Najnoviji podaci pokazali: Igramo ruski rulet, na putu smo za pakao

Protekli mesec bio je najtopliji maj u globalnoj istoriji merenja, saop&scaron;tila je Služba za klimatske promene Kopernikus.Ali isto tako rekordno topli bili su i jun, jul, avgust, septembar, oktobar, novembar i decembar pro&scaron;le godine, pa onda i januar, februar, mart i april ove.To znači da je maj 2024. zapravo dvanaesti uzastopni mesec na planeti tokom kojeg je prosečna temperatura oborila prethodni mesečni rekord.&ldquo;Dostizanje ovog niza od dvanaest meseci &scaron;okira, ali ne iznenađuje&rdquo;, rekao je Karlo Buontempo, direktor Kopernikusa.&ldquo;Iako će se ovaj niz rekordnih meseci eventualno prekinuti, sveukupni potpis klimatskih promena ostaje i ne postoje naznake da će se takav trend promeniti.&rdquo;Prosečna majska temperatura na globalnom nivou bila je za 0,65 &deg;C vi&scaron;a u odnosu na referentni period (1991&ndash;2020).U poređenju sa predindustrijskim dobom (1850&ndash;1900) odstupanje je naravno jo&scaron; drastičnije: svet je bio za 1,52 &deg;C topliji nego &scaron;to je to bio slučaj u drugoj polovini devetnaestog veka.A upravo u tom broju krije se jo&scaron; jedna sumorna istina: maj 2024. je jedanaesti mesec zaredom (od jula 2023) da prosečna mesečna temperatura dostiže ili prema&scaron;uje donju, ambiciozniju granicu Pariskog sporazuma o zauzdavanju porasta temperature na 1,5 &deg;C.U svetlu obaranja mesečnog rekorda za mesečnim rekordom, prosečna globalna temperatura u proteklih dvanaest meseci, odnosno od juna pro&scaron;le do maja ove godine, najvi&scaron;a je ikada zabeležena.Bilo je za 0,75 &deg;C toplije u odnosu na prosek temperatura od 1991. do 2020, a za 1,63 &deg;C toplije nego tokom predindustrijskog doba.Kopernikusova merenja potvrđuju i podaci u najnovijem Globalnom decenijskom izve&scaron;taju o klimi koji objavljuje Svetska meteorolo&scaron;ka organizacija (SMO). Njegovi autori predviđaju da će svaka godina od 2024. do 2028. biti između 1,1 i 1,9 &deg;C toplija u poređenju s drugom polovinom devetnaestog veka.Kako se navodi, postoji 86 odsto verovatnoće da najmanje jedna od predstojećih godina postavi novi godi&scaron;nji rekord i tako preuzme neslavni tron od najtoplije godine do sada &ndash; 2023.Deo zaposlenih u Kopernikusu učestvovao je u pisanju izve&scaron;taja o indikatorima globalnih klimatskih promena.Ni ova publikacija ne donosi lepe vesti: porast temperature, koji su izazvali ljudi, trenutno napreduje brzinom od 0,26 &deg;C u toku deset godina, &scaron;to je najbrže otkako se počela voditi evidencija.Ako želimo da zaustavimo globalno zagrevanje na 1,5 &deg;C, možemo da emitujemo jo&scaron; oko 200 milijardi tona ugljenika.Prema aktuelnim podacima, to je količina &scaron;tetnih emisija koju čovečanstvo oslobodi za samo pet godina, &scaron;to znači da ćemo, u slučaju da nastavimo tim tempom, preostali karbonski budžet istro&scaron;iti i pre kraja decenije.Upravo ove nedelje, kada su nam jedno za drugim stizala saznanja o rastućoj opasnosti globalnog zagrevanja, obeležili smo i Svetski dan životne sredine, a generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutere&scaron; iskoristio je ovu priliku da jo&scaron; jednom potcrta važnost klimatske akcije.&quot;Igramo ruski rulet sa na&scaron;om planetom&quot;, upozorio je on. &quot;Potrebna nam je izlazna rampa sa auto-puta koji vodi u klimatski pakao.&quot;Međutim, jo&scaron; nije sve izgubljeno. Gutere&scaron; je u svom obraćanju podsetio da se uspe&scaron;nost zaustavljanja porasta temperature na 1,5 &deg;C meri decenijama, a ne mesecima ili godinama.&quot;Dakle, kratkoročni prelazak preko praga od 1,5 &deg;C ne znači da je na&scaron; dugoročni cilj osujećen&quot;, poručio je. &quot;To znači da treba da se borimo jače&quot;, zaključio je on, prenosi portal Klima 101.

Najnoviji podaci pokazali: Igramo ruski rulet, na putu smo za pakao

13 Komentari