Generacija Z i milenijalci sve više odbijaju zadatke i poslodavce: Šta se događa?

Istraživanje Deloittea o milenijalcima i pripadnicima generacije Z pokazuje da ove generacije nemaju problema s odbijanjem zadataka i poslodavaca zbog ličnih etičkih ili verskih uvjerenja. Međutim, istraživanje pokazuje dve vrlo zabrinjavajuće stvari &ndash; vi&scaron;e od polovine pripadnika dve generacije finansijski se ne oseća sigurno, a vi&scaron;e od četvrtine pod stalnim je stresom.Tro&scaron;kovi života glavna su briga generacije Z i milenijalaca, pokazuje Deloitteovo najnovije globalno ispitivanje milenijalaca i pripadnika generacije Z za 2024. godinu. Otprilike &scaron;est od deset ispitanika generacije Z (56%) i milenijalaca (55%) žive od &ldquo;plate do plate&rdquo;. Osim toga, tri od deset njih kažu da se ne osećaju finansijski sigurno.Ipak, postoji oprezni optimizam da bi se okolnosti mogle pobolj&scaron;ati. Malo manje od trećine generacije Z i milenijalaca veruje da će se ekonomska situacija u njihovim zemljama pobolj&scaron;ati u idućoj godini &ndash; najvi&scaron;i postotak od 2020. godine kada je provedeno ispitivanje, neposredno pre početka pandemije kovida 19. I, gotovo polovina generacije Z (48%) i četiri od deset milenijalaca (40%) očekuju pobolj&scaron;anje svoje finansijske situacije u idućoj godini.Pri odabiru poslodavca glavni prioritet generacijama koje su rođene od sredine od kraja 1990-ih (generacija Z) te od početka osamdesetih do sredine devedesetih (milenijalci) je ravnoteža između posla i privatnog života. Ipak, mnogi ne postižu željenu ravnotežu. Otprilike trećina ispitanika koji se redovno osjećaju anksiozno ili pod stresom kaže da njihov posao i ravnoteža između posla i privatnog života uveliko pridonose njihovoj razini stresa, &scaron;to je znatno podstaknuto dugim radnim vremenom (51% obe generacije) i nedostatkom kontrole nad time kako i gde rade (44%).&Scaron;to se tiče zadovoljstva na radnom mestu i generaciji Z i milenijalcima najvažnija je svrha (86% i 89%). Osim toga, ove generacije sve vi&scaron;e su voljne da odbiju zadatke i poslodavce na osnovu svojih ličnih etičkih ili verskih uverenja &ndash; polovica generacije Z (50%) i malo vi&scaron;e od četiri od deset milenijalaca (43%) odbilo je zadatke.Gotovo jednako toliko (44% generacije Z i 40% milenijalaca) izjavilo je da su odbili poslodavce. Razlozi za odbijanje poslodavca ili zadatka uključuju faktore poput negativnog uticaja na okolinu, doprinosa nejednakosti kroz neinkluzivne prakse, i ličnih faktora poput nedostatka podr&scaron;ke za mentalno zdravlje zaposlenih i ravnoteže između posla i privatnog života.Otprilike polovina generacije Z (54%) i milenijalaca (48%) kažu da oni i njihovi kolege vr&scaron;e pritisak na svoje poslodavce da preduzmu mere u vezi s klimatskim promjenama, &scaron;to je trend koji je u stalnom porastu poslednjih godina. Dvoje od deset ispitanika generacije Z (20%) i milenijalaca (19%) već su promenili posao ili industriju zbog zabrinutosti za okolinu, dok četvrtina planira to isto u budućnosti.Kao potro&scaron;ači, oko dve trećine generacije Z (64%) i milenijalaca (63%) spremni su da plate vi&scaron;e za kupovinu ekolo&scaron;ki održivih proizvoda ili usluga.&Scaron;to se tiče GenAI-a veruju da će imati značajan uticaj na njihove karijere i način na koji rade. Gotovo &scaron;est od deset ispitanika generacije Z (59%) i ne&scaron;to vi&scaron;e od polovine milenijalaca (52%) veruje da će ih ra&scaron;irenost GenAI-ja podstaći da traže prilike za posao koje su manje osetljive na automatizaciju, kao &scaron;to su stručni zanati ili fizički rad.Neizvesnost je najveća emocija koju osećaju kada razmi&scaron;ljaju o GenAI-ju. Ispitivanje također otkriva da žene posebno izražavaju veću nesigurnost u vezi s GenAI-jem nego mu&scaron;karci i manje je verovatno da će se osećati ugodno radeći s njim.Kao odgovor na ove vrste zabrinutosti, obe su generacije fokusirane na prekvalifikaciju i obuku. Međutim, samo oko polovine generacije Z (51%) i milenijalaca (45%) kaže da ih njihov poslodavac dovoljno obučava o mogućnostima, prednostima i vrednosti GenAI-ja.Nivo stresa i mentalnog zdravlja i dalje su zabrinjavajući, iako postoje neki znakovi pobolj&scaron;anja ove godine. Tek oko polovina ispitanika ocenjuje svoje mentalno zdravlje dobrim ili izuzetno dobrim. Četiri od 10 generacije Z (40%) i milenijalaca (35%) kažu da su pod stresom celo ili većinu vremena (pad s 46% i 39% u 2023.). Iako je posao velik pokretač ove nelagode, ispitanici ističu svoje finansije i zdravlje i dobrobit svoje porodice kao glavne pokretače stresa.Gotovo troje od deset ispitanika generacije Z i milenijalaca smatra da bi ih njihov menadžer diskriminisao ako bi istakli stres ili druge probleme mentalnog zdravlja, a otprilike isto toliko veruje da lideri daju prioritet mentalnom zdravlju na radnom mestu, prenosi Poslovni dnevnik.&ldquo;Generacija Z i milenijalci očekuju puno od svojih poslodavaca i poslovnog sveta uop&scaron;te. Ali ono &scaron;to oni traže je zapravo ono &scaron;to većina zaposlenih, bez obzira na dob, verojatno želi: smislen rad u organizacijama vođenih svrhom, fleksibilnost u balansiranju između posla i ličnih prioriteta, radna mesta koja podstiču bolje mentalno zdravlje i prilike za učenje i napredak u karijeri&rdquo;, kaže Gordan Kožulj, direktor u Deloitteovom odeljenju poslovnog savetovanja.&ldquo;Poslodavci koji rade na tome, imaće zadovoljniju, produktivniju, angažovaniju i agilniju radnu snagu koja je bolje pripremljena za prilagođavanje svetu koji se brzo menja&rdquo;, dodaje.

Generacija Z i milenijalci sve više odbijaju zadatke i poslodavce: Šta se događa?

0 Komentari