Oni su nova evropska supersila i spremni su za rat

Ova zemlja jedna je od retkih država članica NATO koja već duže vreme ispunjava obavezu izdvajanja dva odsto BDP-a za odbranu, a u martu 2022. godine, odmah po početku ruske agresije na Ukrajinu, donela je zakon kojim se utvrđuje izdvajanje tri odsto BDP-a - za odbranu od pro&scaron;le godine, nakon čega su usledili uskoro realizovani planovi da se za ove namene izdvoji vi&scaron;e od četiri odsto BDP-a, &scaron;to daleko prevazilazi relativni doprinos svih drugih zemalja NATO-a, uključujući i zemlje kao &scaron;to su Kanada i Nemačka.Pojačanje vojne snageOsim &scaron;to se naoružavaju najsavremenijim zapadnim oružjem i vojnom opremom Poljaci takođe sprovode planove da vi&scaron;e nego udvostruče veličinu svojih vojnih snaga. Naime, imaju plan da se broj vojnika podigne na 300.000, čime bi poljska vojska bila daleko najveća u Evropi.Ali ni Var&scaron;ava se tu ne zaustavlja.Nedavno su objavili da su počeli da grade ogromna utvrđenja duž granica sa Rusijom i Belorusijom. Reč je o ozbiljnoj sumi od čak 2,55 milijardi dolara, koja će biti utro&scaron;ena na podizanje ograda, raznih utvrđenja, sadnju &scaron;uma i slično, kao &scaron;tit od moguće ruske agresije.&quot;Ovaj poljski poduhvat nagla&scaron;ava važnu činjenicu da granična utvrđenja mogu pomoći u usporavanju, ometanju i suzbijanju napredovanja neprijatelja, rasterećenju sopstvenih snaga za &scaron;ire borbene zadatke i spasavanju života vojnika,&quot; izjavila je kolumnistkinja Elizabet Brav.Neke zemlje su obdarene su bogatom prirodom, pa iako je Finska tik uz Rusiju, bar ima puno &scaron;uma duž velikih delova te granice.Tokom Zimskog rata 1939. i 1940. godine, kada su Finci odlučno branili svoju zemlju od invazije Crvene armije i naneli ponižavajuće gubitke Rusima, finski branioci su iskoristili drveće u svoju korist i dramatično usporili sovjetsku vojsku u onome &scaron;to su u Moskvi, kao i komandanti na terenu, smatrali su da će to biti laka &scaron;etnja.&quot;Istočni &scaron;tit&quot;Međutim, finska vojska je tu prirodnu odbranu dodatno nadogradila.&quot;Imamo dugu istoriju izgradnje utvrđenja, posebno kada je reč o obalskoj odbrani i za&scaron;titi na&scaron;ih vazdu&scaron;nih baza,&quot; saop&scaron;tio je penzionisani general-major Peka Toveri, biv&scaron;i &scaron;ef finske vojne obave&scaron;tajne službe i sada&scaron;nji član finskog parlamenta.&quot;One &scaron;tite trupe i opremu, a trupe na utvrđenim pozicijama takođe mogu da brane ključni teren sa manje trupa u poređenju sa vojnicima na otvorenom.&ldquo;Poljska takođe deli nekoliko stotina kilometara granice sa Rusijom, kao i sa Belorusijom, ali je daleko siroma&scaron;nija &scaron;umama od Finske, iako ima nekoliko močvara.Sve dok režim Aleksandra Luka&scaron;enka 2021. nije odlučio da ilegalnu migraciju pretvori u oružje i po&scaron;alje hiljade migranata preko beloruske granice u Poljsku, Letoniju i Litvaniju, te tri zemlje su imale vrlo malo graničnih utvrđenja bilo koje vrste.Od tada je Poljska podigla čelični zid duž granice sa Belorusijom, a Letonija i Litvanija su podigle ograde.Međutim, iako će čelični zid zaustaviti migrante, on sigurno neće odvratiti ruske ili beloruske vojnike i borbene trupe, pa je nedavno poljski premijer Donald Tusk najavio projekat &quot;Istočni &scaron;tit&quot;.&quot;Želimo da na&scaron;a granica bude bezbedna u vreme mira i neprohodna u vreme rata,&quot; rekao je Tusk na ceremoniji obeležavanja Drugog svetskog rata pro&scaron;log meseca, kako je ranije preneo Blumberg.Projekat, kako prenosi Blumberg, obuhvata izgradnju novih utvrđenja, ograda, modifikaciju i transformaciju oblika terena i po&scaron;umljavanje duž 400 kilometara kopnene granice, a izgradnja je, kako prenosi Forin polisi, već počela.Sami građani Poljske podržavaju plan.Neposredno pre Tuskove najave, na pitanje da li Poljska treba da gradi utvrđenja (bodljikavu žicu, bunkere, rovove) na granici sa Rusijom i Belorusijom, 64,3 odsto Poljaka je odgovorilo potvrdno, dok se samo 16,5 odsto protivilo takvom potezu.Po&scaron;to Poljska sada tro&scaron;i vi&scaron;e od četiri odsto svog BDP-a na odbranu, čini se da je u ovom poku&scaron;aju jačanja odbrane vredno posvetiti čak i manje od 10 odsto ovogodi&scaron;njeg budžeta ovom projektu. Vi&scaron;e o situaciji na Istočnom frontu pratite UŽIVO u na&scaron;em Blogu.Pouke sa Istočnog frontaČak i u zemlji čiji je budžet za odbranu za 2024. oko 29 milijardi dolara, 2,24 milijarde dolara nije malo novca, ali ako &scaron;ume, utvrde i ograde mogu da drže neprijatelja na odstojanju ili mu barem privremeno odvuku pažnju, to je novac dobro potro&scaron;en jer utvrđenja mogu da podnesu udare koje bi inače pretrpele vojne snage.