Žene češće boluju, ali muškarci brže umiru

Žene če&scaron;će pate od bolova u leđima, depresije i glavobolje. Mu&scaron;karci, s druge strane, kraće žive jer če&scaron;će stradaju u saobraćajnim nesrećama i če&scaron;će boluju od kardiovaskularnih bolesti. I za vreme pandemije koronavirusa, mu&scaron;karci su bili prvi na meti.To su rezultati naučne studije objavljene u uglednom medicinskom časopisu The Lancet Public Health. Istraživači su analizirali razlike između polova na primeru 20 vodećih uzroka bolesti i smrti, u svim uzrastima i svim delovima sveta.&quot;Tokom života žene su vi&scaron;e vremena u lo&scaron;em zdravstvenom stanju, dok mu&scaron;karci pate od stanja koja će ih ranije ubiti&quot;, kaže za DW Luiza Sorio Flor, jedna od autorki studije.Većina razlika između polova pojavljuje se u adolescenciji. To nije samo vreme kada biolo&scaron;ke razlike počinju da utiču na živote ljudi, već i kada osećaj polne pripadnosti - bez obzira na biolo&scaron;ki pol, počinje da utiče na život, pi&scaron;u istraživači u svom radu.&quot;Nije samo reč o biolo&scaron;kom telu u kojem ste rođeni. Radi se o rodnom iskustvu sredine u kojoj živite, koje doprinosi tim izmerenim razlikama&quot;, obja&scaron;njava za DW profesorka Sara Hoks sa Londonskog univerzitetskog koledža (University College London) koja nije bila uključena u studiju.I lekari su seksistiA uzroci su brojni: to nisu samo fiziolo&scaron;ke razlike ili običaji u dru&scaron;tvu. Deo krivice snose i lekari.&quot;Poznato nam je da postoji pristranost već u dijagnozama u zdravstvu, kada se ženama mnogo brže utvrdi mentalni poremećaj&quot;, kaže jedna od autorki istraživanja, Luiza Sorio Flor sa američkog Instituta za merenja i procenu zdravlja (Institute for Health Metrics and Evaluation, IHME).Istovremeno, čak i ako se žale na psihičke smetnje, mu&scaron;karci će teže biti upućeni na terapiju već i zbog predrasude da &bdquo;mu&scaron;karčinama&quot; to nije potrebno. Zbog toga statistike pokazuju da veći broj žena pati od psihičkih poremećaja.&quot;Bolove u leđima&quot; je malo teže objasniti. Tu svakako određenu ulogu imaju i fiziolo&scaron;ki razlozi kao &scaron;to je veća osetljivost na bol s obzirom na oscilacije hormona, razlike u obliku skeleta, kao i fizički stres tokom trudnoće i porođaja. Ali postoje i druga istraživanja koja svedoče da i lekari če&scaron;će samo odmahnu rukom kad im se neka žena požali na bolove u leđima. To, kako se pokazalo, rade i lekari i lekarke, iako su detaljnija istraživanja pokazala da je kod žena donji deo leđa u mnogo gorem stanju nego kod mu&scaron;karca, koji će brzo biti upućeni na terapiju.Autori istraživanja smatraju da ni same žene ne traže lekarsku pomoć u tom slučaju, jer su previ&scaron;e zaokupljene svojim radnim mestom, a tu su i održavanje domaćinstva i briga za porodicu.&quot;Ženske bolesti&quot; nisu toliko važneLuiza Sorio Flor i njene kolege su uporedili podatke istraživanja iz 1990. i 2021. i u tih trideset godina su utvrdili ne&scaron;to zanimljivo:&quot;U vi&scaron;e kategorija može da se primeti manje slučajeva oboljenja, ali razlika između mu&scaron;karaca i žena ostaje stabilna.&quot;Stanja koja nesrazmerno pogađaju žene, kao &scaron;to su bolovi u donjem delu leđa ili depresije, pokazala su daleko manje ili gotovo nikakvo smanjenje od 1990. u poređenju sa stanjima koja vi&scaron;e pogađaju mu&scaron;karce.Londonska profesorka smatra da seksizam zaista postoji - ali u čitavom zdravstvenom sistemu:&quot;Mislim da postoji tendencija u okviru globalnih zdravstvenih sistema da se zdravlje žena izjednačava sa njihovom reproduktivnom sposobno&scaron;ću. Dakle, zdravlje žena je uvek usmereno na to &scaron;ta se de&scaron;ava sa njihovom matericom&quot;, kaže Hoks.Istraživači koji su objavili rad najavljuju da će poku&scaron;ati da dođu do vi&scaron;e, kvalitetnijih podataka, ali sve veći problem im je - politička korektnost.Naime, sve če&scaron;će se u dijagnozama uop&scaron;te ne beleži pol pacijenta ili pacijentkinje, a pogotovo ne polna opredeljenost. To se sada videlo i tokom pandemije korona virusa: da je bilo boljih podataka o polu obolelih, možda bi i iz toga mogli da se izvuku neki zaključci o boljoj terapiji.Ali za Luizu Sorio Flor je ovo istraživanje pre svega otkrilo banalnu činjenicu:&quot;Na&scaron;i rezultati su prilično jasni. Zdravstvene potrebe mu&scaron;karaca i žena su jednostavno različite&quot;.A to bi trebalo da bude i pouka za državne sisteme zdravstvene za&scaron;tite: za &quot;mu&scaron;ke&quot; bolesti kao &scaron;to je infarkt, po svim bolnicama se izdvajaju velika sredstva. Ali kada su u pitanju &quot;ženske&quot; bolesti, čak i kada je to mentalno zdravlje, redovno se &scaron;tedi i smanjuju se tro&scaron;kovi.

Žene češće boluju, ali muškarci brže umiru

1 Komentari