели Подгорички времеплов (@podgoricki_vremeplov) Profesor Petar Kružić, morski biolog sa Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu, kaže da se odavno pretpostavlja da su vatrene gliste otrovne i da koriste svoje dorzalne vapnenaste čekinje za ubrizgavanje toksina.&quot;Nedavna istraživanja pokazuju da oni koriste složenu me&scaron;avinu toksina koji se nalaze u čekinjama da bi se branili od predatora. Takođe je pokazano oslobađanje ovih toksina iz vrhova čekinja. Sugerisano je i da vatreni crvi mogu da izvlače toksine iz svoje hrane, uključujući palitoksin (PTKS), najjači poznati neproteinski toksin, koji proizvode žarnjaci kojima se hrane&quot;, kaže Kružić.Pulski naučnik tumači da su zbog svog termofilnog karaktera, odnosno zbog sklonosti ka toplijim vodama, vatreni crvi u poslednje vreme sve brojniji na području severnog Mediterana, uključujući i severni Jadran, posebno u letnjim mesecima. U poslednjih deset godina pro&scaron;irili su se s južnog Jadrana na srednji i severni deo.&quot;Leti se pojavljuju u plitkim vodama i mogu biti potencijalno opasni za kupače. Naime, ova vrsta na svojim prstenovima ima snopove čekinja koje nose neurotoksin koji u fizičkom kontaktu sa kožom može dovesti do bolova, otoka, peckanja, crvenila. i svraba. U plićaku često stradaju plivači ili pecaro&scaron;i dok čiste svoj ribolovni pribor, kao i ronioci koji se dodiruju ili se naslanjaju na vatru dok rone&quot;, rekao je.&quot;Ako dođe do slučajnog uboda, mesto se mora očistiti alkoholom, a ako su u koži ostale čekinje, moraju se ukloniti lepljivom trakom ili selotejpom. U slučaju jače ili alergijske reakcije, najbolje je konsultovati lekara. Uprkos tome, nema potrebe da se pla&scaron;ite ove vrste &ndash; lako ju je uočiti zbog intenzivne crvene boje i najbolje je jednostavno je zaobići&quot;, rekao je Žunec.

Na Jadranskoj obali viđen vatreni crv: Veoma je opasan i otrovan, a ima ga i u plićaku

0 Komentari