&quot;Uop&scaron;teno govoreći, fiksna granica bi nam trebala dati vi&scaron;e vremena da odgovorimo na bilo koji iznenadni napad, čija je verovatnoća minimalna kako stvari trenutno stoje,&quot; smatra Marek Svierczinski, &scaron;ef odeljenja za bezbednost i međunarodne poslove.&quot;Može da obezbedi čvr&scaron;ću odbrambenu poziciju kako protiv kopnenog, tako i ,ako je adekvatno opremljen, od vazdu&scaron;nog napada niskog nivoa, sporog kretanja. Pouke naučene iz rata u Ukrajini pokazuju da dobro pripremljena i dovoljno popunjena odbrambena pozicija može usporiti neprijateljski napad do tačke u kojoj bi kulminirao i prekinuo mnogo ranije nego obično,&quot; objasnio je Svierczinski.U Finskoj, utvrđenja su nesumnjivo izvor vojne snage. Vojska obučava svoje snage za izgradnju utvrđenja, ali u Finskoj, kaže Toveri, ne grade dugačke redove rovova kao &scaron;to to rade Ukrajinci.&quot;Na&scaron;i borbeni položaji obično imaju dva ili tri vojnika sa nadzemnom za&scaron;titom, čime se stvara uzajamno podržavajuća mreža položaja za&scaron;tićenih minskim poljima. To je mnogo teže uni&scaron;titi nego linije rovova - ističe on.Su&scaron;tina je, kako kaže on, da po&scaron;to pretnju predstavlja te&scaron;ka ruska artiljerija, a sada i bespilotne letelice, utvrđenja pružaju vojnicima mnogo bolju za&scaron;titu. Takođe, finska industrija može brzo da izgradi betonske i drvene elemente za ovakva utvrđenja. Finska, inače, takođe gradi nove utvrde, a njihove lokacije su poverljive informacije.Planovi Poljske i dobra iskustva Finske sugeri&scaron;u, kako Brav navodi, da svaka zemlja koja se graniči sa Rusijom treba da podigne utvrđenja duž svojih granica. Drvo i stubovi su manje vredni od vojnika.Ali penzionisani general-potpukovnik Ben Hodžis, pe&scaron;adijski oficir koji je komandovao američkim snagama u Evropi od 2014. do 2017. godine, upozorava da su utvrđenja efikasna samo koliko i ljudska i vazdu&scaron;na podr&scaron;ka.&quot;Utvrde i prepreke kao &scaron;to su minska polja i protivtenkovski rovovi su efikasne samo ako su pokrivene artiljerijskom ili raketnom vatrom... U suprotnom, napadačka sila može da dobije zamah i izvr&scaron;i nameravani proboj,&quot; smatra Hodžis.Upozorenja stručnjakaTakođe, kako obja&scaron;njava, utvrđenja moraju biti dubinski i na odgovarajući način integrisana u odbrambene planove NATO-a za region, u suprotnom bi planovi mogli biti poremećeni preprekama i utvrđenjima koja nisu komplementarna odbrambenim planovima.Utvrđenja koja je projektovala pojedinačna država mogla bi da ometaju vojnike iz zemalja saveznica koji joj priteknu u pomoć u kriznim situacijama jer branioci takođe moraju da deluju u blizini granice. Takođe, utvrđenja tro&scaron;e značajne resurse i skupa su.To znači da će poljska planirana utvrđenja biti korisna samo ako NATO planeri znaju sve detalje o njima. Nije poznato koliko su detaljni planovi Poljske, jer će lokacije utvrđenja najverovatnije biti tajne.&quot;Jo&scaron; uvek nemamo potpunu predstavu o tome koliko će ta utvrđena linija biti duboka, &scaron;iroka, koliko dobro naoružana i koji će biti njeni ciljevi,&quot; kaže Svierčinski.&quot;U smislu da je ovo prilika za rasterećenje snaga, mislim da će to zapravo imati suprotan efekat. Moraće da ima ljudstvo i taj teret će pasti na oružane snage,&quot; dodaje on.Takve stražarske dužnosti će verovatno obavljati pripadnici Teritorijalnih odbrambenih snaga, roda oružanih snaga koji ima posebnu odgovornost za odbranu otadžbine i čiji su pripadnici često raspoređeni na pola radnog vremena u svojim matičnim regionima, ali, kako obja&scaron;njava Svierczinski, zahtevaće održavanje i snabdevanje vojnih inženjera i logističara.Ali kao i kod svih poku&scaron;aja odvraćanja, ono &scaron;to je zaista važno je da li potencijalni napadač okleva da napadne.Davanje do znanja Rusiji da Evropa ozbiljno shvata pretnju može mnogo vredeti, ali ako planovi izazivaju samo čuđenje u Kremlju, onda ih ne vredi sprovoditi, navodi on.Ipak, za sada se može samo nagađati o razgovorima unutar zidina Kremlja, ali ako ruski mediji &quot;polude&quot; zbog ovog poteza, to bi mogao biti jedan od znakova da on funkcioni&scaron;e, zaključuje Elizabet Brav u članku za Forin Polici.

Oni su nova evropska supersila i spremni su za rat

27 Komentari