Na izbore sa 16 godina, da ili ne?

Delara Burkhart koja je počela je da se zanima za politiku u dobi od 15 godina dok je pohađala &scaron;kolu, kaže da bi volela da joj je tada bilo dopu&scaron;teno da glasa. Pre pet godina je postala najmlađa nemačka poslanica koja je u&scaron;la u Evropski parlament. Tada joj je bilo 26 godina. Sada je po drugi put na listi Socijaldemokrata za evropske izbore.&quot;Izlazak na izbore za osobe od 16 i vi&scaron;e godina važan je korak u kompenzaciji demografskog nepovoljnog položaja i jačanju glasa mladih na političkom nivou&quot;, kaže ova evropska poslanica za DW.&quot;Imamo dru&scaron;tvo koje sve vi&scaron;e stari, a perspektive mladih se previ&scaron;e retko čuju u političkim debatama&quot;, dodaje Burkhart.Prema podacima Eurostata, Nemačka je 2022. bila četvrta u Evropi s prosečnom staro&scaron;ću stanovnika od 45,8 godina. Samo Italija, Portugalija i Grčka imaju starije stanovni&scaron;tvo.To ima posledice i na to kako i za koga se politika vodi. U novoj studiji Fondacije Vodafon navodi se da troje od četvoro mladih između 14 i 24 godina nije zadovoljno načinom na koji politika uvažava njihove interese.Inflacija, rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, skupi i nedovoljan broj stanova te klimatske promene i dalje su problemi koji su najvažniji za mlade ljude.Burkhart je u svom poslaničkom klubu zadužena za ekolo&scaron;ke politike te o tome najvi&scaron;e i priča na TikToku, Instagramu i X-u.&quot;Mladi ljudi se često iznenade kada im pričam o svom radu u Briselu. Tada kažu stvari poput: &lsquo;Nisam znao da je Evropskoj uniji stalo do ovoga&rsquo; ili &lsquo;Stvarno te zanima &scaron;to mi mislimo?&rsquo; Oni često imaju osećaj da ih političari jo&scaron; nisu primetili&quot;, kaže mlada političarka.No, činjenica da se mladi najpre informi&scaron;u preko dru&scaron;tvenih mreža jo&scaron; uvek do nekih političara nije stigla.&quot;Poslednjih pet godina sam među retkim koji vrlo intenzivno koriste dru&scaron;tvene mreže. Takođe primećujem da mnogi ljudi svoje kanale stvarno aktiviraju tek u predizbornoj kampanji&quot;, priča Burkhart.Od profesora Hermana Hojsnera može se saznati &scaron;ta su stranke propustile da učine poslednjih decenija kada je reč o brigama mladih.Ovaj biv&scaron;i sudija Saveznog ustavnog suda je čovek koji se već tri decenije godina zalaže za snižavanje starosne granice za glasanje.&quot;Demokratija znači da svi mogu i smeju da glasaju. A to nije slučaj jer mlađima od 18 godina nije dopu&scaron;teno. Ko ne glasa, on se ne računa. Ko ne može da glasa, biva neprimećen. U tom smislu, mi smo samo nepotpuna demokratija&quot;, o&scaron;tar je Hojsner.U &scaron;est nemačkih pokrajina država 16-godi&scaron;njaci smeju da glasaju i na pokrajinskim izborima. Da bi se to omogućilo i na saveznim izborima, valjalo bi prvo promeniti Ustav.Ali, ne&scaron;to se događa u Evropi. Nemačka je peta zemlja koja dopu&scaron;ta mlađima od 18 da glasaju na evropskim izborima, posle Belgije, Austrije, Grčke i Malte.Međutim, za protivnike reformi, mladima jo&scaron; nedostaju zrelost i moć političkog prosuđivanja. To dovodi do neravnoteže u Nemačkoj.Na poslednjim saveznim izborima je dvoje od petoro birača imalo barem 60 godina. Oni mlađi od 30 činili su tek 14 odsto birača.Hojsner to naziva problemom demokratije koji je pogor&scaron;an demografijom. Ovaj pravnik stoga ide jo&scaron; dalje i bori se za pravo glasa s 14 godina.&quot;Treba testirati kako je to sa 14 godina. Da takođe lokalne samouprave, ako žele, testiraju izbore za mlade od 14 godina. To bi se onda moralo naučno potkrepiti.&quot;&quot;Ako se to pokaže uspe&scaron;nim, pretpostavljam da bi se glasanje od 14 godina moglo uvesti svuda&quot;, dodaje Hojsner, prenosi DW.

Na izbore sa 16 godina, da ili ne?

0 Komentari